Разговор:Деклинација (лингвистика)

Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком.

Поставите нови текст испод старог текста. Кликните овде да покренете нову тему.
Потпишите свој коментар додавајући четири тилде (~~~~).
Нови сте на Википедији? Добро дошли! Поставите питање, добијте одговор.

Правила садржаја

Српски језик се говори и ван Србије. Овај чланак је писан ијекавским изговором српског језика (нпр. вријеме, сјећање, дио).
Ијекавица се традиционално говори и у Србији, али чешће ван територије Србије. На Википедији је ијекавица потпуно равноправна се екавицом.
Немојте пребацивати текст на екавски изговор уколико не чините значајну допуну чланка. Проста пребацивања у други изговор биће поништена.

brojevi se prema znacenju dijele na osnovne redne i zbirne. Po padezima se mijenjaju sviredni brojevi, od osnovnih brojevase mijenjaju 1,2,3,4 dok se zbirni brojevi ne mijenjaju u savremenom jeziku. Poslije predloga brojevi 2,3 i 4 se najcesce upotrebljavaju kao nepromjenjljivi. Ako se upotrebliavaju bez predloga, bolje ih je mijenjati po padezima — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 213.149.122.37 (разговор • доприноси) | 17:29, 20. октобар 2008.

na šta ovo liči prekinite da silujete jezik ne postoji reč tisuća u srpskom!!!Neverovatna sramotna ko takve reči piše??

24.135.72.53 (разговор) 19:55, 12. март 2013. (CET)[одговори]

Ево ја покушавам то да решим као лингвиста, још ме људи убеђују да постоји реч ,,тисућа" и ,,повијест" на српском језику. Жао ми је што су уређивачку политику википедије очигледно радила непрофесионална лица, тачку 7 треба избацити под хитно. Стандардизован дијалекат српског језика је екавски. 178.149.24.195 (разговор) 19:32, 5. јануар 2015. (CET)]][одговори]

Могу и ја рећи да сам Никола Тесла, али ми то овдје не даје већа права у односу на друге кориснике. Правила су јасна, дај квалитетне референце за неку тврдњу, па ће моћи да стоји, празна прича не пије воду. Ако ти се не свиђа равноправност екавице и ијекавице, ћирилице и латинице, онда си на погрешном мјесту. Вјерујем да су они што уништавају ћириличне табле у Вуковару довољно стандардизовани за твој укус.--Слободни умјетник (разговор) 20:22, 5. јануар 2015. (CET)[одговори]

С обзиром да под појмом ,,квалитетне референце" спадају чланци новина и чак чланци википедије, можеш мислити. Уништавање ћириличних табли у Вуковару нема апсолутно никакве везе с овим шта сам написао. Иако не оправдавам примитивизам, мора имс е одати признање да су организовани. А ми уместо да користимо географску предност, и организујемо боље, још уништавамо неке стандардизације с лошом поделом. [[178.149.24.195 (разговор) 08:36, 6. јануар 2015. (CET)]][одговори]

Вјеровао или не, постоји књига која се зове Правопис српског језика. Замисли, доступна је свима, па би било добро да ти, који себе сматраш лингвистом, погледаш шта у њој пише, прије него што овдје кренеш држати лекције. Ја нађох тамо да је једини дијалект који чини основу српског књижевног језика штокавски. Екавски и ијекавски нису дијалекти (како ти кажеш), него изговори штокавског дијалекта који су ушли у књижевни стандард након језичке и правописне реформе Вука Караџића, гдје су и остали остали до дана данашњег.--Слободни умјетник (разговор) 09:15, 6. јануар 2015. (CET)[одговори]

Већ сам се расправљао на ту тему на разговору по одредници бр. 7. Погледај разговор тамо, а што се тиче терминологије, то је небитно у овом случају, и тамо је дошло да забуне око терминологије (други језици користе другу, па између осталог и због тога). Што се мене тиче, ја бих штокавско, чакавско и кајкавско наречје сврстао у различите језике, јер историјски то и јесу били. --[[178.149.24.195 (разговор) 13:19, 6. јануар 2015. (CET)]][одговори]