Разговор с корисником:Владимир Нимчевић/Архива 4

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

http://hr.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%A1njaci_%28Hrvati_u_Ma%C4%91arskoj%29 Čitaj ovaj članak. Mi smo iz Bosne i Hercegovine. :D Szajci реци 15:43, 16. јун 2011. (CEST)[одговори]

Одг: Драгутин Калор Милодановић[уреди извор]

Има много непознатих датума за биографије 19. и 20. века, неки од њих су набројани на Википедија:Непознат датум, а неке нисам ни стигао да уочим и ставим на списак. Углавном људи не лажирају датуме рођења и смрти чак и када пишу политичке обојене текстове или необјективно пишу. --Ђорђе Стакић (р) 10:06, 17. јун 2011. (CEST)[одговори]

Чланак је одлично написан. Пошто је свој живот завршио у Београду и сахрањен на Ташмајданском гробљу, то ме подсети да је на том гробљу било сахрањено много великана нпр. Сима Милутиновић Сарајлија, Глигорије Возаровић, Јоаким Вујић. Многи од њих су „заметени“ као вероватно и гроб Д. К. М. Био сам скупио нешто материјала за чланак о старом ташмајданском гробљу али нисам дотерао посао до краја. Овај чланак би могао да буде предложен за добар па немој оклевати да га предложиш. Можда за сјајни не би прошао иако је за мој укус потпуно заокружен и сјајан чланак. --Ђорђе Стакић (р) 19:43, 18. јун 2011. (CEST)[одговори]
Како је Старо ташмајданско гробље било превише близу града онда је 1886. основано Ново гробље (Београд) неколико километара даље на далекој периферији тадашњег Београда. Многи су пренети са тог гробља на ово ново (ко је имао потомке итд), а многи нису и остали су заувек на том простору који је сада претворен у ташмајдански парк. Ако је књига написана 1894. разумљив је апел који се тиче тог преноса, а не знам да ли је то и реализовано. Предложи ти чланак за добар па ћемо видети реакције. --Ђорђе Стакић (р) 15:14, 20. јун 2011. (CEST)[одговори]
Часопис „Видело“ би било корисно наћи из више разлога. Вероватно ту има текстова које је написао ДКМ, а посебно можда је ту поводом његове смрти објављена биографија која покрива период живота у Србији. --Ђорђе Стакић (р) 20:29, 26. јун 2011. (CEST)[одговори]

Lijep članak :D Szajci реци 08:06, 1. јул 2011. (CEST)[одговори]

Djura Horvatovich[уреди извор]

Hallo! Have you found anything new about this person? Sorry but I don't know where to use this picture too--Дмитрий Федюкин (разговор) 19:53, 28. јун 2011. (CEST)[одговори]

Обавештење[уреди извор]

На страни Википедија:Сјајни чланци/Гласање је покренуто гласање/расправа за чланак Битка код рта Матапан да се скине са списка сјајних чланака.
Гласање траје од 3. јул 2011. до 10. јул 2011. -- --Јагода испеци па реци 14:03, 3. јул 2011. (CEST)[одговори]


Jeste ... to je osnovno značenje. Moguće su i neke izvedenice, ali osnova je nešto slično pončou iz južnoam. kulture. Poz, --Каштер (разговор) 21:50, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

На страни Википедија:Сјајни чланци/Гласање је покренуто гласање/расправа за чланак Источни фронт у Другом светском рату да се скине са списка сјајних чланака.
Гласање траје од 13. јул 2011. до 20. јул 2011. -- --Јагода испеци па реци 11:49, 13. јул 2011. (CEST)[одговори]

Рат у Либији[уреди извор]

Зашто се бришу моје измене на страници "Рат у Либији". На страну што једино страна на српском остаје "неутрална" на данашње догађаје, који су очито пресудни за рат, све измене су биле поткрепљене референцама?

Европа[уреди извор]

Хоћеш ли да радиш Европу Океаниду или да је радим ја?--Методичар зговор2а 13:42, 16. јул 2011. (CEST)[одговори]

Па, рекао бих да си све погодио, јер бих тако и ја превео. Изгледа да се ради о неком бићу сличном ихтиокентауру са змијским, увијеним репом. „Na bikovu hrbtu“ значи на биковим леђима, то сам сигуран, а за „objema rukama drži pršeću ([?]) zavjesu“ мислим да се ради о велу који је свиленкаст, вијори се, из руку јој измиче... Тако некако.--Методичар зговор2а 18:21, 16. јул 2011. (CEST)[одговори]

Пиши ми на мејл по том питању umilivojevic@gmail.com.

А који аутор и дело ти тачно не уливају поверење и зашто?--ClaudiusGothicus (разговор) 22:36, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Lijepom našom[уреди извор]

Jesi juče gledao emisiju Lijepom našom iz Subotice bila je na HRT-u, prelip skup Hrvata, Bunjevaca i Šokaca, zna se čiji smo;)--Sokac121 (разговор) 16:04, 18. јул 2011. (CEST)[одговори]

Mislim da bi trebalo pogledati knjigu A.H.M. Jones-a, The Later Roman Empire, 284–602: A Social, Economic and Administrative Survey koja se, doduse, oslanja na do tada dostupne pisane izvore. Mozes da pogledas i knjigu Stivena Micela o poznom carstvu koju je Clio objavio prosle godine, ima dobre i savremene spiskove literature i kriticki aparat.

Imam i ja tu knjigu koju spominjes. Nije nista neobicno da se strucnjaci razilaze po nekim pitanjima, posebno oko preciznog datovanja raznih administrativnih promena, znas i sam to.

Ako ti mogu pomoci, pomocicu ti...--ClaudiusGothicus (разговор) 22:22, 18. јул 2011. (CEST)[одговори]

Није важан толико издавач колико аутор и рецензенти. Оспри је издавач мање-више популарних књига, без научног апарата и сл. Код њих ћеш наћи и фантомску прву битку на Марици из 1365. где су поражени као угарски краљ Лајош Велики и цар Урош, који се у животу нису срели.

Друго, општа знања о "тамо некој" Источној Европи и Балкану су недовољна чак и у високим академским круговима. Па у том тому Кембричке историје старог века који си цитирао Јустинијану Приму су на карти убдицирали у јадранско приморје иако се у тексту лепо помиње где се град налазио а ту је и карта самог локалитета. Дакле, око неких ствари свакако треба бити опрезан. Пиши ми мејл кад стигнеш па ћемо ту више попричати о свему томе. Поздрав.--ClaudiusGothicus (разговор) 10:24, 19. јул 2011. (CEST)[одговори]

Курзивни наслов[уреди извор]

Једном си ме питао да ли је могуће да чланак има курзивни наслов. Одговорио сам ти да није, али сам се грдно преварио. То се постиже стављањем шаблона симпатичног назива {{курзивни наслов}} на почетак чланка. Вјероватно ти сада не треба, али ето да знаш, а можда си у међувремену и сам открио. Поздрав!--В и к и в и н дбла бла 21:53, 22. јул 2011. (CEST)[одговори]

Možeš li da proveriš da li je ovaj naziv ispravan? Ja nisam nikad čula za ovo, a tri samoglasnika jedan do drugog nisu baš karakteristični za srpski jezik, plus u samom članku kao da nema padeža, tako da bi bilo dobro da proveriš da li je takav naziv ok. --Јагода испеци па реци 10:22, 25. јул 2011. (CEST)[одговори]

Treba mi pomoć oko ovog autora: [1] (ne Strabona). Naime, ja bih ga nazvao Suid, ali nisam siguran da je to ispravno. Znam da je izmišljen lik i da je navodni autor vizantijske enciklopedije o starim civilizacijama. Uglavnom, naš Suid vodi na repera, a to nije dobro. Možeš li mi pomoći oko imena?--Методичар зговор2а 15:59, 27. јул 2011. (CEST)[одговори]

Па, негде сам нашао да постоји измишљени ауотр истог имена. Небитно, хвала ти на информацији. :)--Методичар зговор2а 19:13, 27. јул 2011. (CEST)[одговори]

Да ти не одговарам на страници за разговор уз текст. Покушао сам да моје питање буде духовито, јер је очигледно да је самопромоција, а ти озбиљно схватио. Нормално да је промоција, а посебно је жалосно да др и проф онако напише биографију. Гласао сам за брисање, али нисам сигуран да ће проћи. Видећеш коментаре.--Drazetad (разговор) 22:07, 4. август 2011. (CEST)[одговори]

Видим да нам је др. одговорио на страници за брисање, па обрисао одговор. Поништио сам брисање, да би остао траг и његово мишљење.--Drazetad (разговор) 22:37, 4. август 2011. (CEST)[одговори]

Нисам упознат са писањем Дневних новина Национални грађански нити сам их икад прелистао, па питам да ли он може бити релевантан извор уз Курир за неке тврдње у тексту овде за којег лично сматрам нема места на википедији, а пошто је он из твог реона питам те за мишљење. Ако текст треба да остане, онда га треба прерадити, а не да буде памфлет Отпора.--Drazetad (разговор) 22:10, 5. август 2011. (CEST)[одговори]

Извини што сам направио проблем па сам „грешку“ коју нисам схватио поништио. Ако требају бити наводници онда су то „“ и ја сам их ставио, а нисам се упуштао у суштину текста.--Drazetad (разговор) 16:53, 8. август 2011. (CEST)[одговори]

Хвала. Нисам знао за Народну енциклопедију.--Drazetad (разговор) 11:00, 6. август 2011. (CEST)[одговори]

Шта кажеш какав је профил википедијана на овој вики на основу коментара приликом гласања за брисање текстова.--Drazetad (разговор) 17:40, 8. август 2011. (CEST)[одговори]

На страни Википедија:Сјајни чланци/Гласање је покренуто гласање/расправа за чланак Хеви метал да се скине са списка сјајних чланака.
Гласање траје од 5. август 2011. до 12. август 2011. -- В. Бургић (реци...) 07:52, 5. август 2011. (CEST)[одговори]


Hvala na spomenici. -- Dcirovic (разговор) 04:26, 6. август 2011. (CEST)[одговори]

По всей видомости[уреди извор]

Дословни превод управо гласи тако, а сада, да ли можда у неком другом контексту добија и друго значење, не могу са сигурности рећи. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:59, 6. август 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Разговор[уреди извор]

Здраво. Да ли би можда у овом чланку „Dramatis personae“ могли да дио „образина глумачка“ пребацимо или преведемо у „глумчева маска“? Мислим да је у српском маска много чешће кориштен израз. Поздрав --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:38, 6. август 2011. (CEST)[одговори]

Па већ јесам, на Тргу за Правопис има линк, Википедија:Транскрипција са енглеског језика. Могао би тај имејл да додаш тамо. --Јагода испеци па реци 18:41, 6. август 2011. (CEST)[одговори]

Mala napomena, kad si već spomenuo Šipku: Ne bi trebalo mnogo uzimati u obzir Šipkin Pravopisni rečnik jer je pun grešaka. To su mi rekli ljudi koji su ga kupili i koji sad žale pare koje su potrošili... Inače, Šipkin i Klajnov Veliki rečnik stranih reči je sasvim ok i odlična refernca kad su u pitanju reči stranog porekla. Što se toga tiče, npr. Vujakliju ne treba koristiti jer je poprilično zastareo, nego treba koristiti ovaj Klajnov i Šipkin rečnik. Čisto u slučaju da te zanima.--Јагода испеци па реци 18:48, 6. август 2011. (CEST)[одговори]
Pazi, svi su ok, ali svako ima prednost u nekoj oblasti, pa tako kad je engl. u pitanju, Prćić je br. 1. Ako imaš neke druge nedoumice, naravno da ćeš pre konsultovati Klajna ili Šipku. --Јагода испеци па реци 19:09, 6. август 2011. (CEST)[одговори]

