Јакутија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Јакутија (Саха)
Респу́блика Саха́ (Яку́тия)
Застава Грб
Застава Грб
Положај Јакутије
Држава Застава Русије Русија
Главни град Јакутск
Федерални округ Далекоисточни
Површина 3.078.100 km²
Становништво 2014.
 - Број 954.803
 - Густина становништва 0,3 ст./km²

Јакутија, или званично Република Јакутија (позната и као Саха) (рус. Респу́блика Яку́тия (Саха́); јакутски: Саха Республиката), је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике. То је највећа руска аутономна република која заузима простор целог источног Сибира. Улази у састав Далекоисточног федералног округа.

Главни град републике је град Јакутск.

Етимологија[уреди]

Република је добила име по титуларном народу Јакутима који су најбројнији народ у овој републици (са око 50 %). Иначе, Јакути себе називају Сахи или Сахалари, а своју земљу Саха.

Географија[уреди]

Јакутија се налази у североисточном делу азијске Русије. Представља највећи недржавни ентитет на свету, са површином од 3.103.200 km², па самим тим је и највећи федерални субјект Руске Федерације. На истоку се граничи са Чукотским аутономним округом, и Магаданском области, на југоистоку са Хабаровском Покрајином, на југу са Амурском области и Забајкалском Покрајином, на југозападу са Иркутском области и на западу са Краснојарском Покрајином. На северу њену природну линију формирају Лаптевско и Источносибирско море. Укупна дужина морске обале је виша од 4,5 хиљада км.

Више од 40% територије Јакутије се налази северно од линије Арктичког круга.

Рељеф[уреди]

Јакутија је због физичке и географске локације њене територије, карактеристична многобројним природним условима и ресурсима. Већи део њене територије обухваћен је планинама и висоравнима, што чини више од ⅔ њене површине, а само ⅓ њене територије се налази у низији. Јакутији, такође припадају и Черски, Верхојански и Становојски венац планина. А највиши врх на планини Победа износи 3.147 m.

Западни део Јакутије је једна од највећих висоравни, то је Средњесибирска висораван. Највеће низије су: Средњеколимска, Колимска и источни део Северносибирске низије.

Хидрографија[уреди]

Јакутија има велики хидрографски потенцијал (700 хиљада река и потока и преко 800 хиљада језера). Највеће пловне реке су: Лена (дужина - 4400 км), Виљуј (2650 км), Олењок (2292 км), Алдан (2273 км), Колима (2129 км), Индигирка (1726 км), Ољокма (1436 км), Анабар (939 км) и Јана (872 км).

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Републике Саха

Република Саха обухвата 36 подсубјеката и то 34 рејона и два градска округа.

Највећи градови Републике Саха
Административна подела Републике Саха
  1. Абијски рејон
  2. Алдански рејон
  3. Аллаиховски рејон
  4. Амгински рејон
  5. Анабарски Долгано-Евенкијски национални рејон
  6. Булунски рејон
  7. Верхњевиљујски рејон
  8. Верхњеколимски рејон
  9. Верхојански рејон
  10. Виљујски рејон
  11. Горњи рејон
  12. Жигански - Евенкијски национални рејон
  13. Кобјајски рејон
  14. Ленски рејон
  15. Мегино-Кангаласки рејон
  16. Мирнински рејон
  17. Момски рејон
  18. Намски рејон
  19. Нерјунгрински рејон
  20. Нижњеколимски рејон
  21. Њурбински рејон
  22. Ојмјаконски рејон
  23. Олењочки - Евеникијски национални рејон
  24. Ољокмински рејон
  25. Средњеколимски рејон
  26. Сунтарски рејон
  27. Татински рејон
  28. Томпонски рејон
  29. Уст-Алдански рејон
  30. Уст-Мајски рејон
  31. Уст-Јански рејон
  32. Хангаласки рејон
  33. Чурапчински рејон
  34. Евено-Битантајски национални рејон

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]