Печенга

Координате: 69° 33′ 01″ С; 31° 16′ 53″ И / 69.5504° С; 31.2815° И / 69.5504; 31.2815
С Википедије, слободне енциклопедије

Печенга
Печенга

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Мурманска област
РејонПеченшки рејон
Основан1533.
Варошица од27. новембар 1945.
Стара именадо 1944 − Петсамо
Становништво
Становништво
 — 20172.941
Географске карактеристике
Координате69° 33′ 01″ С; 31° 16′ 53″ И / 69.5504° С; 31.2815° И / 69.5504; 31.2815
Временска зонаUTC+3
Апс. висина5 m
Печенга на карти Русије
Печенга
Печенга
Печенга на карти Русије
Печенга на карти Мурманске области
Печенга
Печенга
Печенга на карти Мурманске области
Остали подаци
Поштански број184410
Позивни број+7 81554
Регистарска ознака51
ОКАТО код47 215 562
ОКТМО код47 615 162 051
Веб-сајт
https://www.pechenga51.ru

Печенга (рус. Печенга; фин. Petsamo) насељењо је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Мурманске области и административно припада њеном Печеншком рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2017. у вароши је живело 2.941 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Варошица Печенга налази се у северном делу Печеншког рејона, на крајњем северозападу Мурманске области, на неких 120 км северозападно од града Мурманска. Лежи на левој обали истоимене реке Печенге, свега неколико стотина метара узводно од њеног ушћа у Печеншки фјорд Баренцовог мора. Највећи део насеља налази се на андморској висини од свега око 5 метара.

Печенга је друмским правцем Р10 повезана са Запољарним и са нборвешком границом, док је преко аутопута Р21 повезана са Мурманском. Са истим градовима повезана је и путем железничке пруге.

Историја[уреди | уреди извор]

Печенга на фотографији из 1930-их

Подручје око савременог насеља од давнина је било насељено лапонским племенима. У руским писаним изворима топоним Печенга се први пут помиње 1532/33. када је на на том подручју новгородски монах Трифон Печеншки, по налогу тадашњег новгородског архиепископа Макарија, основао православни манастир посвећен Светој Тројици. Пола века касније, 1589. године, манастир су разрушили Швеђани, а на његовом месту касније је подигнута капелица посвећена преподобном Трифону. Иначе сам манастир се налазо двадесетак километара јужније од савременог насеља, код данашњег села Луостари.

Подручје у сливу Печенге је 1920. прешло у састав Финске, а већ годину дана касније на том подручју су пронађена богата лежишта никла. Финске власти су за кратко време уредиле саобраћајну инфраструктуру и подигле бројне провредне објекте на том подручју. Током Другог светског рата Печенга је била важно нацистичко упориште одакле су покретане акције ка Мурманску. У лето 1944. совјетске трупе су освојиле цело подручје и Печенга је званично укључена у границе Совјетског Савеза.

Совјетске власти су у новембру 1945. насеље Печенга административно организовале као радничку варошицу, а због свог стратешког значаја варошица је током наредних неколико деценија била под војном управом као погранично подручје.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у насељу је живело 3.188 становника, док је према проценама за 2017. варошица имала 2.941 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2017.
---3.4582.5762.0842.671[2]2.959[3]3.188[4]2.941

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 24. 09. 2017. 
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]