Никл

изотоп	заст.	в.п.р.	н.р.	e.r. MeV	п.р.
⁵⁶Ni	(веш.)	6,077 дана	з.е.	2,136	⁵⁶Co
⁵⁸Ni	68,077%	стабилни изотор са 30 неутрона
⁵⁹Ni	(веш.)	7,6×10⁴ година	з.е.	1,072	⁵⁹Co
⁶⁰Ni	26,233%	стабилни изотор са 32 неутрона
⁶¹Ni	1,14%	стабилни изотор са 33 неутрона
⁶²Ni	3,634%	стабилни изотор са 34 неутрона
⁶³Ni	(веш.)	100,1 година	β^-	2,137	⁶⁰Cu
⁶⁴Ni	0,926%	стабилни изотор са 34 неутрона

Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Никл (Ni, латински - niccolum) је метал VIIIB групе. Има 14 изотопа чије се атомске масе налазе између 53-67, од којих је постојано 5 (58,60,61,62,64).

[уреди] Историјат

За разлику од Кинеза, који су изгледа за никал знали од давнина, у Европи се тек пред крај седамнаестог века појавио немачки израз kupfernickel који је значио „лажни бакар“, а односио се на руду која је имала изглед бакарне, али није давала бакар када је третирана уобичајним процесом. Axel Fredrik Cronstedt је 1751. године констатовао да ова руда садржи неки нови метал. Његово гледиште тада није било прихваћено, па је Le Sage тврдио да је у питању једињење кобалта, гвожђа, арсена и бакра. Бергман је доказао да је Cronstedt-ов метал заправо нови елемент, али не у чистом стању.

[уреди] Распрострањеност и налажење

Заступљен је у земљиној кори у количини од 80 ppm (енгл. parts per million) у облику минерала који скоро обавезно садрже и кобалт: милерита, гарсдорфита и гарниерита. Најважнија налазишта се налазе у Садберију (Онтарио, Канада). Чист никал се налази у неким метеоритима.

[уреди] Експлоатација руда

Руде овог метала обично садрже и халкопирит и друге минерале бакра и гвожђа. Концентровање руде врши се флотацијом, па се руда пржи да би се уклонио један део сумпора. Потом се руда топи са кварцом, коксом и кречњаком у мањој јамичастој пећи, при чему остаје смеша сулфида никла, бакра и гвожђа. Оксидацијом се одстрањује гвожђе и највећи део сумпора. Добијена смеша може да послужи за добијање легуре јер садржи сулфид никла и бакра. да би се одвојио и бакар, смеша се топи са бисулфатом и коксом у вертикалној пећи. Бисулфат се редукује у сулфат који раствара купро-сулфид, пре него никал-сулфид, па се зато стварају два слоја када се смеша охлади и очврсне. Горњи садржи готово сав бакар, а доњи никал. Доњи се потом пржи да би се превео у оксид, да би се потом редуковао у сирови метал за рафинацију. Ово је познато као Орфордов процес.

[уреди] Особине

Никл је умерено тврд, блистав метал сребрнобеле боје отпоран на корозију. Магнетичан је. На ваздуху је постојан на обичним температурама, а у кисеонику сагорева градећи оксид. Разблажена хлороводонична и сумпорна киселина споро делују на њега, али азотна киселина делује лако и тада се гради никло-нитрат.

[уреди] Важна једињења никла

Никл гради низ једињења, оксиде, хидроксид и соли. Гради и низ комплексних једињења као на пример хексаммин-никал(II)-бромид.

[уреди] Доказивање и одређивање никла

Никлове соли дају зелене растворе.
Соли никла са водоник-сулфидом у алкалном раствору дају црни талог (сулфид).
Соли никла са амонијум-хидроксидом дају зелени талог који се раствара у вишку реагенса дајући раствор плаве боје.
За квантитативно одређивање никла се користи диметилглиоксим који у неутралном или алкалном раствору са никлом гради чврсто једињење Ni(C₄H₇O₂N₂)₂ црвене боје.

[уреди] Употреба

Користи се за превлачење других метала (никловање) ради заштите, јер је сам отпоран на корозију и има сребрнаст сјај. У ову сврху посебно се употребљава легиран са сребром. Никал у праху се користи као катализатор у многим реакцијама у индустрији, као што је производња маргарина (при стврдњавању уља). Легуре никла и бакра се користе за израду кованог новца, прибора за јело... Никл се такође додаје челику и другим легурама да би повећао њихову отпорност на корозију (тада има 6-12% никла). Никлохромни челици (1,5-3,0% никла) су веома тврди и отпорни на ударце, па се користе за прављење делова мотора са унутрашњим сагоревањем. У зависности од процентног удела никла у легури, као и елемената који се уз никал користе за легирање, добијају се различите легуре које имају различите намене (инвар, пермалој, платинит, монел-метал, купроникал, манганин).

[уреди] Биолошки значај

Никл је микроелементи присутан у многим ензимима. Дневно би га требало минимално уносити у количини 0,3 милиграма.

[уреди] Литература

Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
Рајковић М.Б. и сарадници, 1993. Аналитичка хемија. Савремена администрација. Београд.