Пожаревац

Центар Пожаревца

Опширније

Опширније

Основни подаци

Држава

Покрајина

Становништво

41.736

Агломерација

74.902

Положај

Координате

44°36′33″N 21°10′34″E / 44.609166, 21.176166

Временска зона

UTC+1, лети UTC+2

Надморска висина

94 m

Пожаревац

Пожаревац на мапи Србије

Остали подаци

Градоначелник

Миомир Мића Илић (СПС)

Поштански код

12000
12102
12103
12104
12105
12107

Позивни број

012

Регистарска ознака

PO

Веб-страна

www.pozarevac.rs

Координате: 44° 36′ 33" СГШ, 21° 10′ 34" ИГД Пожаревац је град и седиште Браничевског округа. Према попису из 2002. у ужем градском језгру било је 41736 становника (према попису из 1991. било је 43885 становника), док је у широј градској области (некадашњој општини Пожаревац) живело 74.902 становника.

Географија [уреди]

Пожаревац је значајан административни, економски и културни центар Србије, налази се на осамдесетак километара југоисточно од Београда. Смештен је између три реке: Дунава, Велике Мораве и Млаве и испод брда Чачалица. Територија данашње општине захвата површину од 491 квадратног километра, од чега чак 39 240 хектара (односно око 80 % укупне територије) чини обрадиво земљиште. Та земља представља и једно од највреднијих богатстава овог краја, плодну стишку равницу и поморавско, подунавко и млавско приобаље. Састоји се од 2 градска (град Пожаревац и велики енергетски центар Костолац) и 24 сеоска насеља, у којима живи око 90.000 становника.

Пожаревац је, како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа, од великог значаја за цео регион. Браничевски округ поред Пожаревца обухвата и општине Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац.

Добра саобраћајна повезаност и велика природна богатства округа учинили су да Пожаревац постане веома развијен индустријски центар бивше Југославије, али рат и тешка економска ситуација су у последњем деценији двадесетог века узроковали пропаст значајног дела индустријских постројења. Зато је привреда насеља у лошијем положају а запосленост становништва мања него током поратног развоја. Најпознатије предузеће је прехрамбена фабрика „Концерн здраве хране Бамби“, једина преостала велика фирма. Данас се јавља све више малих предузећа која представљају окосницу развоја региона.

Историја [уреди]

Град се први пут помиње 1476. године, а постао је познат после Пожаревачког мира закљученог 1718. године између Аустрије и Турске. Прва школа и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића).

Процват доживљава доласком књаза Милоша Обреновића на власт. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква, двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године) и на крају, за време његове друге владавине, Љубичево (1860. године чије уређење је наставио и кнез Михаило Обреновић).

Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије“, и уопште неког дела Вилијема Шекспира, на Балкану. А нека од најзначајнијих имена српске науке и уметности потичу или су значајан део свог живота и каријере провели управо у Пожаревцу ("можемо рећи да у вароши Пожаревцу већина Пожаревљана нису варошани, а већина варошана нису Пожаревљани“ како је то написао М. Миладиновић).

На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Лепенски Вир (Голубац), Маргум (Дубравица), Виминацијум (Костолац) и локалитет Рукумија. У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода.

Традиционалне манифестације су Љубичевске коњичке игре и Дани глуме Миливоја Живановића.

Дан града Пожаревца и слава Пожаревца је Света Тројица^[1]. Град обележава и 15. октобар дан ослобађања у Првом и Другом светском рату.

У Пожаревцу се налази више образовних институција. Међу знаменитости убраја се Табачка чаршија и Галерија Милене Павловић-Барили.

Административна подела [уреди]

Пожаревац је административно и политички организован као град са две градске општине, Пожаревац и Костолац. Пожаревац се састоји из следећих месних заједница:

Демографија [уреди]

У насељу Пожаревац живи 33382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39.1 година (37.8 код мушкараца и 40.3 код жена). У насељу има 14622 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2.85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	15474^[2]
1953.	18529
1961.	24269
1971.	32828
1981.	39735
1991.	43885	41478
2002.	44775	41736

Етнички састав према попису из 2002.^[3]

Срби	38.663	92,63%
Роми	644	1,54%
Југословени	237	0,56%
Црногорци	205	0,49%
Македонци	107	0,25%
Власи	86	0,20%
Хрвати	67	0,16%
Румуни	36	0,08%
Мађари	36	0,08%
Муслимани	34	0,08%
Словенци	28	0,06%
Бугари	27	0,06%
Албанци	21	0,05%
Руси	10	0,02%
Немци	7	0,01%
Словаци	6	0,01%
Украјинци	4	0,00%
Чеси	3	0,00%
Бошњаци	3	0,00%
Русини	2	0,00%
Буњевци	2	0,00%
непознато	1.199	2,87%

Становништво према полу и старости


	м	ж
?	243	230
80+	197	437
75-79	439	749
70-74	756	1076
65-69	1002	1226
60-64	1022	1228
55-59	1040	1159
50-54	1664	1826
45-49	1723	1831
40-44	1387	1500
35-39	1247	1439
30-34	1389	1483
25-29	1487	1611
20-24	1472	1397
15-19	1361	1367
10-14	1218	1215
5-9	1191	1123
0-4	1008	993
просек	37.8	40.3

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	4905	5853	7580	10448	12800	14412	14622

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	3006	3636	3049	3254	1056	446	114	39	14	8	2.85

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	16429	4596	10389	670	632	142
Женски	18559	3716	10506	2829	1378	130

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7962	238	3	805	1319	706	511	1193	234	716
Женски	6883	124	1	108	1471	161	166	1258	233	222
Оба	14845	362	4	913	2790	867	677	2451	467	938
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	74	128	691	319	347	244	-	-	434
Женски	159	124	519	601	1316	196	-	-	224
Оба	233	252	1210	920	1663	440	-	-	658

Познати становници [уреди]

Референце [уреди]

^ Одлука о празнику града Пожаревца и о слави Пожаревца, Службени гласник града Пожаревца, година XLI, број 1, 20. фебруара 2009.
^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9