Нада Поповић Перишић
Нада Поповић Перишић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1946. |
| Место рођења | Пирот, ФНРЈ |
Нада Поповић Перишић (Пирот, 1946) српска је универзитетска професорка, историчарка књижевности, лекторка, књижевна критичарка, предузетница, политичарка и амбасадорка.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирала је 1970. општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду и филозофију на Филозофском факултету у Београду на групи за филозофију. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду, а докторирала на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Радила је у Институту за књижевности уметност у Београду као научни истраживач.[1]
Као стипендисткиња владе Француске усавршавала се у паризу као и на Њујоршком универзитету преко стипендије Републичке заједнице за науку. Радила је као лектор за српскохрватски језик у Француској.[2]
У периоду од 1994. до 1998. обављала је функцију министра културе у републичкој влади предмијера Мирка Марјановића, а од 1999. до 2001. била је амбасадорка при Унеску у Паризу, Француска.[1] Јован Ћирилов је у јавности наводио да је као министарка културе Поповић Перишић испуњавала своја обећања.[1]
Од 2002. до 2004. предавала на Jussieu, Парис 7, као гостујући професор.[1]
Неколико година је радила као сарадница Трећег програма на радију; имала је и сталну рубрику Miscelanea у Књижевној речи, где је била и члан редакције.[1]
Члан је Удружења књижевника од 1980.[1]
Била је стална критичарка поезије НИН-а те уредница и сарадница анала објављиваних као резултат научних скупова у Дубровнику, у издању Универзитета у Утрехту и Парис 7, Jussieu.[1]
Чланица је управног одбора Кинотеке.[2]
Основала је приватни Факултет за медије и комуникације на коме је била деканка.[2]
Мајка је двоје деце.
Одабрана дела[уреди | уреди извор]
- Литература као завођење. Београд: Просвета, 2004. (прво издање 1986)[3]
- Спознаја и уживање или завођење на два језика. Методолошка мисао у пресеку: садашњи тренутак науке о књижевности. Београд: Институт за књижевност и уметност, 1990.[3]
- Вештице. Српска фантастика: натприродно и нестварно у српској књижевности. Београд: САНУ, 1989.[3]
- Појам ‘женског писма’ у француској књижевно теоријској мисли. Филозофски факултет, Свеучилиште у Загребу, 1987.[3]
- Филозофске претпоставке “другог писма”. Књижевност 2 (7/8), 1986.[3]
- Између логоса и ероса. Аница Савић-Ребац и проблеми античке естетике. Нови Сад: Матица српска, 1986.[3]
- Друго писмо. Прилози за историју српске књижевне критике. Београд: Институт за књижевност и уметност; Нови Сад: Матица српска, 1984.[3]
- За једну семиолошку дефиницију текста. Теоријска истраживања 2, Механизми књижевне комуникације. Институт за књижевност и уметност: Рад, 1983.[3]
- Бартова семиореторика. Дело 22 (1/2), 1976.[3];Преводи
- Жана Пиаже - Структурализам (превод књиге)
- Жорж Мунен - Лингвистика и филозофија (превод књиге)