Сукоб измена[уреди извор]

Код сукоба измена, скролуј скроз на дно, и видећеш да има још један прозор изнад ког стоји Ваше измене. У том прозору стоји оно што си написао, што можеш онда ископирати и залепити у горњи прозор и тако сачувати и своје измене, а да не побришеш туђе. --Јагода испеци па реци 20:57, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

И шта ти је то лешник (осим коштуњавог плода, наравно)? --Јагода испеци па реци 21:00, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Pa nut je orah, ne lešnik... A izraz je manje više zaluđenik za nešto (br. 8), ne bukvalista, što bi kod nas bilo bukva (nema veze s Bukvićima, of kors). Svejedno, u kontekstu u kom si ga ti upotrebio, i lešnik zvuči simpatično. --Јагода испеци па реци 21:12, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Ah, pa ne znam. Nutela je čini mi se nemačka, pa valjda bi odgovor trebalo tražiti u nemčkom jeziku. Na engl. je hazelnut. A vidiš i onu sliku koju si mi poslao, na slici je orah, ne lješnjak... --Јагода испеци па реци 21:35, 7. август 2011. (CEST)[одговори]
Nema veze, meni je simpatično izgledalo. Mislila sam da je neki lokalni izraz, zato sam pitala... --Јагода испеци па реци 21:51, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Предлог за помирење[уреди извор]

Тврд је орах воћка чудновата, нит га сломи, него зубе поломи.--Miut (разговор) 21:57, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Предлажем ти помирење, ако имаш воље за то.--Miut (разговор) 12:32, 8. август 2011. (CEST) То би значило да не закераш и не наређујеш ми шта ја да радим и не ревертујеш моје промене безобзирно.--Miut (разговор) 12:35, 8. август 2011. (CEST)[одговори]

Чак си и ономе на Балканском полуострву погрешно ревертовао. Не желим да ја тебе сад ревертујем, али ти напомињем да провериш да ниси погрешио према човеку.--Miut (разговор) 12:41, 8. август 2011. (CEST) Није срамота ако си био брзоплет и несмотрен, али је срамота кад то схватиш, да не исправиш грешку.--Miut (разговор) 12:58, 8. август 2011. (CEST) Поново си безразложно ревертовао једнога корисника.--Miut (разговор) 14:56, 8. август 2011. (CEST)[одговори]

Zašto?--XZ (разговор) 14:58, 8. август 2011. (CEST)[одговори]

Види горе, то сам га ја већ питао, али упоран је.--Miut (разговор) 15:00, 8. август 2011. (CEST)[одговори]

Nisam te to pitao, ali hvala na iscrpnom odgovoru. Nakon tvog reverta i dalje su ostali navodnici. A pitao sam te zašto su to pogrešni navodnici.--XZ (разговор) 15:22, 8. август 2011. (CEST)[одговори]
Zar ti ne vidiš? Anonimac je ispravio navodnike po pravopisu, ti si to revertao na pogrešne engleske i onda je Dražeta ponovno popravio na prave. Tvoj revert je bio nepotreban, ako poslije njega nisi išao ukloniti navodnike. Ne trudi se uvjeriti me u suprotno. --XZ (разговор) 15:33, 8. август 2011. (CEST)[одговори]
A lijepo sam te zamolio da me ne uvjeravaš u suprotno. Molim te, pročitaj što sam te ranije pitao, a što mi ti odogovaraš. Anonimac se bavio pravopisom, a ne poviješću, jer su (engleski) navodnici stajali i prije njegovog uređivanja, a kad ih je prepravio na ispravne, ti si vratio na engleske. I nisi ih uklonio, iako meni sada govoriš kako je pogrešno ostaviti ih.
Hoćeš li mi sada opet odgovoriti s obimnim tekstom koji se ne tiče pravopisa, a o čemu ja pričam, nego nečim posve drugim. Ako to namjeravaš, molim te nemoj. --XZ (разговор) 15:52, 8. август 2011. (CEST)[одговори]
Kad sam te pitao: „Zašto?“ nisam tražio ispriku, posipanje pepelom ili nešto treće. Kako si mi na jednostavno pitanje nastavio pisati da su navodnici ostali iza Dražete (što je netočno), a prije i poslije toga o stvarima koje te uopće nisam pitao, što mi je preostalo nego da ti odgovaram onako kako sam ti odgovorao. Jednostavno si mogao ispuniti moju prvu molbu i prestati me uvjeravati u suprotno. Sada kad me to pitaš, mogao bi reći: „Pogriješio sam“. Neće ti se ništa loše dogoditi. Ovako si samo, uvjeravajući me u suprotno, ispao kao osoba koja po svaku cijenu mora dokazati da je u pravu. Vjerujem da sam u krivu, ali takav si dojam ostavio iz samo četiri poruke.
Da, nisam se bavio člankom, ali sam patrolirao izmjenu tog anonimca i ukazao ti na grešku. Samo to i ništa više. A ti si dalje nastavio s teme na temu, dok sam se ja držao iste — pravopisa. I sad te pitam, što ti je to trebalo. :-) I ja tebi želi lijep ostatak dana. :-) --XZ (разговор) 16:37, 8. август 2011. (CEST)[одговори]

Поздрав!

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Лоренс Оливије да исти постане један од сјајних чланака.
Гласање траје у периоду 11. — 18. августа --Болен (р) 00:15, 11. август 2011. (CEST)[одговори]

Хвала пуно на примедбама у вези са чланком Јерменија. Наравно да не би имао ништа против да у чланак у одељку везаном за културу убациш и још који податак у вези са књижевношћу. --Никола (разговор) 19:36, 14. август 2011. (CEST)[одговори]

ein volles dickwanginges Menshengesicht[уреди извор]

У праву си. --Каштер (разговор) 18:06, 16. август 2011. (CEST)[одговори]

Наравно да ми не смета. Чак би могао и да прегледаш цео текст (ако можеш), пошто историја није моја јача страна. Болен (р) 19:55, 17. август 2011. (CEST)[одговори]

Да ли да чланак о историји Италије од 14. до 16. века насловим: 1) Историја Италије у време ренесансе, 2) Историја Италије у доба ренесансе, 3) Ренесансна Италија? Ренесанса малим или великим словом? Болен (р) 20:30, 22. август 2011. (CEST)[одговори]

Здраво[уреди извор]

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Сидни Крозби да исти постане један од добрих чланака.
Гласање траје у периоду 18. августa 2011. — 25. августa 2011. --Sima90 (разговор) 23:19, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Сад ћу да средим те грешке.--Sima90 (разговор) 23:34, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Исправљено колега. :) --Sima90 (разговор) 00:33, 19. август 2011. (CEST)[одговори]

Пренос[уреди извор]

Видим да си пребацио неке чланке на Пренос. Молим те, додај само шаблон {{пренос|дан|месец|година}} на сваки, и стави данашњи датум, како би се знало кад им истиче седам дана. Такође би било добро и да напишеш с које је вики пребачено. Мада, нешто ми се све чини да се тај неће ни враћати, а и чланци без литературе не испуњују основни услов за пребацивање, тако да би ово могло и глат одмах да иде на бб. Ал ајде, седам дана може да се сачека, да не би опет неки вриштали из петних жила због брисања ђубрета. --Јагода испеци па реци 14:23, 22. август 2011. (CEST)[одговори]

