Пожаревац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пожаревац

Centar-grada-2.jpg
Центар Пожаревца

Грб Пожаревца
Опширније

Застава Пожаревца
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина централна Србија
Округ Браничевски округ
Становништво
Становништво 41.736
Агломерација 74.902
Географске карактеристике
Координате 44°36′33″N 21°10′34″E / 44.609166, 21.176166
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 94 м
Пожаревац на мапи Србије
{{{alt}}}
Пожаревац
Пожаревац на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Миомир Мића Илић (СПС)
Поштански код 12000
12102
12103
12104
12105
12107
Позивни број 012
Регистарска ознака PO
Веб-страна www.pozarevac.rs


Координате: 44° 36′ 33" СГШ, 21° 10′ 34" ИГД
Пожаревац је град и седиште Браничевског округа. Према попису из 2002. у ужем градском језгру било је 41736 становника (према попису из 1991. било је 43885 становника), док је у широј градској области (некадашњој општини Пожаревац) живело 74.902 становника.

Географија[уреди]

Пожаревац је значајан административни, економски и културни центар Србије, налази се на осамдесетак километара југоисточно од Београда. Смештен је између три реке: Дунава, Велике Мораве и Млаве и испод брда Чачалица. Територија данашње општине захвата површину од 491 квадратног километра, од чега чак 39 240 хектара (односно око 80 % укупне територије) чини обрадиво земљиште. Та земља представља и једно од највреднијих богатстава овог краја, плодну стишку равницу и поморавско, подунавко и млавско приобаље. Састоји се од 2 градска (град Пожаревац и велики енергетски центар Костолац) и 24 сеоска насеља, у којима живи око 90.000 становника.

Пожаревац је, како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа, од великог значаја за цео регион. Браничевски округ поред Пожаревца обухвата и општине Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац.

Добра саобраћајна повезаност и велика природна богатства округа учинили су да Пожаревац постане веома развијен индустријски центар бивше Југославије, али рат и тешка економска ситуација су у последњем деценији двадесетог века узроковали пропаст значајног дела индустријских постројења. Зато је привреда насеља у лошијем положају а запосленост становништва мања него током поратног развоја. Најпознатије предузеће је прехрамбена фабрика „Концерн здраве хране Бамби“, једина преостала велика фирма. Данас се јавља све више малих предузећа која представљају окосницу развоја региона.

Историја[уреди]

Град се први пут помиње 1476. године, а постао је познат после Пожаревачког мира закљученог 1718. године између Аустрије и Турске. Прва школа и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића).

Процват доживљава доласком књаза Милоша Обреновића на власт. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква, двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године) и на крају, за време његове друге владавине, Љубичево (1860. године чије уређење је наставио и кнез Михаило Обреновић).

Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије“, и уопште неког дела Вилијема Шекспира, на Балкану. А нека од најзначајнијих имена српске науке и уметности потичу или су значајан део свог живота и каријере провели управо у Пожаревцу ("можемо рећи да у вароши Пожаревцу већина Пожаревљана нису варошани, а већина варошана нису Пожаревљани“ како је то написао М. Миладиновић).

На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Лепенски Вир (Голубац), Маргум (Дубравица), Виминацијум (Костолац) и локалитет Рукумија. У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода.

Традиционалне манифестације су Љубичевске коњичке игре и Дани глуме Миливоја Живановића.

Дан града Пожаревца и слава Пожаревца је Света Тројица[1]. Град обележава и 15. октобар дан ослобађања у Првом и Другом светском рату.

У Пожаревцу се налази више образовних институција. Међу знаменитости убраја се Табачка чаршија и Галерија Милене Павловић-Барили.

Административна подела[уреди]

Пожаревац је административно и политички организован као град са две градске општине, Пожаревац и Костолац. Пожаревац се састоји из следећих месних заједница:

Демографија[уреди]

У насељу Пожаревац живи 33382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39.1 година (37.8 код мушкараца и 40.3 код жена). У насељу има 14622 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2.85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 15474[2]
1953. 18529
1961. 24269
1971. 32828
1981. 39735
1991. 43885 41478
2002. 44775 41736
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
38.663 92,63%
Роми
  
644 1,54%
Југословени
  
237 0,56%
Црногорци
  
205 0,49%
Македонци
  
107 0,25%
Власи
  
86 0,20%
Хрвати
  
67 0,16%
Румуни
  
36 0,08%
Мађари
  
36 0,08%
Муслимани
  
34 0,08%
Словенци
  
28 0,06%
Бугари
  
27 0,06%
Албанци
  
21 0,05%
Руси
  
10 0,02%
Немци
  
7 0,01%
Словаци
  
6 0,01%
Украјинци
  
4 0,00%
Чеси
  
3 0,00%
Бошњаци
  
3 0,00%
Русини
  
2 0,00%
Буњевци
  
2 0,00%
непознато
  
1.199 2,87%


Познати становници[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Одлука о празнику града Пожаревца и о слави Пожаревца, Службени гласник града Пожаревца, година XLI, број 1, 20. фебруара 2009.
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

Литература[уреди]

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :