Олонхо
| Олонхо | |
|---|---|
 Олонхо ратник | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Јакутија, Руска федерација |
| Светска баштина Унеска | |
| Унеско ознака | 00145 |
| Датум уписа | 2008 |
Олонхо (јак. Олоҥхо) је серија прича о Јакутима (Сахи) и једна од најстаријих епских уметности туркијских (турских) народа. Реч олонхо означава оно што је било. Израз се односи на читаву јакутијску епску традицију, као и на њен централни еп, односно његове појединачне делове.[1] Олонхо је 2008. године уврштен на листу Нематеријалног културног наслеђа човечанства.[2]
Структура[уреди | уреди извор]
Поетске приче, чија је просечна дужина од 10 до 15.000 стихова, изводе приповедач и Олонхо певач из два дела. Први део је певање у стиху које се смењује са прозним делом састављеним од рецитација. Приповедач, осим добрих глумачких и певачких способности, мора бити речит и мајстор песничке импровизације. Еп се састоји од бројних легенди о древним ратницима, божанствима, духовима и животињама, али се бави и савременим догађајима, попут распада номадског друштва.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Јакутски олонхо датира још из античких времена када су Јакути живели у својој бившој домовини и били у контакту са старим прецима турско-монголских народа Алтаја и Сајана. У прилог томе иде чињеница да олонхо има сличну радњу као епови ових народа, као и сличност у структури језика и речнику.[3]Олонхо су први пут записали руски научници у 40-тим годинама 19. века, али тек након Револуције оснивач јакутске књижевности Платон Ојунски (рус. Плато́н Ойу́нский) који је и сам био народни певач, записао је и објавио највеће епско дело олонхоа - Њургун Ботур Силовити. Некада је у сваком јакутском насељу живело неколико олонхосута који су памтили хиљаде стихова олонхоа. Знање стихова се преносило усмено са генерације на генерацију, као и уметност њиховог извођења. Народни певачи су вечину свог слободног времена проводили у учењу и усавршавању вештина.[1]
Њургун Ботур Силовити[уреди | уреди извор]
Најпознатији еп олонхоа Њургун Ботур Силовити дужи је од Илијаде скоро три пута и има радњу која се одвија у свету људи, свету духова и свету богова.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Olonho, Odiseja s ruskog sjevera”. Russia beyond. Приступљено 17. 10. 2021.
- ^ а б „Olonkho, Yakut heroic epos”. Intangible Cultural Heritage, UNESCO. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „Jakutski herojski ep olonkho nyurgun bootur swift”. Poezdonlin. Приступљено 17. 10. 2021.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
