Познањска катедрала

С Википедије, слободне енциклопедије
Познањска катедрала

Познањска катедрала, пуним именом Архикатедрална базилика Светог Петра и Павла у Познању (пољ. Bazylika archikatedralna Świętych Apostołów Piotra i Pawła w Poznaniu), налази се у пољском граду Познању. То је једна од најстаријих цркви и катедрала у Пољској. Изграђена је током 10. века и посвећена је Светом Петру и Павлу.

Кроз своју историју била је неколико пута спаљивана и обнављана. Тако је, први пут, обновљена у романичком стилу. Током 14. и 15. века обновљена је у стилу готичке архитектуре. Након пожара 1622. године, обновљена је у барокном стилу, а након још једног пожара 1772. године, обновљена је овај пут у неокласицистичком стилу.

До 1821. године била је посвећена само Светом Петру, а од тада и Светом Павлу, под покровитељством папе Пија VII.

У време Другог светског рата поновно је спаљена током ослобођења града од нациста. Године 1956. обновљена је у барокном стилу, који је задржала до данас.

У овој катедрали налазе се гробнице многих старих пољских владара, укључујући и првог пољског владара Мјешка I.

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]