Портал:Београд/Архив
На овој страни архивирају се текстови чланака, занимљивости и оних везаних за слике и боје са портала Београда, како би се касније, лакше, поново могли евентуално користити.
Текстове ће, кад и ако за то дође време, бити потребно само ископирати на њихово одговарајуће место на порталу.
Изабрана слика[уреди извор]
.jpg)
Кип Победник налази се на Калемегдану, највећем београдском парку. Дело је југословенског вајара Ивана Мештровића и један је од најпрепознатљивијих призора Београда.
„Победник“ је извајан 1913. године и требало је да буде постављен на Теразијама, централној београдској улици. Међутим, тадашњем конзервативном јавном мњењу није се допало то што је бронзани кип наг, па се од те замисли одустало. Коначно, „Победник“ је, 1928. године, нашао своје место на платоу на Калемегдану и то окренут ка Срему, као симбол победе над Аустроугарском у Првом светском рату.
Домаћи врабац, латинског имена Passer domesticus, један је од симбола Београда. На слици је женка ове живахне птичице.
Пословни центар „Ушће“ налази се на Новом Београду, у близини ушћа Саве у Дунав. Раније седиште ЦК СКЈ, потом пословни центар, оштећен у НАТО бомбардовању 1999. године, „Ушће“ је обновљен 2005. и данас је, са 141 метром висине, највиша зграда на Балканском полуострву. У наредних неколико година, поред ове, планира се изградња још једне, идентичне куле.
Храст на Цветном тргу најстарије је београдско дрво. Иако нема поузданих извора о његовој старости, процењује се да је тај лужњак стар око 200 година.
Обелиск у Фрушкогорској улици један је од упадљивих призора када се у Београд улази преко Бранковог моста. Урађен по пројекту архитекте Синише Вуковића, тај метални обелиск је подигнут у спомен прве конференције Покрета несврстаних земаља, септембра 1961. године, а обновљен је 1989, када је Београд био домаћин пете конференције истог Покрета.
Музеј савремене уметности отворен је 1965. године у Новом Београду, код ушћа Саве и Дунава, наспрам Калемегдана. Сазидан је по нацртима архитеката Ивана Антића и Иванке Распоповић, који су због тога добили Октобарску награду Града Београда. Са својом необичношћу и прикладношћу околном амбијенту, зграда музеја је, и даље, једна од најлепших грађевина у Београду уопште.
Девети Европски омладински олимпијски фестивал одржан је од 21. до 27. јула у Београду и на њему је учествовало 3.000 спортиста старих од 14 до 17 година, из 49 европских земаља. Гост Београда био је и председник МОК-а − Жак Рог. На фотографији је почетак бициклистичке трке у дисциплини Друм која је вожена центром града.
Други Београдски карневал бродова одржан је 25. августа на Сави, између Бранковог моста и Ушћа. На њему су учествовале дечје карневалске групе, кајакаши, падобранци и џет-скијаши, а врхунац манифестације, уз ватромет, био је наступ једне бразилске карневалске групе. На фотографији је брод „Сирона“ који је предводио карневал.
Јесте ли знали...[уреди извор]
...да је најстарија београдска кућа, која се налази у Улици цара Душана 10, стара мање од 300 година?
...да су први београдски семафори били постављени на раскрсници Улице краља Милана и Улице кнеза Милоша?
...да је све до 30-их година прошлог века Земун био већи од Београда?
... да је Београд три пута био домаћин Европског првенства у кошарци?
... да је просечна месечна плата у Београду 48.514 динара?
- ... да се Оријент експрес заустављао у Београду од 1919. до 1977. године?