Права (линија)
Права линија (или права) је један од основних геометријских појмова, чија се индиректна (посредна) дефиниција даје у аксиоматској изградњи курса геометрије. Права линија Еуклидове равни се може дефинисати као геометријско место тачака чије Декартове координате (или афине) задовољавају једначину:
, где бројеви
нису истовремено сви једнаки нули.
Немачки научник Г. Лајбниц је праву линију дефинисао као линију која дели раван на два конгруентна дела, међутим под ову дефиницију потпадају и друге линије - на пример, синусоида и свака правилна изломљена линија чија су свака два сегмента на прескок - паралелна.
Садржај |
Аналитичке дефиниције [уреди]
Права се у правоугаоном координатном систему може задати на један од три начина:
- Помоћу одсечка b на ординати и угла
који гради права са позитивним правцем апсцисе.
- Једначина праве је
, где је
и често се зове општа једначина праве. Обично се код овакве једначине
зове коефицијент правца, а
је одсечак ординате.
- Помоћу одсечака b и c које права одсеца на координатним осама.
- Једначина праве где је
се зове сегментска.
- Помоћу њеног одстојања до координатног почетка p и угла
који гради то одстојање са позитивном страном апсцисе.
- Нормална једначина праве се зове једначина облика

Античке дефиниције [уреди]
Еуклидови Елементи, књига I [уреди]
- Дефиниција 2
- Линија је дужина без ширине
- Дефиниција 3
- Крајеви линије су тачке
- Дефиниција 4
- Права линија је она, која за тачке на њој подједнако лежи
Архимед, О лопти и ваљку, књига I [уреди]
- Аксиома 1
- Од свих линија са истим крајевима права линија је најкраћа.
Права у три и вишедимензионалном простору [уреди]
Права у простору
се дефинише као скуп тачака (уређених n-торки)
које задовољавају једначину:
, где су:
- произвољна тачка праве.
- вектор који означава правац праве. Може се представити и као векотор између било које две произвољне али различите тачке праве. Ако тачке нису различите, овај вектор ће бити нула-вектор, што ће значити да је
у ствари само тачка
.
- параметар.
Параметарска једначина праве би изгледала овако:

Ако се параметар λ елиминише, добијају се канонске једначине праве:

Права и тачка у простору димензије 3 или веће [уреди]
Рецимо да су дате једна тачка P и једна права a = A + αv при чему
. Могући положаји међу њима су:
- Тачка је ван праве, тј. не постоји α за које је P = A + αv
- Тачка је на правој, тј. постоји α за које је P = A + αv
Растојање тачке од праве [уреди]
Растојање тачке од праве се представља као дужина најкраћег пута од тачке до праве. Корисна је чињеница да је дужина овог пута једнака растојању између тачке P и њене пројекције P', на a. Ова тачка се налази преко чињеница да тачка P' припада правој и да је вектор PP' нормалан на вектор праве v.

(в. скаларни производ)
Одавде се да одредити вредност α и тада је P' = A+ αv. Растојање праве од тачке ће бити једнако растојању P од P' илити интензитету векторра PP' то јест
. Уколико је вредност овог израза нула, то је још један начин за показивање да се тачка P налази на правој a.
Растојање тачке од праве у R³ [уреди]
Специјално у
би важило:
(в. векторски производ и интензитет вектора).
Две праве у простору димензије 3 или веће [уреди]
Две праве a = A + αv и b = B + βu у
могу да заузимају следеће положаје, једна у односу на другу:
- могу бити идентичне, ако
. - могу бити паралелне, ако

- могу да се секу, уколико важи
и једначина A + αv = B + βu има једнозначно решење по α и β. Тачка пресека I ће у овом случају бити -{I = A + αv = B + βu} - могу бити мимоилазне, уколико важи
али једначина -{A + αv = B + βu} нема решења.
Специјално у
се
може заменити са
.
Растојање две паралелне праве [уреди]
Растојање две паралелне праве се да одредити као растојање произвољне тачке P једне од две праве од њене пројекције P' на другу праву. Дакле рецимо да је P у ствари A од праве a. Сада се тражи њена пројекција
. Из ових услова се да наћи коефицијент k а са њиме је и A' одређено. Растојање између тачака A и A' ће бити једнако растојању међу паралелним правама a и b.
Растојање две паралелне праве у R³ [уреди]
У тродимензионалном простору је овај поступак нешто лакши. Ако су две праве a и b са почетка поглавља паралелне, њихово растојање је једнако висини паралелограма кога граде вектори
и
. Она се да добити као количних површине овог паралелограма (интензитет векгорског производа) и интензитета вектора v.

Растојање две мимоилазне праве [уреди]
Растојање две мимоилазне праве је у ствари минимално растојање између тачака које их чине. Један од начина да се оно нађе је да се представи вектор између њих, и потом нађе за које параметре правих ће његова величина бити минимална. Назовимо овај вектор w, и опште тачке правих a и b именима P и Q. Оне ће бити:

Интензитет вектора
ће бити
. Како корен не утиче на вредност коју параметри α и β имају при максималној вредности израза, корен се овде може избацити. Следећи корак би било тражење првих извода израза
по α и по β. Тако ће се добити систем од две једначине са две непознате, α и β, који се да решити.

Када се одавде добијене вредности α и β врате у једначине правих a и b, респективно, резултирајуће координате ће представљати тачке, назовимо их
и
, чије растојање је минимално растојање између ове две праве.
.
Растојање две мимоилазне праве у R³ [уреди]
Специјално у случају
је ситуација једноставнија и да се решити преко мешовитог производа. Ако су две праве са почетка поглавља, a и b, мимоилазне, онда ће важити
, јер је то заправо запремина паралелопипеда које чине ова два вектора праве и вектор између њихове две произвољне тачке. Како је векторски производ
површина основе овог паралелопипеда, а његова висина управо минимално растојање међу мимоилазним правама, може се рећи да је минимално растојање међу мимоилазним правама у
:
![d(a,b) = \frac{|[\overrightarrow{AB},\overrightarrow{v},\overrightarrow{u}]|}{|u\times v|}](http://upload.wikimedia.org/math/b/2/0/b20b1f88eb1882ae8c2f18fcc74a8373.png)
Спољашње везе [уреди]
који гради права са позитивним правцем апсцисе.
, где је
и често се зове општа једначина праве. Обично се код овакве једначине
зове коефицијент правца, а
је одсечак ординате.
се зове сегментска.
који гради то одстојање са позитивном страном апсцисе.
- произвољна
-
у ствари само тачка
.
- параметар.
.
и једначина A + αv = B + βu има једнозначно решење по α и β. Тачка пресека I ће у овом случају бити -{I = A + αv = B + βu}