Портал:Астрономија/Чланак месеца октобар
Звезда је свемирски објект који се састоји од велике количине плазме, већином настале од међузвезданог водоника. Звезда исијава светлост и топлоту који настају у термонуклеарним реакцијама у средишту звезде.
Стабилност звезде зависи о две међусобно супротстављене силе:
- термонуклеарне реакције ослобађајући огромну енергију доводе до фантастичног притиска у језгру звезде и тако настоје да распрше материјал звезде у околни простор
- сила гравитације, која се томе супротставља, настоји да задржи масу звезде на окупу
Ако превлада сила гравитације, материјал звезде се сажима, па настају звезде у којима је материја сабијена до врло високих густина (неутронске звезде, бели патуљци), а ако је маса звезде већа од одређене критичне границе или Чандрасекарова граница долази до бесконачног сажимања у физикални сингуларитет из којег више не може побећи чак ни светлост црна рупа. Ако надвлада прва тенденција, звезда може да експлодира у силовитој експлозији и тако настаје нова или супернова. Однос сјаја и величине звезде приказује се Херцшпрунг-Раселовим дијаграмом. Просечна галаксија садржи око стотину милијарди звезда.