16. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
16. април (16.04) је 106. дан у години по грегоријанском календару (107. у преступној години). До краја године има још 259 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 16. април
- 73. - Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски устанак (Јудејски рат).
- 1071. — Роберт Гвискар, нормански војвода, осваја византијски Бари чиме Византијско царство заувек губи територије на Апенинском полуострву.
- 1346. — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем.
- 1854. — Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду.
- 1856. — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата.
- 1922. — Немачка и СССР потписали Рапалски уговор којим је Немачка признала Совјетски Савез и којим су обновљени дипломатски и трговински односи.
- 1941. —Алојзије Степинац је изразио пуну подршку НДХ приликом састанка са Павелићем
- 1944. — Савезничка авијација бомбардовала Београд, у Другом светском рату. Погинуло више од 1.200 људи, више хиљада повређено, разорено око 600 зграда.
- 1945. — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град Нирнберг.
- 1947. — У граду Тексас у истоименој држави САД погинуло више од 500 људи у експлозији камиона с нитритом.
- 1948. — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој.
- 1964. — Девет људи у Британији осуђено на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у великој пљачки воза 1963. Један од главних актера „пљачке века“ Роналд Бигз успео да побегне из затвора и стигне у Бразил, где је живео до маја 2001, када се предао „Скотланд јарду“.
- 1970. — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе.
- 1982. — Британска краљица Елизабета прокламовала нови канадски устав на основу којег су прекинуте последње колонијалне везе Канаде с Британијом.
- 1992. — Кошаркашки клуб Партизан освојио Куп европских шампиона.
- 1996. — Бившег премијера Италије Бетина Краксија италијански суд, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси побегао у Тунис.
- 2001. — Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду пошто је тај суд издао налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао са места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске.
- 2002. — Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана.
- 2003. — У Бечу ухапшен Драган Николић и изручен властима у Србији. Николић у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству Жељка Ражнатовића.
Рођења[уреди]
- 778. — Луј I Побожни, франачки цар († 840.)
- 1319. — Јован II Добри, француски краљ († 1364.)
- 1728. — Јосеф Блек, шкотски физичар и хемучар († 1799.)
- 1844. — Анатол Франс, француски књижевник († 1924.)
- 1859. — Арсен Карађорђевић је био син кнеза Александра Карађорђевића, рођени брат краља Петра Првог Ослободиоца.
- 1867. — Вилбур Рајт, амерички пилот и конструктор авиона
- 1872. — Бета Вукановић, српска сликарка немачког порекла
- 1889. — Чарли Чаплин, енглески филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент († 1977. )
- 1937. — Јозеф Рацингер, Benedikt XVI )
- 1939. — Борис Дворник, хрватски глумац († 2008. )
- 1940. — Маргарета II, данска краљица
- 1942. — сер Френк Вилијамс, власник Формула 1 клуба Вилијамс
- 1953. — Амир Талић, босанскохерцеговачки књижевник
- 1963. — Дејан Ристановић пионир рачунарске штампе у бившој Југославији
- 1985. — Бенхамин Рохас, аргентински глумац и певач (Erreway).
Смрти[уреди]
- 69. - Отон, римски цар (32.)
- 924. — Беренгар Фурлански, краљ Италије и цар Светог римског царства
- 1485.- Вук Гргуревић, (Змај Огњени Вук) титуларни српски деспот и угарски војсковођа.
- 1828. — Франциско де Гоја, шпански сликар
- 1850. — Мари Тисо, француска вајарка (* 1761.)
- 1859. — Алексис Клерел Токвил, француски политичар и историчар
- 1899. — Манојло Грбић, српски историчар и писац (* 1844.)
- 1958. — Розалинд Френклин, енглески научник. (* 1920.)
- 1879. — Берандет Субиру, чија је визија Девице Марије претходила стварању светилишта у Лурду у Француској
- 1975. — Сарвепали Радакришнан, индијски филозоф и државник
- 1988. — Халил ал Вазир, војни командант Палестинске ослободилачке организације
- 1990. — Грета Гарбо, америчка глумица шведског порекла.
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави: