Ото Дикс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ото Дикс

Ото Дикс 1957. године
Ото Дикс 1957. године

Информације
Датум рођења 2. децембра 1891.
Место рођења Унтермхаус (Немачко царство)
Датум смрти 25. јул 1969.
Место смрти Зинген (Западна Немачка)
Дела

Ото Дикс (нем. Otto Dix; Унтермхаус, 2. децембра 1891Зинген, 25. јул 1969) је био немачки сликар и графичар. Значајни представник друштвено- критичког веризма.

Почетци и образовање[уреди]

Ото Дикс, Портет новинара Силивије фон Харден, 1926

Родио се у Утремхауса у Немачкој што је садашњи део града Гера као прворођени син Франца и Лујзе Дикс радника у фабрици гвожђа и кројачице која је у младости писала поезију и био је одмалена у контакту са уметношћу. Проводио је много времена у атељеу своје сестричине Фриц Аман која је била сликарка и која је подупирала његове сликарске амбиције. 1906- 1910. био је шегрт сликара Карла Сенфа и ту почео да ради своје прве пејзаже. 1910. је почео студије на Дрезденској академији лепих уметности.

Живот и дело[уреди]

Дикс је апсолвирао као сликар декорација (декоративно сликарство) и у периоду између 1919. и 1925. године студирао је сликарство на Академији у Дрездену и Диселдорфу. Од 1927. па све док га 1933. нацисти нису отерали из службе предавао је на Дрезденској академији. Дикс је у своме стварању у пресудној мери експресионизмом и дадаизмом али је ипак сликао веристичке слике у стилу старих мајстора. Своје војничке доживљаје из Првог светског рата покушао је да разради на сликама као што су Стрељачки ров (насликана 1920. а нестала 1923) или Рат (насликано 1929. а нестала 1933) као и истоименом серијом бакрописа. Суочен са проблемима са којима су се суочавале социјалне групе на рубу друштва (инвалиди рата, просјаци, проститутке), оштро је критиковао ондашње друштво. Његови портрети (међу којима и аутопортрет) на упечатљив начин кроз сурови реализам разоткривају беду и сиромаштво. У својим делима од 1936. посветио се у већој мери религиозној тематици (нпр. слике на стаклу 1959, литографије за Јеванђеље по Матеји око 1960), далеко умеренијим портретима и пејзажима.

Умро је 25. јула 1969. у Зингену у Немачкој.

Литература[уреди]

  • Marion Ackermann (Hrsg.): Getroffen. Otto Dix und die Kunst des Porträts. Texte: Daniel Spanke, Ausstellungs-Katalog Kunstmuseum Stuttgart 2007. Dumont, Köln 2007. ISBN 978-3-8321-9057-6.
  • Rainer Beck (Kunsthistoriker)|Rainer Beck: Otto Dix. 1891–1969. Zeit, Leben, Werk. Stadler, Konstanz 1993.
  • Rainer Beck: Otto Dix. Die kosmischen Bilder. Zwischen „Sehnsucht“ und „Schwangerem Weib“. Verlag der Kunst (Philo Fine Arts), Dresden 2003, ISBN 3-364-00389-0.
  • Ralf Georg Czapla: Verismus als Expressionismuskritik. Otto Dix’ „Streichholzhändler I“, Ernst Tollers „Hinkemann“ und George Grosz’ „Brokenbrow“-Illustrationen im Kontext zeitgenössischer Kunstdebatten. In: Stefan Neuhaus, Rolf Selbmann, Thorsten Unger (Hrsg.): Engagierte Literatur zwischen den Weltkriegen. Schriften der Ernst-Toller-Gesellschaft, 4; Königshausen & Neumann, Würzburg 2002. S. 338–366.

Спољашње везе[уреди]