Прекиди функције
У математичкој анализи, за функцију кажемо да има прекид у некој тачки x0 ако није непрекидна у x0.
Функцију која има прекид можемо замислити тако да када цртамо њен график, морамо подићи оловку са папира да би нацртали цео график. Ово објашњење треба схватити строго интуитивно, јер се и график неких непрекидних функција црта са подизањем оловке.
Садржај |
Функција са прекидом [уреди]
Функција
је непрекидна у тачки
, ако је:
Негацијом ове дефиниције добијамо: Функција
има прекид у тачки
, ако је:
Врсте прекида [уреди]
Дефиниција: Постоје две врсте прекида:
1. Прекид прве врсте:
- Када постоје коначне граничне вредности
и 
- Када је тачка
тачка нагомилавања једног од скупова
или
и постоји одговарајући од та два лимеса
и
.
Специјално, прекид прве врсте је отклоњив када је
.
2. Прекид друге врсте:
- Ако није прве врсте.
Отклоњив (привидан) прекид [уреди]
Отклоњив, тј. привидан, прекид јавља се у првом случају, односно када је
.
Као што и назив прекида каже, можемо га отклонити, тј. додефинисати функцију, тако да она буде непрекидна. То можемо тако што ћемо дефинисати нову функцију
:
Напомена [уреди]
Како би се избегло могућу грешку, када се за функцију која у тачки
има граничне вредности, и оне су једнаке, а у самој тој тачки функција није дефинисана, тврди да има прекид у тој тачки, треба водити рачуна о томе да функција не може имати прекид у тачки у којој није дефинисана, односно у тачки која не припада њеном домену.
Литература [уреди]
- Душан Аднађевић, Зоран Каделбург: Математичка анализа 1, Студентски трг, Београд, 1995.


и 
или
и постоји одговарајући од та два лимеса
и
.