Лужњак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лужњак
грана са листовима и жировима
грана са листовима и жировима
Статус угрожености:
Нижи степен опасности - последња брига
Систематика
царство: Plantae
тип: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Fagales
породица: Fagaceae
род: Quercus
секција: Quercus
врста: Q. robur
Биномијална номенклатура
Quercus robur
L.
Ареал распрострањења лужњака
Ареал распрострањења лужњака
Екологија таксона
Quercus robur

Храст лужњак (лат. Quercus robur) је дрво из рода храстова, породице Fagaceae. Народни називи за храст лужњак су и дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.

Изглед[уреди]

Храст лужњак је дрво висине до 40 метара (понекад и до 50m), а стабло може да има пречник и до 3m. То је дуговечно дрво које може да дочека старост од 500 до 800 година. Крошња му је широка, неправилна и добро разграната. Кора му је у младости глатка са лаганим сиво-зеленкастим сјајем, а касније уздужно испуца. У старости постаје дебела (и до преко 10 центиметара), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 cm), а попречно плитким браздама.

Коренов систем му је јако развијен, с централним кореном, који продире у дубину по неколико метара; бочни корени се развијају у ширину. Образује ектотрофну микоризу. Пупољци су му покривени бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје. Листови на лужњаку су на доста дебелим, голим, полуокруглим, 2-10 mm дугим петељкама. Цветови су једнополни; мушки су у 2-5 cm дугим ресама а женски се јављају појединачно или у групицама до пет. Плод храста је жир - око 1,5 - 5 cm дугачак, 0,7 - 2,7 cm широк са површинским уздужним пругама, светлосмеђ или жућкаст. Вири из „капице“ 1/2 до 2/3 дужине жира; виси на 3-7 cm дугој петељци. Сазрева у септембру и октобру.

Размножавање може бити семеном (полно размножавање) и вегетативно (бесполно размножавање).

Станиште[уреди]

Храст лужњак захтева дубока, глиновита или песковита, плодна, претежно влажна земљишта, са високим нивоом подземних вода. Теже успева на плитком и сувом земљишту. Зато су његова станишта претежно на алувијалним земљиштима, низијским или благо брежуљкастим теренима. Распрострањен је у скоро целој Европи, Кавказу, и Малој Азији.

Употреба[уреди]

Храст лужњак

Храст лужњак има уске жућкастобеле годове, док је средина светло до тамно смеђе боје. Средња густина сировог дрвета је око 0,65 g/cm³. Храстовина је тврда, жилава, врло трајна и добро се обрађује. Користи се за различите сврхе: као грађевинско дрво, за железничке прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте подних облога, израђују се степенице и намјештај. Висококвалитетна храстовина се користи за израду фурнира, а од ње се израђују и бурад.

Сем тога храст лужњак се користи и као веома добро огревно дрво.

Некада се жир у храстовим шумама користио за прехрану стоке и у том су погледу храстове шуме биле веома значајне. У периоду када жир почне да опада са дрвећа људи водили свиње у храстове шуме и товили их жиром. И данас се овакав начин исхране стоке задржао у узгајалиштима мангулице.

Види још[уреди]

Викиврсте
Викиврсте имају података о: