Градска општина Нови Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 44°49′10″N 20°25′05″E / 44.819374, 20.417998

Градска општина Нови Београд

Градска општина Нови Београд у Србији
Градска општина Нови Београд у Србији

Градска општина Нови Београд у Београду
Градска општина Нови Београд у Београду
Грб
Опште информације
Површина 41 km²
пољопривредна 1 459 ha
шуме 36 ha
Становништво (2011) 214 506 ст.
Природни прираштај -2.4 ‰
Број насеља 1
Администрација
Округ Град Београд
Општина нема
Председник општине Александар Шапић (ДС)
Статистика
Дужина путева (2008) 8 km
Број запослених становника 77 147
Основне школе 18
Број ученика 15 422
Средње школе 8
Број ученика 5 627
Интернет страница http://www.novibeograd.rs/

Нови Београд је градско насеље, седиште Градске општине Нови Београд (и једино насеље у тој општини) у Граду Београду и заузима површину од 4.074 хектара. Према попису из 2002. било је 217.773 становника (према попису из 1991. било је 224.424 становника).

Градска општина Нови Београд је једна од 17 београдских општина. Насеље Нови Београд је изграђено након Другог светског рата и развило се у модеран велеград.

Географски положај[уреди]

Нови Београд се налази на левој обали Саве. Административно, његов североисточни део почиње на десној страни Дунава, мало пре ушћа Саве у Дунав. Налази се северозападно од „старог“ Београда, са којим је спојен путем 6 мостова (Бранков мост, Газела, Стари савски мост, Стари и Нови железнички мост, и најновији, преко Аде Циганлије, отворен 2011. године). Европски пут E-75 пролази кроз средиште Новог Београда.

Географске одлике[уреди]

Нови Београд — Сава центар и пословне зграде

Општина Нови Београд заузима површину од 40,74 km². Главна физичка особина Новог Београда је његов раван терен, што представља велики контраст старом делу Београда, који је изграђен на 32 брда. Осим Бежаније, свог западног дела, Нови Београд је изграђен на површини која је у основи била мочвара када је 1948. године отпочела изградња новог града. Годинама је на Нови Београд доношен песак са дунавског Малог ратног острва, све док од њега није преостао мали уски пошумљени појас земље који постоји и данас.

Остале географске одлике Новог Београда су полуострво Мала Циганлија и острво Ада Међица, оба на Сави и залив Зимовник, који окружује Малу Циганлију, у ком се налазе објекти бродоградилишта Београд. Лесне заравни Бежанијске косе се налазе у западном делу општине, док у јужном делу протиче канал Галовица који се улива у Саву.

Од свих београдских градских општина, Нови Београд има највише зелених површина, укупно 3,47 km² или 8,5 % своје површине.[1] Највећи површина паркова отпада на парк Ушће. На Новом Београду је 2008. године отворен Парк Република Српска.

Историја[уреди]

Спомен обележје почетка изградње Новог Београда, на Ушћу
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Новог Београда

Зачетак[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бежанија

Први историјски помен људског насеља на територији данашњег Новог Београда потичу из времена турске владавине над Србијом. Он је пронађен у књизи из 1713. „Крушевски поменик“ који бележи постојање српског насеља по имену Бежанија најраније 1512. Такође помиње да је село имало 32 куће, а тај број је 1810. нарастао на 115.

Током 18. века становници Бежаније су били искључиво Срби, али након повлачења Турака, нови освајач Аустрија је подстицала насељавање Немаца, Мађара и Хрвата. Између два светска рата, у време Краљевине Југославије, насеље се помера ближе реци Сави и тада настаје Сајмиште (сада је то Старо Сајмиште) и Ново Насеље.

Први урбанистички планови који су планирали ширење Београда на леву обалу Саве су направљени 1923, али их је недостатак средстава и људства да се исуши мочварни терен одложио на неодређено време. Београђанин Петар Кокотовић је 1924. отворио кафану на Тошином бунару коју је назвао „Нови Београд“. После 1945. Кокотовић је био председник месне заједнице Ново Насеље-Бежанија која је касније израсла у општину Нови Београд.[2] Нешто касније, 1939, у Земуну излази и први број недељног листа „Нови Београд“. На Бежанији је 1924. изграђен аеродром, док је фабрика Рогожарски изграђена 1928. Године 1934. планови су проширени на изградњу урбаног језгра који ће повезивати Београд и Земун, пошто је Земун административно припојен граду Београду 1929, чиме је изгубио статус града. Такође је подигнуте мост преко Саве и успостављена је трамвајска линија која је спајала Београд и Земун. Саграђен је и земунски аеродром.

Године 1938. подигнут је комплекс зграда месној заједници Старо Сајмиште. На површини од 15.000 km2 су се одржавали сајмови и изложбе чији је циљ био да покажу економски развој Краљевине Југославије. Исте те године, општина Београд је потписала уговор са две данске грађевинске компаније да саграде ново насеље. Пројекат је поверен инжењеру Браниславу Нешићу.

Логор Сајмиште[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Логор Сајмиште

Године 1941. немачка војска и њени савезници су окупирале Краљевину Југославију. Немачка тајна полиција Гестапо је преузела контролу над Сајмиштем. Гестапо га је окружио са неколико кругова бодљикаве жице и претворио га у затвор. Сајмиште је на крају постало логор за уништење.

До маја 1942. нацисти су користили логор Сајмиште за ликвидацију Јевреја из Београда и других делова Србије. За време окупације близу 8.000 Јевреја и 32.000 Срба је угушено у душегупкама, стрељано у Јајинцима, или умрло у самом логору. Логор је био активан од октобра 1941. до јула 1944. године. Међу затвореницима су се налазиле српске жене, деца и старци са Козаре, српске и јеврејске породице из Београда и других градова, ромске породице, као и српско становништво из разних сремских насеља. Такође, у логору на Старом сајмишту био је затворен, мучен и ликвидаран велики број српских бораца у који су активно учествовали у покрету отпора против немачких и хрватских нацистичких окупатора. Од априла 1942. затвореници су пребацивани у усташке логоре Јасеновац и Стару Градишку. Ликвидације заробљеника су трајале све време постојања логора.

Извештај Југословенске државне комисије за злочине окупатора и њихових сарадника проценио је да је око 100.000 затвореника прошло кроз Сајмиште, а да је убијено 48.000 људи. Дана 9. јула 1987. Скупштина Београда одлучила је да Старо Сајмиште прогласи културним добром и тиме је заштити од рушења. Споменик сећања жртвама Сајмишта је откривен 21. априла 1995.

Брзи развој[уреди]

Нови Београд 1978. Биборд приказује Титову слику и текст „Радимо и стварамо за нашу срећнију будућност“.
Нови Београд 1978.
Нови Београд 2005.
Изградња Универзитетског села
Пословни центар Ушће, највиша зграда на Новом Београду, некада седиште ЦК СКЈ

Три године након завршетка Другог светског рата, 11. априла 1948. изградњу Новог Београда започеле су омладинске радне бригаде. Тај дан се узима за настанак Новог Београда. Зграде су ницале једна за другом, а 1952. је основана општина Нови Београд, а 1955. општина Бежанија је припојена Новом Београду. Годинама је Нови Београд био највеће градилиште у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и извор великог поноса за комунистичке власти које су надгледале тај пројекат.

Пре него што је сама изградња почела, терен је изравнан песком из Саве и Дунава како би се исушило мочварно земљиште и подигао ниво земљишта изван домашаја поплава и подземних вода. Само током прве три године иградње, више од 100.000 радника и инжењера из целе Југославије је радило на изградњи. Радничке бригаде сачињене од становника доведених из сеоских подручја су обезбеђивале већину радне снаге. Чак су и средњошколци и студенти учествовали у изградњи. Радници нису имали потребну механизацију, па је мешање бетона и ношење песка рађено ручно, док су коњске запреге коришћене само за дизање изузетно тешког терета.

Једна од првих завршених зграда била је Палата федерације (данас Палата „Србија“), која је обухватала 75.000 m2 корисне површине која је од тада била дом Савезног извршног већа ФНРЈ и СФРЈ, као и Владе СРЈ и Савета министара Србије и Црне Горе и канцеларија Председника Србије и Црне Горе. До општине се може доћи аутобусима 16 (Карабурма 2 - Нови Београд Похорска), 17 (Коњарник - Земун Горњи Град), 18 (Медаковић 3 - Земун Бачка), 65 (Звездара 2 - Бежанијска коса), 69 (Депо "Сава" - ГО Нови Београд), 72 (Зелени венац - Аеродром Никола Тесла), 73 (Нови Београд Блок 45 - Батајница), 75 (Зелени венац - Бежанијска коса), 76 (Нови Београд Блок 70А - Бежанијска коса), 77 (Звездара - Бежанијска коса), 78 (Бањица 2 - Земун Нови Град), 83 (Црвени крст - Земун Бачка), 88 (Земун Кеј ослобођења - Нови Железник), 610 (Земун Кеј ослобођења - Јаково), 611 (Земун Кеј ослобођења - Добановци), 612 (Нови Београд Похорска - Нова Галеника), 708 (Нови Београд Блок 70А - Земун Поље) и сезонском линијом АДА 2 (Земун Кеј ослобођења - Ада Циганлија) као и ноћним линијама 15 (Трг Републике - Земун Нови Град), 68 (Трг Републике - Блок 45), 75 (Трг Републике - Бежанијска коса), 601 (Главна железничка станица - Добановци), 603 (Трг Републике - Угриновци), 704 (Трг Републике - Земун Поље) и 706 (Трг Републике - Батајница). Њена будућа намена још увек није одређена.

Прве зграде за становање су били павиљони близу Тошиног бунара. Комплекс Студентског града је изграђен у исто време да би се задовољиле стамбене потребе студената растућег Универзитета у Београду који су долазили из свих делова Србије.

Друге значајне грађевине изграђене у Новом Београду су конгресна дворана Сава центар, Генексове куле, седиште Нафтне индустрије Србије, спортске и концертне дворане Хала спортова и Београдска арена и хотели са 5 звездица Континентал Хотел Београд и Хајат Риџенси. За потребе учесника Универзијаде 2009. у Београду се градило универзитетско село Белвил, које је након завршетка универзијаде продато.

Дан општине је 11. април, дан почетка изградње Новог Београда, а слава Покров Пресвете Богородице, 14. октобар.

Председници општине Нови Београд[уреди]

Привреда[уреди]

Како је у време социјализма тешка индустрија сматрана покретачком силом целе привреде, тешка индустрија је деценијама доминирала и привредом Новог Београда. Ту су изграђени „Индустрија мотора и трактора“ (ИМТ), „Фабрика одливака и модела“ (ФОМ), бродоградилиште „Београд“ (некада Тито), топлана на Савском Насипу, фабрика електро-опреме „МИНЕЛ“. Са колапсом гигантских друштвених предузећа током 1990их, економија Новог Београда је назадовала и преусмерила са на тровинска предузећа, а та тенденција се даље увећала током 2000их.

Данас у привреди Новог Београда доминирају финасијски сектор, услужни сектор, комерцијално заступнички, трговачки, спорстко-рекреативни и грађевински сектор.[3]

У општини Нови Београд је на дан 31. октобра 2007. било незапослено 12867 особа, од којих су 7379 жене (57 %), а највише незапослених је са 4. степеном стручне спреме.[4]

Култура и просвета[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Образовне институције на Новом Београду
Музеј савремене уметности на Новом Београду

Нови Београд је пројектован као модеран град, али је направљен превид код објеката културе, пошто се у граду са више од 200.000 становника налази само један музеј (и то ван стамбеног подручја), док у њему нема позоришта, па се код Београђана стекао утисак о Новом Београду као о великој спаваоници.

Музеј савремене уметности се налази на Ушћу. Градска влада је планирала да се на Ушћу изгради и зграда будуће Београдске опере. Овај план је током 2000. године наишао на отпор становника Новог Београда, чланова оперског ансамбла и најпознатијох архитеката и уметника који су сматрали да је Ушће врло лоше место за зграду опере.

Децинијама је Црква светог Ђорђа на Бежанији била једина црква у општини. Изградња нове Цркве светог Василија Острошког на Бежанији је почела 1996, док је изградња Цркве светог великомученика Димитрија почела 1998.

На образовање се водило више рачуна него на културу, пошто се на Новом Београду налази неколико основних и средњих школа, као и Студентски град, комплекс зграда које чине највећи дом студената Универзитета у Београду. На Новом Београду налазе се следеће школе: Девета београдска гимназија, Десета београдска гимназија, Факултет драмских уметности, Средња туристичка школа, Средња школа графичког дизајна, Политехничка академија, Техничка школа „Нови Београд“ и Руска школа.

Ноћни живот[уреди]

Поглед на Нови Београд са Калемегдана ноћу.

Нови Београд пружа богати ноћни живот дуж обала Саве и Дунава. Оно што је почело углавном као клубови за дружење на сплавовима за речне риболовце током 1980их, током 1990их се развило се у велике сплавове који су нудили храну и пиће уз уживо извођену турбо-фолк музику током 1990их.

Градске четврти[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Називи улица Новог Београда

Нови Београд је подељен на неколико месних заједница. За разлику од Бежаније и Старог Сајмишта, остале четврти немају историјска или традиционална имена. За пет деценија постојања Новог Београда, неки његови делови су постепено постајали посебне четврти.

