Напад НОВЈ на Цазин априла 1944.
| Напад НОВЈ на Цазин априла 1944. | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог светског рата | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
.svg){kind=small} Народноослободилачка војска Југославије |
 Немачки Вермахт  Снаге НДХ | ||||||
| Укључене јединице | |||||||
|
две бригаде Седме дивизије две бригаде Осме дивизије Унска оперативна група НОВЈ Хаубички дивизион Четвртог корпуса |
у Цазину: - извиђачки батаљон 373. легионарске дивизије [1] - Осма слуњска усташка бојна - једна сатнија 10. усташке бојне у околним гарнизонима: - јаки делови 373. дивиије, усташа и домобрана | ||||||
| Јачина | |||||||
| око 2.000 у нападу на Цазин, око 5.000 у изолацији напада | око 1.000 у одбрани гарнизона, око 12.000 у околним гарнизонима[2] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 35 погинулих, 151 рањена, 4 нестала[3] | 238 мртвих, 26 заробљених, око 90 рањених (према извештају штаба Осме дивизије)[3] | ||||||
Извршавајући наређење Врховног штаба, штаб Четвртог корпуса НОВЈ формирао је групацију од шест бригада за извођење операције у захвату унске комуникације. Опва групација отпочела је 9. априла напад на утврђени Цазин. На град су нападале Друга бригада Осме дивизије и Прва бригада Унске оперативне групе. Остале четири бригаде биле су ангажоване на обезбеђењу од Бихаћа, Острошца и Босанске Крупе. Оштре борбе вођене су у самом Цазину, као и на прилазима Цазину од Острошца и Бихаћа. Ни после тродневних узастопних напада бригаде НОВЈ нису успеле да ликвидирају посаду у Цазину. У тренутку највеће кризе гарнизона, у Цазин је успела да се пробије јака немачка оклопно-моторизована групација предвођена дивизионом јуришних топова 373. легионарске дивизије (нем. Sturmgeschützabteilung)[4]. Стога је 11. априла штаб Четвртог корпуса обуставио даље нападе.
Од 12. до 16. априла ова група бригада водила је борбе око Цазина и рушила комуникацију Острожац - Отока. Након тога, бригаде Седме и Осме дивизије пребачене су на друге задатке.
План операције[уреди | уреди извор]
У циљу одржавања притиска на непријатеље и активне одбране слободне територије, Четврти корпус је организовао операције на осовинске позиције у различитим деловима корпусне области. Операције су извођене брзим концентрисањем више бригада, а састојале су се углавном у изолацији и ликвидацији осовинских истурених гарнизона.
Цазински утврђени гарнизон био је важно истурено утврђење у одбрани унске комуникације. Поред тога, од значаја за Народноослободилачки покрет било је јачање утицаја у муслиманском становништву Цазинске крајине. Стога је Цазин са околним утврђеним тачкама нападан више пута, а већ током друге половине 1942. два пута је освајан. Врховни штаб НОВ и ПОЈ наредио је Четвртом корпусу 6. априла 1944. да предузме акцију према Бихаћу. Извршавајући то наређење, штаб корпуса разрадио је план напада на Цазин и околна места.
За априлску операцију 1944. у Цазинској крајини Четврти корпус ангажовао је шест бригада - Трећу и Четврту бригаду Седме дивизије, Другу и Трећу бригаду Осме дивизије, и обе бригаде Унске оперативне групе. Цазин је био значајна утврђена позиција немачког 15. брдског корпуса. У њему се у том периоду био Извиђачки батаљон 373. (нем. Aufklärung Abteilung), а у Бихаћу и другим околним местима јаке борбене групе 373. дивизије. Ове снаге биле су ојачане бројним усташко-домобранским саставима.
Према плану, најпре је требало заузети Цазин, затим Острожац и Отоку, а након тога темеqно порушити пругу Бихаћ - Босански Нови. Напад на Цазин почео је 9. априла увече. На сам град нападале су Друга бригада Осме дивизије и Прва бригада Унске оперативне групе. Друга бригада Унске оперативне групе обезбеђивала је напад из правца Бихаћа, Трећа бригада Осме дивизије из правца Острошца, а Трећа и Четврта бригада Седме дивизије од Отоке и Босанске Крупе.
Ток борби[уреди | уреди извор]
Пешадијскки напад на Цазин почео је након 20-минутне артиљеријске припреме у сумрак 9. априла. Обе бригаде успеле су савладати спољну одбрану и ући у град. Борбе у граду трајале су целу ноћ, али без одлучујућег успеха. Стога су се пред зору бригаде НОВЈ извукле на полазне положаје.
Следећи напад почео је, након додатних припрема, 10. априла у 18 часова. Овај напад имао је више успеха. Поколебана посада почела је прикупљање за покушај пробоја према Острошцу. Међутим, охрабрени успехом интервентне групе из Бихаћа, одустали су од пробоја. 11. априла у 5 ујутро покренут је трећи напад. Међутим, у току преподнева, кад је посада била пред уништењем, у Цазин се пробила борбена група из Бихаћа. Након целодневне борбе, немачке оклопно-моторизоване снаге из Бихаћа успеле су да се преко Острошца пробију у Цазин, споје са тамошњом посадом и ослободе је притиска.
Ове борбе за Цазин забележене су у хроници 373. дивизије[5]:
У данима од 9. (ускршња недеља) до 11.4. предузео је непријатељ на целом подручју дивизије велике нападе, који су се међутим сви завршили успешно за наше трупе. Тако је 9.4. снажно нападнут пољски допунски батаљон у покрету од Бањалуке за Острожац (на Уни, североисточно од Бихаћа), али је уз помоћ правовремено пристигле помоћи непријатељ одбијен. Исто се догодило и са у Цазину распоређеним извиђачким батаљоном. 10.000 људи потпуно је опколило место. Једно по једно узвишење и утврђена тачка су падали, па је и сам штаб батаљона морао бити повучен на узвишење са џамијом. Другог дана, 10.4, упркос артиљеријској подршци из Бихаћа и употреби штука, партизани су били у стању да даље напредују. Ипак, у једном противнападу који је предводио поручник Штоцки, успело се освојити артиљериски положај, а у другом вођеним од наредника Вилмса, претходно изгубљени противтенковски топови... Коначно трећег дана, 11.4, кад је већ више од пола места пало у руке непријатеља и кад је настала тешка оскудица муниције, дошао је спас од једног дивизиона јуришних топова који је упорном борбом морао пробити себи пут кроз партизанске линије. Изгубљено тешко оружје поново је освојено, и сахрањено преко 30 палих домобрана у Цазину. (нем. In den Tagen vom 9. 4. (Ostersonntag) bis 11. 4. unternahm der Feind im gesamten Divisionsbereich größere Angriffe, die aber alle erfolgreich für die eigene Truppe abschlössen. So wurde am 9. 4. das von Banja Luka nach Ostrožac (an der Una, nordostwärts Bihać) verlegte Feldersatzbatl. stark angegriffen, der Feind aber mit Hilfe von rechtzeitig eingetroffenem Entsatz zurückgeworfen. Ebenso erging es der in Cazin liegenden A. A. 10 000 Mann sollen es gewesen sein, die den Ort völlig einschlössen. Eine Höhe, ein Stützpunkt nach dem andern gingen verloren; auch der Gefechtsstand der Abt. mußte nach der Moscheehöhe zurückverlegt werden. Auch am zweiten Tage, dem 10. 4., konnten die Partisanen trotz eigener Artillerieunterstützung von Bihać her und trotz Einsatzes von Stukas weiter vordringen. Doch gelang es einem von Lt. Stocky geführten Gegenstoß um 3 Uhr morgens, eine Geschützstellung und einem weiteren unter Wachtmeister Wilms, die südwestlich gelegenen höchsten Höhen des Einschließungsringes mit zwei verloren gegangenen Pak zurückzuerobern... Endlich am dritten Tage, dem 11. 4., als schon mehr als die Hälfte des Ortes in Feindeshand gefallen und starker Munitionsmangel eingetreten war, erfolgte der Entsatz durch eine Sturmgeschützabteilung, die sich in hartnäckigem Kampf einen Weg durch die Partisanenlinie hatte brechen müssen. Die verloren gegangenen schweren Waffen wurden zurückgewonnen, über dreißig gefallene Domobranen in Cazin beigesetzt.)
Након обустављања напада на Цазин, бригаде Осме дивизије и Унске оперативне групе водиле су до 16. априла борбе на простору око Острошца и Отоке. Извиђачки батаљон 373. након одбране Цазина, ојачан усташко-домобранским снагама извео је испад према Пећиграду. Том приликом, нападнут од партизана, нашао се у тешком положају. Само уз крајње напоре и „под водством једног хрватског поручника“ успео се извући назад у Цазин. Том приликом батаљон је, према хроници, имао 5 мртвих, 20 тешко рањених и 2 тешка бацача изгубљена.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Schraml 1962, стр. 183
- ^ Душан Баић: ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ. стр. 266.
- ^ а б Душан Баић: ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ. стр. 267.
- ^ а б Schraml 1962, стр. 184
- ^ Schraml 1962, стр. 183–184
Литература[уреди | уреди извор]
- Душан Баић. ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ. Архивирано из оригинала 12. 09. 2011. г., Војноиздавачки и новински центар Београд, 1990.
- ЧЕТВРТА БАНИЈСКА БРИГАДА - ЗБОРНИК СЈЕЋАЊА, Војноиздавачки и новински центар Београд, 1976.
- Schraml, Franz (1962). Kriegsschauplatz Kroatien die deutsch-kroatischen Legions-Divisionen: 369., 373., 392. Inf.-Div. (kroat.) ihre Ausbildungs- und Ersatzformationen. Neckargemünd: Kurt Vowinckel Verlag. OCLC 4215438.