Церера (патуљаста планета)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили појам из римске митологије, погледајте чланак Церера (митологија).
1 Церера Симбол Церере
Ceres optimized.jpg
Церера снимљена телескопом Хабл
Откриће A
Проналазач Ђузепе Пјаци
Датум 1. јануара 1801.
Претходно означавање (B) A899 OF; 1943 XB
Категорија основни појас
(фамилија Церера)
Орбитални параметри C
Епоха 14. јул 2004. (јулијански дан 2453200,5)
Ексцентрицитет (e) 0,080
Велика полуоса (a) 413 949 Gm
(2,767 АЈ)
Перихел (q) 380 890 Gm
(2,546 АЈ)
Афел (Q) 447 008 Gm
(2,988 АЈ)
Орбитални период (P) 1681,243дана
(4,60 година)
Средња орбитална брзина 17,91 km/s
Инклинација (i) 10,581°
Лонгитуда узлазног чвора (Ω) 80,464°
Параметар
перихела
(ω)
73,947°
Средња аномалија (M) 0,744°
Физичке карактеристике
Величина 959,2×932,6 km
Маса 9,445×1020 kg
Густина 2,05 g/cm³
Површинска гравитација 0,26 m/s²
Друга космичка брзина 0,51 km/s
Период ротације 0,3781 дана
Спектрална класа астероиди G-класе
Апсолутна величина 3,34
Албедо 0,113
Средња површинска температура ~167 °К
уреди


Церера (или Церес, мање правилна али често коришћена варијанта) је најмања патуљаста планета у Сунчевом систему и једина у главном астероидном појасу. Открио ју је Ђузепе Пјаци 1. јануара 1801. године, а име је добила по Церери, римској богињи земљорадње.

Са пречником од око 950 km, Церера је највеће и најмасивније тело у астероидном појасу, и садржи отприлике трећину укупне масе појаса. Недавна истраживања су показала да је планета сферног облика, за разлику од мањих тела са слабијом гравитацијом. Површина Церере је вероватно начињена од леда и разних хидратних материјала, као што су карбонати и глина. Чини се да Церера има стеновито језгро и ледени омотач. Церера можда садржи океан испуњен течном водом, што је чини метом садашњих потрага за ванземаљским животом. Планета може бити окружена разређеном атмосфером која садржи водену пару.

Церерина визуелна магнитуда се креће од 6,7 до 9,3, па и када је најсјајнија она је превише слабог сјаја да би се видела голим оком. Наса је 27. септембра 2007. лансирала мисију Зора, која има циљ да истражи астероиде Весту и Цереру.

Откриће[уреди]

Италијански астроном Ђузепе Пјаци открио је Цереру 1. јануара 1801. сасвим случајно, док је тражио звезду Мајер 87. Пјаци није успео пронаћи звезду (касније се испоставило да је каталог с којим је Пјаци тада радио имао грешку), али зато је у близини пронашао тачкасти објект који је полако клизио небом. Пјаци је испрва помислио да је пронашао нову комету.

Пјаци је након открића пратио Цереру до 11. фебруара 1801, када је морао да обустави рад због болести. Како Пјаци никоме није рекао за своје откриће, Церера је, током конјункције (проласка поред Сунца гледано са Земље), изгубљена. Да би поновно пронашли астероид, математичар Карл Фридрих Гаус је развио методу рачунања орбите из три посматрања, што је било довољно да га Франц Хавер фон Зах и Хајнрих Олберс касније поновно пронађу.

Јохан Елерт Боде је веровао да је Церера „планета који недостаје“ између Марса и Јупитера у његовом моделу Сунчевог система. Међутим, Церера се показала мањом од очекивања, премалом да би јој се видио диск у телескопу, па је Вилхелм Хершел сковао назив астероид (звездолик) за ову нову класу објеката.

Орбита и димензије[уреди]

Поређење димензија Месеца (велики круг) и првих 10 астероида

Церера је највећи познати астероид у астероидном појасу између Марса и Јупитера. Но, Церера ипак није највећи астероид, јер су у Којперовом појасу откривена многа тела већа од Церере, укључујући Иксион, Квавар, Оркус, недавно откривени УБ313 и Седна.

Церера је једини објекат у астероидном појасу који је довољно велик да га властита гравитација доведе у приближно сферни облик. Други велики астероиди астероидног појаса, као нпр. Јунона и Веста су изразито несферични.

Маса Церере је 9,45±0,04 × 1020 kg, што је још увек само 4% масе Месеца. Постоје индиције да је површина Церере довољно топла да подржи постојање слабе атмосфере, те да се на површини може наћи и иње.

Церера је уједно и главни астероид у астероидној фамилији Церера.

Истраживања Церере[уреди]

Веста и Церера у поређењу са Месецом

Окултација једне звеезде Церером 13. новембра 1984, посматрана је из Мексика, Флориде и с Кариба.

Свемирски телескоп Хабл снимио је Цереру 2001. године. Иако су слике релативно ниске резолуције, показују да је астероид сферног облика. На слици се разлучује и тамна мрља, за коју се претпоставља да је кратер, који је назван Пјаци.

Церера је током 2004. посматрана и помоћу телескопа Кек. Уз помоћ адаптивне оптике, постигнута је резолуција од 50 km по пикселу, чиме су надмашени резултати Хабла. На овим се сликама разлучују 2 велика тамна подручја, за које се верује да су ударни кратери. Већа мрља има нешто светлије средиште. Кратер Пјаци није био видљив на сликама Кека.

НАСА је у септембру 2007. према астероидима Церера и Веста лансирала летелицу Зора. Она је први део мисије провела у орбити око Весте, да би око 2015. стигла до Церере.

Спољашње везе[уреди]


Астероиди
Списак астероида (1—499)Списак астероида (500—999)Списак астероида (1000—1499)Списак астероида (1500—1999)Списак астероида (2000—2499)Списак астероида (2500—2999)Списак астероида (3000—3499)Списак астероида (3500—3999)Списак астероида (4000—4499)Списак астероида (4500—4999)