Мапа општине Нови Београд
Мапа месних заједница Новог Београда

Четврти Новог Београда су:

Месне заједнице[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Месне заједнице Новог Београда

Нови Београд је подељен на блокове и на 18 месних заједница

Демографија[уреди]

Не постоје засебна насеља у општини, пошто цела општина административно припада Граду Београду и у статистикама се наводи као део Београда. Област око скупштине града и оближње кружног пута се сматра центром Новог Београда.

Нови Београд је по плановима подељен у блокове. Тренутно постоји 72 блока (уз неколико подблокова попут Блока 70а). Стара језгра насеља Бежанија, Ада Међица и Мала Циганлија, као и област уз ауто-пут западно од Бежанијске косе нису подељени у блокове, док због административних промена, неки блокови (9, 9а, 9б, 11, 11ц и 50) припадају општини Земун, која се простире северно од Новог Београда као једна непрекидна изграђена област.

Од почетка изградње 1948. Нови Београд је доживео нагли пораст броја становника, али је последњи попис показао да се број становника током 1990их смањио.

У насељу Нови Београд живи 181.797 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 79.649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 9195 [5]
1953. 11339
1961. 33347
1971. 92200
1981. 173541
1991. 224424 218633
2002. 225575 217773
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
187.253 85,98%
Југословени
  
5.341 2,45%
Црногорци
  
5.233 2,40%
Хрвати
  
2.520 1,15%
Роми
  
2.371 1,08%
Македонци
  
1.683 0,77%
Муслимани
  
829 0,38%
Словенци
  
536 0,24%
Мађари
  
411 0,18%
Бошњаци
  
285 0,13%
Албанци
  
268 0,12%
Горанци
  
255 0,11%
Руси
  
191 0,08%
Словаци
  
177 0,08%
Бугари
  
137 0,06%
Румуни
  
99 0,04%
Чеси
  
83 0,03%
Немци
  
58 0,02%
Украјинци
  
56 0,02%
Русини
  
49 0,02%
Буњевци
  
46 0,02%
Власи
  
12 0,00%
непознато
  
1.676 0,76%


Критике[уреди]

Бежанијски блокови

Када је Нови Београд пројектован и изграђиван крајем 1940их и 1950их главни циљ је био да се подигне што више зграда што је пре могуће како би се задовољиле потребе растућег броја становника услед миграција и великог прираштаја.

Свеобухватни бруталистички архитектонски приступ је довео до тога да бројне стамбене зграде, па чак и целе стамбене четврти изгледају монументално на неугледан начин. Иако је тај проблем мало ублажен у последњих неколико деценија изградњом неколико модерних објеката (хотели Хајат и Интерконтинентал, Генексове куле, пословни центар Ушће, Београдска арена, Делта сити), становници Новог Београда се и даље жале због сивила града и често користе погрдни израз „спаваоница“ да нагласе свој поглед на Нови Београд као место које не инспирише креативан живот нити охрабрује здраве људске односе и да је једино добро за ноћни одмор након напорног радног дана.

Овакво мишљење је нашло себи пут и у популарну српску културу. Почетком 1980их песма Рибље чорбе „Нећу да живим у Блоку 65“ пева о депресивној особи који мрзи свет јер је окружен бетоном Новог Београда, док се у скорашњим филмовима Нови Београд представљен као српска верзија црначких гета попут оних у Харлему, Бруклину и Бронксу. Најочигледнији пример за то је филм „1 на 1“ из 2002. који приказује групу српских тинејџера који репују, пуцају из пиштоља, играју уличну кошарку и окривљују живот у Новом Београду за многе своје проблеме. Други филмови, попут „Апсолутних 100“ и „Ране“ такође приказују Нови Београд у негативном светлу, али они имају другачији угао посматрања, јер смештају своје приче у контекст 1990их када су рат у бившој Југославији и међународна изолација знатно погоршали живот људи у Србији.

Градови побратими[уреди]

Нови Београд је побратимљен са следећим градовима и општинама[8]:


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Српска престоница у бројкама“, Политика: 30, 26. 4. 2008.]] 
  2. ^ „Битка за Београд“, Политика: 11, 2008 
  3. ^ „Privredni sektor“. Општина Нови Београд. 
  4. ^ „REKAPITULACIJA BROJA NEZAPOSLENIH LICA PO STEPENU STRUČNOSTI, STAROSTI I POLU SA STANJEM NA DAN 31.10.2007 GODINE“. Општина Нови Београд. 
  5. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  6. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  7. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  8. ^ Међународна сарадња Нови Београд

Литература[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Градска општина Нови Београд



Добар чланак Чланак Градска општина Нови Београд је изабран у категорију добрих чланака.
Позивамо Вас да га унапредите и потом предложите као кандидата за сјајан чланак.