Период ротације

У астрономији, период ротације небеског објекта време је које је потребно да се заврши једна револуција око своје осе у односу на позадинске звезде. Он се разликује од соларног дана планете, који обухвата додатну фракциону ротацију потребну за смештај дела орбиталног периода планете током једног дана.

Период ротације изабраних објеката[уреди | уреди извор]

Небеско тело	Период ротације
Сунце	25.379995 дана (ротација Карингтона) 35 дана (висока географска ширина)	25ᵈ 9ʰ 7ᵐ 11.6ˢ 35ᵈ
Меркур	58ᵈ 15ʰ 30ᵐ 30ˢ\|-\|Венера\| 243.0187 дана^[2]	−243ᵈ 0ʰ 26ᵐ
Земља	0.99726968 дана^[3]	0ᵈ 23ʰ 56ᵐ 4.0910ˢ
Месец	27ᵈ 7ʰ 43ᵐ 11.5ˢ
Марс	1.02595675 дана	1ᵈ 0ʰ 37ᵐ 22.663ˢ
Ceres	0ᵈ 9ʰ 4ᵐ 27.0ˢ\|-	Јупитер	0.4135344 дана (дубок ентеријер)^[6] 0.41007 дана (екваторијалан) 0.41369942 дана (висока географска ширина)	0ᵈ 9ʰ 55ᵐ 29.37^s 0ᵈ 9ʰ 50ᵐ 30ˢ 0ᵈ 9ʰ 55ᵐ 43.63ˢ
Сатурн	0.44403 дана (дубок ентеријер) 0.426 дана (екваторијалан) 0.443 дана (висока географска ширина)	0ᵈ 10ʰ 39ᵐ 24ˢ 0ᵈ 10ʰ 14ᵐ 0ᵈ 10ʰ 38ᵐ
Уран	−0.71833 дана	−0ᵈ 17ʰ 14ᵐ 24ˢ
Нептун	0.67125 дана	0ᵈ 16ʰ 6ᵐ 36ˢ
Плутон	−6.38718 дана (синхроно са Хароном)	–6ᵈ 9ʰ 17ᵐ 32ˢ
Хаумеа	0ᵈ 3ʰ 54ᵐ 56ˢ

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Clabon Walter Allen & Arthur N. Cox (2000). Allen's Astrophysical Quantities. Springer. стр. 296. ISBN 978-0-387-98746-0.
^ This rotation is negative because the pole which points north of the ecliptic rotates in the opposite direction to most other planets.
^ Reference adds about 1 ms to Earth's stellar day given in mean solar time to account for the length of Earth's mean solar day in excess of 86400 SI seconds.
^ Clabon Walter Allen & Arthur N. Cox (2000). Allen's Astrophysical Quantities. Springer. стр. 308. ISBN 978-0-387-98746-0.
^ Chamberlain, Matthew A.; Sykes, Mark V.; Esquerdo, Gilbert A. (2007). „Ceres lightcurve analysis – Period determination”. Icarus. 188 (2): 451—456. Bibcode:2007Icar..188..451C. doi:10.1016/j.icarus.2006.11.025.
^ Rotation period of the deep interior is that of the planet's magnetic field.
^ Pedro Lacerda; David Jewitt & Nuno Peixinho (2. 4. 2008). „High-Precision Photometry of Extreme KBO 2003 EL61”. The Astronomical Journal. 135 (5): 1749—1756. Bibcode:2008AJ....135.1749L. arXiv:0801.4124 . doi:10.1088/0004-6256/135/5/1749. Архивирано из оригинала 11. 05. 2020. г. Приступљено 22. 9. 2008.

Литература[уреди | уреди извор]

Clabon Walter Allen & Arthur N. Cox (2000). Allen's Astrophysical Quantities. Springer. стр. 296. ISBN 978-0-387-98746-0.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Murray, Carl D. & Dermott, Stanley F. (1999). Solar System Dynamics. Cambridge University Press. стр. 531. ISBN 978-0-521-57295-8. Периоди ротације Меркура и Земље су погрешни.

[Allen296-1] Clabon Walter Allen & Arthur N. Cox (2000). Allen's Astrophysical Quantities. Springer. стр. 296. ISBN 978-0-387-98746-0.

[negative-2] This rotation is negative because the pole which points north of the ecliptic rotates in the opposite direction to most other planets.

[3] Reference adds about 1 ms to Earth's stellar day given in mean solar time to account for the length of Earth's mean solar day in excess of 86400 SI seconds.

[Allen-4] Clabon Walter Allen & Arthur N. Cox (2000). Allen's Astrophysical Quantities. Springer. стр. 308. ISBN 978-0-387-98746-0.

[Chamberlain2007-5] Chamberlain, Matthew A.; Sykes, Mark V.; Esquerdo, Gilbert A. (2007). „Ceres lightcurve analysis – Period determination”. Icarus. 188 (2): 451—456. Bibcode:2007Icar..188..451C. doi:10.1016/j.icarus.2006.11.025.

[mag-6] Rotation period of the deep interior is that of the planet's magnetic field.

[hour-7] Pedro Lacerda; David Jewitt & Nuno Peixinho (2. 4. 2008). „High-Precision Photometry of Extreme KBO 2003 EL61”. The Astronomical Journal. 135 (5): 1749—1756. Bibcode:2008AJ....135.1749L. arXiv:0801.4124 . doi:10.1088/0004-6256/135/5/1749. Архивирано из оригинала 11. 05. 2020. г. Приступљено 22. 9. 2008.

[2]

[3]

[6]