Никл(II)-карбонат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никл(II) карбонат
Други називи никло-карбонат
Идентификација
CAS регистарски број 3333-67-3 YesY
PubChem[1][2] 18746
EINECS број 222-068-2
MeSH Nickel+carbonate
RTECS QR6200000
Својства
Молекулска формула NiCO3
Моларна маса 118,70 g/mol
Агрегатно стање светло зелени прах
Густина 2,6 g/cm3
Тачка топљења

разлаже се

Растворљивост у води 0,0093 g/100 mL
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) ICSC 0927
ЕУ-класификација Карц. Кат. 1
Мута. Кат. 3
Репр. Кат. 2
Токсичан (Т)
Шкодљив (Xn)
Иритант (Xi)
Опасан за животну средину (N)
EU-индекс 028-010-00-0
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
2
0
 
Р-ознаке R49, R61, R20/22, R38, R42/43, R48/23, R68, R50/53
С-ознаке S53, S45, S60, S61
LD50 840 mg/kg



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Никл(II) карбонат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле NiCO3.

Добијање[уреди]

Ова со се добија тако што се раствору натријум-бикарбоната који је засићен угљен-диоксидом дода никло-сулфат. Уколико се никлове соли мешају са натријум-карбонатом добиће се базни никло-карбонати.[3]

Својства[уреди]

Ова супстанца је сачињена из зелених кристала. Пиролизом се добија оксид[3]:

NiCO3 → NiO + CO2

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Спољашње везе[уреди]