Пожаревац

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пожаревац
Центар Пожаревца
(Грб)	(Застава)
Основни подаци
Званични назив:	Пожаревац
Површина:  - шира градска област:	km² 482
Популација (2002)  - ужа градска област:  - шира градска област:  - густина:	41.736 74.902  ст./km² (шира зона/општина)
Надморска висина:	97 m
Часовна зона:	UTC+1 (CET) (Летње време: UTC+2 (CEST)
Дан града:
Градови побратими:
Положај
Покрајина:	централна Србија
Управни округ:	Браничевски
Географске координате:	44° 36′ 55′′ с.г.ш. 21° 10′ 57′′ и.г.д.
Пожаревац Пожаревац на карти Србије
Ознаке града
Ауто ознака:	PO
Позивни број:	012
Поштански број:  - за делове града:	12000 12102 12103 12104 12105 12107
Политика
Градоначелник:	Миодраг Милосављевић (ДС)
Владајуће странке:
Последњи избори:	11.05.2008.
Званична адреса града Пожаревца
Адреса:	12000 Пожаревац
Телефон:	(012)
Факс:
Интернет страна:	www.pozarevac.rs
Електронска пошта:

Координате: 44° 36′ 55′′ СГ Ш, 21° 10′ 57′′ ИГ Д

Пожаревац је град у Браничевском округу. Према попису из 2002. у ужем градском језгру било је 41736 становника (према попису из 1991. било је 43885 становника), док је у широј градској области (некадашњој општини Пожаревац) живело 74.902 становника.

Садржај 1 Географија 2 Историја 3 Административна подела 4 Демографија 5 Познати становници 6 Види још 7 Галерија 8 Референце 9 Спољашње везе

[уреди] Географија

Пожаревац, некада један од најзначајнијих административних, економских и културних центара Србије, налази се на осамдесетак километара југоисточно од Београда. Смештен је између три реке: Дунава, Велике Мораве и Млаве и испод брда Чачалица. Територија данашње општине захвата површину од 491 квадратног километра, од чега чак 39 240 хектара (односно око 80 % укупне територије) чини обрадиво земљиште. Та земља представља и једно од највреднијих богатстава овог краја, плодну стишку равницу и поморавско, подунавко и млавско приобаље. Састоји се од 2 градска (град Пожаревац и велики енергетски центар Костолац) и 24 сеоска насеља, у којима живи око 90.000 становника.

Пожаревац је, како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа, од великог значаја за цео регион. Браничевски округ поред Пожаревца обухвата и општине Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац.

Добра саобраћајна повезаност и велика природна богатства округа учинили су да Пожаревац постане веома развијен индустријски центар бивше Југославије, али рат и тежак економски положај читаве земље значајно су дестабилизовали привреду овог краја. Привредни гигант Концерн здраве хране Бамби можда је једини преостали велики привредни синоним за Пожаревац, али се зато данас јављају све успешнија мала предузећа која обећавају бољу будућност за овдашње становништво.

[уреди] Историја

Град се први пут помиње 1476. године, а постао је познат после Пожаревачког мира закљученог 1718. године између Аустрије и Турске. Прва школа и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића).

Процват доживљава доласком књаза Милоша Обреновића на власт. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква, двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године) и на крају, за време његове друге владавине, Љубичево (1860. године чије уређење је наставио и кнез Михаило Обреновић).

Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије“, и уопште неког дела Виљема Шекспира, на Балкану. А нека од најзначајнијих имена српске науке и уметности потичу или су значајан део свог живота и каријере провели управо у Пожаревцу ("можемо рећи да у вароши Пожаревцу већина Пожаревљана нису варошани, а већина варошана нису Пожаревљани" како је то написао М. Миладиновић).

На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Лепенски Вир (Голубац), Маргум (Дубравица), Виминацијум (Костолац) и локалитет Рукумија. У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода.

О односу Пожаревљана према свом наслеђу говоре и велике традиционалне манифестације, као што су Љубичевске коњичке игре и Дани глуме Миливоја Живановића, али и истрајност да се овом крају врати привредни значај и економска снага коју је некада имао. Иако део тог наслеђа представљају и неки не тако лепи периоди из историје града, Пожаревљани се свакако труде та се то време превазиђе и да се овом граду врати заслужени сјај који су некадашњи славни житељи током дугог низа година градили за будуће генерације.

[уреди] Административна подела

Пожаревац је административно и политички организован као град са две градске општине, Пожаревац и Костолац.

[уреди] Демографија

У насељу Пожаревац живи 33382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39.1 година (37.8 код мушкараца и 40.3 код жена). У насељу има 14622 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2.85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 15474[1] 1953. 18529 1961. 24269 1971. 32828 1981. 39735 1991. 43885 41478 2002. 44775 41736

Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби			38.663	92,63%
Роми			644	1,54%
Југословени			237	0,56%
Црногорци			205	0,49%
Македонци			107	0,25%
Власи			86	0,20%
Хрвати			67	0,16%
Румуни			36	0,08%
Мађари			36	0,08%
Муслимани			34	0,08%
Словенци			28	0,06%
Бугари			27	0,06%
Албанци			21	0,05%
Руси			10	0,02%
Немци			7	0,01%
Словаци			6	0,01%
Украјинци			4	0,00%
Чеси			3	0,00%
Бошњаци			3	0,00%
Русини			2	0,00%
Буњевци			2	0,00%
непознато			1.199	2,87%

[уреди] Познати становници

• Велибор Васовић
• Слободан Милошевић
• Мирјана Марковић
• Живка Матић
• Зорица Брунцлик
• Драгана Мирковић
• Петар Добрњац
• Милош Обреновић
• Никола Пашић
• Ђура Јакшић
• Милена Павловић Барили
• Ђорђе Јовановић
• Живојин Ђорђевић
• Радомир Лукић
• Павле Савић
• Петар Џаџић
• Милан Ђорђевић
• Миливоје Живановић
• Ђорђе Марјановић
• Слободан Стојановић
• Бора Спужић Квака
• Жика Обретковић
• Њоња и Неђа

[уреди] Види још

• Општина Пожаревац

[уреди] Галерија

	Зграда СО	Парк у Пожаревцу	Музеј
Трг ослобођења	Брдо Чачалица

[уреди] Референце

1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[уреди] Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Радио Пожаревац
• ГАУС Гроуп Пожаревац
• Центар за културу, Пожаревац

Насељена места општине Пожаревац
Баре • Батовац • Берање • Брадарац • Братинац • Брежане • Бубушинац • Драговац • Дрмно • Дубравица • Живица • Касидол • Кленовник • Кличевац • Костолац • Лучица • Маљуревац • Набрђе • Острово • Петка • Пожаревац • Пољана • Пругово • Речица • Село Костолац • Трњане • Ћириковац

Градови у Републици Србији
Београд • Ваљево • Врање • Зајечар • Зрењанин • Јагодина • Крагујевац • Краљево • Крушевац • Лесковац • Лозница • Ниш • Нови Пазар • Нови Сад • Панчево • Пожаревац • Приштина • Смедерево • Сомбор • Сремска Митровица • Суботица • Ужице • Чачак • Шабац