Никола Несторовић

Никола Несторовић
Никола Несторовић
Лични подаци
Датум рођења	15. април 1868.
Место рођења	Пожаревац, Кнежевина Србија
Датум смрти	18. фебруар 1957. (88 год.)
Место смрти	Београд, ФНР Југославија

Никола Несторовић (Пожаревац, 15. април 1868 — Београд, 18. фебруар 1957) био је српски архитекта и универзитетски професор.

Биографија[уреди | уреди извор]

У Пожаревцу је завршио основну школу и нижу гимназију. После се преселио у Београд, где је матурирао у Реалној гимназији, после чега је уписао Технички факултет Велике школе. Дипломирао је 1890. године, и запослио се као подинжењер у Министарству грађевина. Послат је на рад у Пожаревцу, где је обављао послове на обележавању шума и на регулацији тока реке Мораве.

У Београд се вратио 1893. године, са захтевом за стипендију студија архитектуре у иностранству. Није добио стипендију, али је добио плаћено одсуство и тај период је искористио и отишао на Техничку високу школу у Берлин. Студирање је завршио 1896. и наког годину дана је положио и државни испит. Вратио се у Београд и у Министарству грађевина је радио до 1905. године. Већ 1898. је постао хонорарни професор Техничког факултета. За сталног ванредног професора изабран је 1905. а за редовног 1919. године. После пензионисања је остао на Факултету као хонорарни наставник, све до Другог светског рата.

До данас је познато да је пројектовао шездесетосам објеката, углавном јавне, пословне и стамбене намене, док се у домену сакралне архитектуре опробао на два пројекта, односно конкурсна рада. Стваралачка делатност од три деценије и велика продуктивност, омогућили су свеобухватно сагледавање, не само пројектантског опуса аутора, него и српске архитектуре тог периода и појединих њених најзначајнијих примера, чији је управо Несторовић аутор. Образован у духу академизма, а савремен у схватањима, током целог стваралачког рада кретао се између академских постулата и савремених сецесијских тежњи, под утицајем средине у којој је стварао. На почетку каријере канони академизма су му послужили као сигурни и проверени ослонац, да би кроз сарадњу са архитектом Андром Стевановићем, остварио већу сигурност и слободу у индивидуалнијем уметничком изразу.^[1]

Једно од његових дела је Зграда „Путника” на Теразијама, подигнута 1914. за потребе банке Николе Бошковића.^[2]

Његов отац је био трговац и председник Пожаревачке општине, а син архитекта Богдан Несторовић.

Значајнија архитектонска дела[уреди | уреди извор]

Управа фондова (данас Народни музеј) са Андром Стевановићем
Кућа Н. Несторовића - Кнеза Милоша 40
Кућа В. Марковића - Теразије 38 са Андром Стевановићем
Београдска задруга - Карађорђева 48 са Андром Стевановићем
Зграда трговца Стаменковића (колоквијално: Зграда са зеленим плочицама) - Угао Краља Петра и Узун-Миркове Андром Стевановићем
Хотел Бристол - Угао Карађорђеве и Херцеговачке
Зграда Техничких факултета- Булевар краља Александра