Ако је заиста тако озбиљно, тражи интервенцију на админ табли. С обзиром на ситуацију, мислим да би било сасвим ок да се одмах стављају шаблони за бб - неуспео пренос. Јер, ако сам добро разумела, он само масовно копипејстује без икаквог критеријума и нема намеру да било шта сређује.--Јагода испеци па реци 14:38, 22. август 2011. (CEST)[одговори]

Гледам његове измене, нашла сам још преноса који су нам промакли. Сад их пребацујем. Тражи ти интервенцију, има ту админа. А ниси ти више тако нов, ништа се не брини. --Јагода испеци па реци 14:44, 22. август 2011. (CEST)[одговори]

Европа[уреди извор]

Је ли, је л планираш Европу да доведеш до нивоа сјајног чланка? Мислим, то је заиста изазов, с обзиром да тема није захвална као неке друге. Углавном, надам се да ћеш га по завршетку кандидовати.--Методичар зговор2а 21:28, 22. август 2011. (CEST)[одговори]

Волео бих да изнесеш своје мишљење на Тргу/разно/шаблон или код. Болен (р) 18:19, 23. август 2011. (CEST)[одговори]
Сигурно ти нико неће замерити што користиш и примарне и секундарне изворе. Битно је да их користиш и да су валидни. Свака част на раду.--Методичар зговор2а 20:45, 23. август 2011. (CEST)[одговори]

Догађај из 1941.[уреди извор]

Шаљем ти ово јер се бавиш историјом па може да те занима. Ради се о догађају из 1941. у селу Доњи Рујани у Ливањском пољу подно планине Динаре.

На Огњену Марију 1941. године усташе су у селима подно Динаре у јаму дубоку 50 метара бациле 217 мушкараца, жена и дјеце. Шест недеља без хране и воде међу тијелима која су се распадала преживјело је 13 жена и један мушкарац. Три жене и данас су живе и свједоче о злочину о којем се није смјело причати...

http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=14568&x=1 Поздрав --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:37, 1. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Нисам размишљао о тим мегабајтима. Али ако будеш имао шансу да погледаш, обавезно погледај. Ради се о српском селу на тромеђи, западна Херцеговина, Висока Крајина, Книнске Крајине и Лике. У селу су до 1941. живјели Срби, а од тада само Хрвати. Усташе су тотално побиле становништво бацањем у јаму. А у тој јами је њих неколико преживјело 6 недеља без хране и воде. Данас у том насељу нема ни трага ни гласа да су Срби икад постојали. Што се тиче Суботице, ја сам заиста јако мало обавјештен о томе. Међутим вјерујем ти да је утицај Загреба и Хрвата све јачи тамо и у читавој Србији. То је очигледно као дан само нисам знао да је баш толико. Све је јачи и у ЦГ. Пошто си поменуо Кепира, ја сам код нас о њему написао чланак. Није ми јасно да није неко други и прије мене, али ето. Суштина је у томе да погледаш овај снимак, пошто је ово заиста једна прича која треба да се види. То је судбина једног српског села, али то је и судбина хиљаде српских села по Лици, Кордуну, Банији, Далмацији, данашњој Федерацији, Славонији, Барањи, а врло често и по Републици Српској. Постоје читава насеље која одавно више немају ни статус насељених мјеста, јер су читава становништва, читаве фамилије убијане и о њима је нестао сваки траг постојања. То су буквално хињаде и хињаде насеља која уопште више не постоје. Презимена људи која су заувијек нестала јер су сви са тим презименом убијени у једном дану. Наш изузетни историчар и академик Милорад Екмечић је написао једно изузетно излагање за АНУРС (Академија наука Српске), у коме је изнио тезу да је Република Српска настала на геноциду над Србима и да је остатак остатака српских етничких простора који су се некад протезали од Горског котара (код Словеније), Карлобага на мору, Загорја изнад Загреба гдје је некад било јако пуно Срба итд. У самом Загребу је прије мало више од 100 година скоро трећина становништа била српске националности. А данас Срба више нема нигдје западно од Дрине осим у Српској. Срби су тотално избрисани са мапа и кости им се налазе по оваквим јамама. То је суштина ове приче и хиљаде других прича. Исто тако разумијем зашто пишеш о утицају Хрвата у Суботици, пошто је прије мање од 200 година почео да се шири утицај Хрвата по Далмацији, а данас и нема никог другог осим Хрвата. У Мостару је прије 100 година скоро 90% становништва било српске националност, а данас не знам има ли и 5% повратника. Сарајево нећу ни да ти помиљем, пошто ми се смучи кад причам о томе. Још кад се сјетим Јасеновца... Ужас! И посље свега треба да слушамо неког великохрватског ултранационалисту попут „Шокца“ како се иживљава на страницама за разговор. Ужас! Шта рећи... --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:46, 1. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Hvala što me tako često spominješ, [2] evo stalno mi se štuca, jedina osooba koja je opterećena nacionalnošću si ti ja za razliku od tebe neodobravam nasilje nad manjinama u nijednom pogledu.--Sokac121 (разговор) 23:55, 1. септембар 2011. (CEST)[одговори]


