Лужњак
| Лужњак | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 грана са листовима и жировима
|
||||||||||||||||
| Статус угрожености: | ||||||||||||||||
|
Нижи степен опасности - последња брига
|
||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||
| Quercus robur L. |
||||||||||||||||
 Ареал распрострањења лужњака
|
||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||
Храст лужњак (лат. Quercus robur) је дрво из рода храстова, породице Fagaceae. Народни називи за храст лужњак су и дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.
Садржај |
Изглед[уреди]
Храст лужњак је дрво висине до 40 метара (понекад и до 50m), а стабло може да има обим и до 3m. То је дуговечно дрво које може да дочека старост од 500 до 800 година. Крошња му је широка, неправилна и добро разграната. Кора му је у младости глатка са лаганим сиво-зеленкастим сјајем, а касније уздужно испуца. У старости постаје дебела (и до преко 10 центиметара), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 cm), а попречно плитким браздама.
Коренов систем му је јако развијен, с централним кореном, који продире у дубину по неколико метара; бочни корени се развијају у ширину. Образује ектотрофну микоризу. Пупољци су му покривени бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје. Листови на лужњаку су на доста дебелим, голим, полуокруглим, 2-10 mm дугим петељкама. Цветови су једнополни; мушки су у 2-5 cm дугим ресама а женски се јављају појединачно или у групицама до пет. Плод храста је жир - око 1,5 - 5 cm дугачак, 0,7 - 2,7 cm широк са површинским уздужним пругама, светлосмеђ или жућкаст. Вири из „капице“ 1/2 до 2/3 дужине жира; виси на 3-7 cm дугој петељци. Сазрева у септембру и октобру.
Размножавање може бити семеном (полно размножавање) и вегетативно (бесполно размножавање).
Станиште[уреди]
Храст лужњак захтева дубока, глиновита или песковита, плодна, претежно влажна земљишта, са високим нивоом подземних вода. Теже успева на плитком и сувом земљишту. Зато су његова станишта претежно на алувијалним земљиштима, низијским или благо брежуљкастим теренима. Распрострањен је у скоро целој Европи, Кавказу, и Малој Азији.
Употреба[уреди]
Храст лужњак има уске жућкастобеле годове, док је средина светло до тамно смеђе боје. Средња густина сировог дрвета је око 0,65 g/cm³. Храстовина је тврда, жилава, врло трајна и добро се обрађује. Користи се за различите сврхе: као грађевинско дрво, за железничке прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте подних облога, израђују се степенице и намјештај. Висококвалитетна храстовина се користи за израду фурнира, а од ње се израђују и бурад.
Сем тога храст лужњак се користи и као веома добро огревно дрво.
Некада се жир у храстовим шумама користио за прехрану стоке и у том су погледу храстове шуме биле веома значајне. У периоду када жир почне да опада са дрвећа људи водили свиње у храстове шуме и товили их жиром. И данас се овакав начин исхране стоке задржао у узгајалиштима мангулице.
Види још[уреди]
