Нови Град

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Нови Град (вишезначна одредница).
Нови Град

Поглед на Нови Град
Поглед на Нови Град

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Нови Град
Становништво
Становништво (2013) 11.063
Положај
Координате 45°03′N 16°23′E / 45.05, 16.38
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Нови Град на мапи БиХ
{{{alt}}}
Нови Град
Нови Град на мапи БиХ
Остали подаци
Позивни број 052


Координате: 45° 02′ 60" СГШ, 16° 22′ 48" ИГД

Нови Град (лат. Castrum Novum) је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској и БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Нови Град укупно је пописано 11.063 лица.[1]

Географија[уреди]

Нови Град је смјештен на ушћу ријеке Сане у Уну, на важној раскрсници путева из Панонске низије према планинско - котлинској области Динарског планинског система. Лежи на самом 45° сјеверне географске ширине, на надморској висини од 122 метра. Град је смештен на десној обали Уне и на обе стране ријеке Сане, боље речено на двије геоморфолошке цјелине: у алувијалним долинама Уне и Сане и брежуљкастим падинама Грмеча и Козаре.

Историја[уреди]

Нови Град је био највећа раскрсница друмског и жељезничког саобраћаја у Поуњу и у Бившој Југославији, а сада између Републике Српске, Републике Хрватске и Федерацје БиХ. Управо тај моменат чворишног значаја омогућио је најраније насељавање од праисторије до данас. Овдје су се стално укрштали и укрштају се интереси великих сила, па је град био увијек у граничном простору, од настанка 1280. године до данас. Прво је био на граници средњовјековне Босне и Угарске, касније турског и аустроугарског царства, до данашњих граница послије цијепања друге Југославије.

Површина урбаног подручја града износи 13,31 km, а укупна површина катастарске општине 26,5 km. На сјеверозападу граничи током ријеке Уне са Републиком Хрватском, а на југу и југозападу са сеоским насељима Рудице, Чађавица и Црна Ријека. На источној страни са селима Масловаре и Благај, Јапра и Благај Ријека, а са сјевера са селима Пољавнице и Мазић.

Нови Град је само по имену ново насеље, јер се у сачуваним и проученим документима спомиње први пут 1217. године, мада се историчати више слажу у мишљењу да је град основан 1280. године. Шире подручје града било је насељено још у античко доба о чему свједоче археолошка налазишта у селу Доњи Ракани и у долини рјечице Јапре. Прво насеље није могло настати на данашњем градском подручју јер је било изложено плављењу ријека Уне и Сане.

Град је најприје настао из два подграда /субурбија/ - Поднови и Устисана, под Кулинским брдом на којем је стајао тврди каштел акрополског типа кнезова Бабоњића за надзор ријечног и цестовног саобраћаја долинама Уне и Сане које се управо састају испод Кулинског брда, гдје су први зачеци Новог Града.

Средњовјековне географске мапе и стари документи врло често спомињу ову утврду у разним варијантама његовог имена као Нови Град, Ново Кастро, Новиградец, Каструм, Ујвар итд. Био је то невелик, али у то доба хладног оружја тешко приступачан град, с једном донжон - кулом са четири спрата, обором, капикулама и два камена зидана објекта за смјештај посаде. Његово подграде Поднови било је смјештено на сјеверним падинама Кулског брда (данас Туњица и Лонџа), а подграде Устисана на дањашној локацији жељезничке станице Нови Град. То је данас градска четврт Прекосање гдје је вјероватно било ријечно пристаниште за унско - санске лађаре.

Пад средњовјековне Босне под турску власт приморало је кнезове Бабоњиће, који су се због утврђења Благај Града прозивали благајски, да створе савез са кнезовима Зринским како би се ујединили и сузбили турску инвазију. Захваљујући тој привременој слози, ови великаши успјели су 1483. године нанијети тежак пораз турској провалној војсци. Међутим, слога домаћих феудалаца била је кратког вијека и само је привремено одгађала пад Новог Града под турску власт. Године 1519. послједњи пут на Кулском брду се спомиње подграде Устисана. Још раније је био угрожен Благај Град смјештен у долини Сане, источно од Новог Града на удаљености од 7 km. Турци су 1537. године дефинитивно заузели Благај Град, из њега протјерали посаду и поставили своје мустафхизе. Негдје у то вријеме пао је и Нови на Кулском брду, али су Зрински још крајем петнаестог вијека изградили Нови Нови на лијевој обали Уне да би се даље штитили од турских продора. То је успорило турско надирање на запад, али није спријечило страховита пустошења њихових провалничких војски, које су економски упропастиле читаву област. Аустријске посаде су одољевале нападима све до 1556. године, када је послије пада тврђаве Костајница турски војвода Малкоч - бег освојио град Нови Нови 1557. године.

Освајањем Новог Града Турци су ово утврђење претворили у важну војну базу за даљи продор ка Бечу. Изграђен је мост преко ријеке Уне, а град је врло брзо насељен муслиманским становништвом. Овај Нови Град је остао под турском влашћу све до 1687. године, када га је ослободила банска војска Петра Ердедија. Муслиманско становништво пребјегло је преко Уне у Босну и на простору аде Јеленице, данас градски кварт Стари Град, изградило тврђаву од балвана и насипа на простору од хотела „Уна“ до градског музеја. Године 1726. почело је зидање новог утврђења од тесаног, квалитетног камена тако да је по његовом завршетку био готово неосвојив за ондашња нападна дејства и оружја. Према постојећим скицама турска тврђава Турски Нови имала је зидове високе 7 m, јарак широк 6 m, а дубок 3 m, била је дугачка 200 m, широка 150 m, те имала 5 бастиона /табија/ и двије капикуле /улазне куле/.

У Тврђаву се улазило преко два моста - ланчаника, а јарком око тврђаве текла је вода из Уне. Освојена је само једанпут 1788. године, послије многих јуриша и дуге опсаде двадесетоструко јаче војске аустријског фелдмаршала Ернеста Гидеона Лаудона, захваљујући великој премоћи у људству и артиљеријским оруђима. Послије тога граница се ипак стабилизовала на Уни тако да су Турци остали у Новом Граду све до 1878. године.

Године 1878. по одлуци Берлинског конгреса Аустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину и тако заузела, без отпора, Нови Град. Окупационе власти су 1894. године до темеља порушиле импозантну новску тврђаву, а њен материјал уграђен је у разне јавне и приватне објекте. Сљедеће године, из политичких разлога, административно му је промијењено име у Босански Нови, које је носио све до 17. децембра 1992. године (Сл. гласник РС 20/92) када је враћено старо име општини и насељу - Нови Град."

Спорт[уреди]

Храм СПЦ у Новом Граду
Џамија у Новом Граду

Нови Град је сједиште фудбалског клуба Слобода.

Становништво[уреди]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948.
Муслимани [a] 6.844 5.211 5.520 2.289
Срби 5.079 3.900 3.610 2.579 1.693
Југословени [b] 1.103 2.647 308 1.472 2.622
Хрвати 188 217 287 604 509
Албанци 77 20 33
Роми 66
Црногорци 16 18 9 2
Словенци 8 11 13 18
Мађари 1 1 6
Македонци 1 4 7
Чеси 5
Руси 1
остали и непознато 286 42 74 14 27
Укупно 13.500 12.186 9.849 7.023 4.884 4.070
Демографија
Година Становника
1948. 4.070 [2]
1953. 4.884
1961. 7.023
1971. 9.849
1981. 12.186
1991. 13.500

Знамените личности[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
  2. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Новоградска општина, Мр. Драго Тодић, Бања Лука 2000.


Спољашње везе[уреди]