Дербент

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дербент
рус. Дербент

Dagestan naryn-kala.jpg
Панорама Дербента

Грб
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Севернокавкаски
Република Дагестан
Статус града 1840.
Становништво
Становништво (2010) 119.961
Географске карактеристике
Координате 42°04′00″N 48°16′00″E / 42.066667, 48.283333
Временска зона UTC+4
Површина 69,63[1] км²
Дербент на мапи Русије
{{{alt}}}
Дербент
Дербент на мапи Русије
Остали подаци
ОКАТО код 82410
Веб-страна www.derbent.ru

Дербент (рус. Дербент, перс. دربند, читај: Дарбанд) је град у Русији у републици Дагестан. Дербент је најјужнији град у Русији, и други по значају град у Дагестану. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 119.961 становника.

Постоји тврдња да је Дербент најстарији град у Русији. Још од старог века, ово подурчје је било веома значајно због свог положаја као врата према Кавказу. У Дербенту постоје архолошки локалитети старости и преко 5000 година. Као резултат географске специфичности, град се развио између два низа зидина у брдовитом делу и обале Каспијског језера. Вековима су бројни народи давали граду разна имена, али свако је било у вези са „вратима“, „порталом“, „капијом“.

Географија[уреди]

Град је саграђен на западним обалама Каспијског језера, јужно од реке Рубас, на падинама Табасаранских планина које припадају Кавказу. Дербент је саобраћајно добро опслужен - има сопствену луку, жељезница пролази кроз њега према Бакуу, као и друмска саобраћајница Баку-Ростов. Дербент има јединствен стратешки положај на Кавказу - град се налази на уском потезу лако проходног простора (3 km) између Каспијског језера и Кавказа, контролишући копнени саобраћај између источне Европе и Блиског истока. У сверном делу града се налази споменик Кирк-лара, или четрдесет јунака, који су пали бранећи Дагестан од Арапа 728. године. Према југу се протеже крак Кавкаског зида дуг 50 m, познат и као Александров зид, затварајући уски пролаз Каспијских врата/Гвоздене капије (Portae Athanae или Portae Caspiae). Док је овај зид био читав, био је висок 9 метара и дебео 3 метра, а са својим гвозденим вратима и осматрачницама представљао је снажну одбрану персијске границе.

Историја[уреди]

Цитадела, стари град и зграде тврђаве Дербент*
Светска баштина Унеска

Дербент зими
Држава Застава Русије Русија
Врста културна
Критеријум iii, iv
Референца 1070
Регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 2003.  (27. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.

Прво стално насеље у подручју Дербента датира из 8. века пре нове ере. До 4. века нове ере, ово подручје је било део Кавкаске Албаније, и обично се поистовећивало са главним градом Албаном. Данашње име потиче од персијске речи Дарбанд са значењем „затворена врата“, почело је да се користи крајем 5. века или почетком 6. века, када је на овом подручју поново основан град од стране Кавада I из сасанидске династије Персијског царства. За зидине и тврђаву се верује да припадају времену Квадовог сина, Хозрова I. Дербент је постао снажно војно упориште и лука Сасанидског царства. Током 5. и 6. века, Дербент је постао важно седиште ширења хришћанства на Кавказу. Током 630-их, заузео га је Казарски канат. Године 654. га заузимају Арапи, који га преображавају у важно управно седиште и уводе ислам у то подручје. Калиф Харун-ал-Рашид је живео у Дербенту и довео га на добар глас као уметнички и трговински центар. У 10. веку, с падом Арапског калифата, Дербент постаје емират све до монголске инвазије 1239. године. У 14. веку га заузимају хорде татарског вође Тамерлана. Године 1437. је дошао под контролу шаха Ширвана. Током 16. века, Дербент је био поприште ратова између Османског царства и Персијског царства, којим је владала династија Сафавида. До почетка 17. века, сафавидски шах Абас I је нанео тежак пораз Османском царству и вратио Дербент. Током Руско-персијског рата, за време Петра Великог, Русија је освојила Дербент 1722. године, али је 1736. поново призната власт шаха Надира. Дербент је 1747. године постао престоница каната под истим именом. За време Персијске експедиције коју је наложила Катарина Велика Дербент је освојен 10. маја 1796. од стране Руса под вођством генерала Валеријана Зубова. Као резултат је потписан Гулистански мировни споразум и Дербент је постао део Руске Империје.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 119.961 становника, 18.930 (18,74%) више него 2002.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
34.052 47.318 57.192 69.575 78.371 101,031[2] 119,961[3]

Већина становника су Азери, а по бројности следе Лезгини и Табасарани.

Привреда и култура[уреди]

У Дербенту има машинске индустрије, прехрамбене индустрије (између осталог пивара и винарије), текстилне индустрије, производње грађевинских материјала, дрвне индустрије, рибарства и прераде рибе.

У Дербенту постоји неколико високошколских установа и техничких школа.

У области културе треба споменути Легинско позориште (позориште С. Сталског).

Два километра од града се налази насеље за одмор „Чајка“ (= галеб).

Дербент је у суштини велики музеј с величанственим планинама и приобаљем, са великим туристичким потенцијалом. Од 2003. године се тврђава и стари део града налазе на Унесковој листи Светске баштине. Нестабилност у регији негативно утиче и на развој туризма.


Галерија[уреди]


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Подсчитано по базе данных муниципальных образований РФ на 2008 год
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]