Први руско-персијски рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Први руско- персијски
Део
Еуген Ланкерали: флота Петра великог (1909).
Еуген Ланкерали: флота Петра великог (1909).
Време: 17221723.
Локација: Каспијски регион, Јужни кавказ, Персија.
Узрок рата: жеља Петра I за руским ширењем на исток, спречавање отоманске експанзије у Персији.
Резултат: победа Русије, Петербуршки мир 12. септембар (1723)
Промене у територији:
Сукобљене стране
Застава Русије Руска Империја
Flag of the Cossack Hetmanat.svg Украински Козаци
Грузијско краљевство
Flag of Shah Tahmasp I.svg Сафавидско царство
Заповедници
Руска Империја Петар Велики,
Руска Империја Фјодор Апраксин,
Руска Империја Михајл Матушкин,
Flag of the Cossack Hetmanat.svgДанило Павлович Апостол(козачки атаман),
Грузија Вахтанг IV
Flag of Shah Tahmasp I.svg Шах Тахмасп II,
Јачина
Руска Империја
22,000 људи,
Козаци
22,000 људи,
Грузијско- Јерменска војска,
40,000 људи
115,000 људи,
Укупно: 84,000
Сафавидско царство
70,000 људи
Губици

4000 људи

непознато
{{{подаци}}}

Руско-Персијски рат, 17221723, познат је у руској историографији као Персијски поход Петра великог, био је рат између Русије и Персијског царства Сафавида (Иран), изазван покушајем руског цара да прошири руски утицај на Каспијски и Јужно кавкаски регион и спречи свог противника, Османско царство, да дође до територијалих добитака у региону на рачун опадајуће Сафавидске Персије.

Пре кампање, Петар Велики обезбедио је савез са грузијским краљем Вахтангом IV и са главним епскопом Јерменске цркве Азваџадуром. Ови хришћански владари су молили за руску помоћ у својим сукобима са Персијом , и експанзионистичким Отоманским царством.

У јулу 1722, Руска војска и козаци бројали су, око 22.000 људи, затим су укрцани на бродове ново-изграђене Каспијске флоте коју је предводио Фјодор Апраксин из Астрхана. Касније им се придружило још око 22.000 коњаника и козака маршорјући копнено из града Царицин (данашњи Волгоград). Руска војска је 23 августа, 1722. заузела Дербент у јужном Дагестану. Међутим, у јесен исте године временске неприлике на каспијском мору приморале су Петра Великог да се врати у астрахан остављајући руске гарнизоне код Дербента и Буђоновска. Септембра 1722, Вахтанаг VI улогорио се код Ганже у данашњем Азербеџану са мешовитом грузијско-јерменском војском од 40.000 да би се придружио брзонапредујућој руској војсци у походу, али после вести о Петровом одлазку вратио се у Тбилиси у новембру.

У децембру 1722. руска војска и морнарица, под генерал-мајором, Михајлом Матјушкином зауима Рашт и у јулу 1723. наставља поход и заузима Баку. Руски војни успеси и османлијска инвазија на Персијске положаје на јужном кавказу у пролеће 1723. год приморала је Тахмаспа II да потпише да закључи мир у Санкт Петербургу којим је предао Дербан, Баку, и персијске провинције Ширван, Гилан, Мазендаран, и Астрабад (данашњи Горган) Русима 12. септембра, 1723. године. Године 1735, уочи Руско-турског рата (1735—1739), за време царице Ане ивановне је вратила све анектиране области Персији као предуслов стварања савеза са Персијом против Османлија.

Извори[уреди]

Види још[уреди]