Па наравно да ћу да га игноришем. А мада не идем на хр википедију, чуо сам од многих да одмах блокирају чим нањуше да је неко Србин или није Хрват. А замисли који бих ја био хипернационалиста кад би са овога пројекта одлазио на хр википедију као Србин да им тамо на страници разговора о сатарашу држим лекције како је то искључиво српско јело?! Болесно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:00, 2. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Хвала на споменици.--Sima90 (разговор) 12:24, 4. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Хистори[уреди извор]

Prelep ti je potpis! Ma znam, ali kad sam ubacio šablon bila je samo crvena veza - verovatno sam omanuo neko slovo. Ispraviću to kasnije. Болен (р) 15:02, 7. септембар 2011. (CEST)[одговори]
Ееее, једно питање. Династија Савој или Савоја? Ја ћу за пар минута да почнем чланак под првим насловом – то је оно што сам учио и како мислим да би требало. Али често може да се нађе Савоја. ??? Болен (р) 11:53, 8. септембар 2011. (CEST)[одговори]
Ууу срањ_! Па на италијанском је Савоја! Али чега сад да се придржавам? Болен (р) 11:56, 8. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Припази на рјечник[уреди извор]

Ајде мало поправи свој начин комуницирања. И сам знаш да је овакво нешто веома увредљив начин комуницирања, без обзира о коме се ради. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:24, 8. септембар 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Стварно се извињавам што нисам раније одговорио, синоћ сам видио поруку и наумио касније одговорити, али ме одвукло нека ствар око враћања неког чланка о организацији. Касније сам потпуно заборавио. Ја сам то схватио првенствено као увреду, односно проглашавања човјека лудим и томе сл., али ако већ постоји разлика у терминима (не бих знао, нисам стручан за то), онда вјероватно да се није радило о томе. Тако да, онда примједба моја губи смисао, јел. Међутим, требаш избјегавати и такве квалификације јер и сам знаш да спомињање психијатра или психолога уз било чије име има призвук управо на ово што сам ја проговорио. Нећеш ваљда сваком кориснику објашњавати терминологију ријечи и шта си мислио сваки пута. :) Што се тиче Верлора, Манојла и ...још неког си споменуо, не могу сада гледати..., не могу говорити о њима јер их не познајем нити сам радио у том периоду. Уосталом, мој суд о томе није ни битан, то је ствар из прошлости. Када се ради о Антидискриминатору, ја сам отпочетка препознао о каквом се калибру ради, али не бих о томе, дјела и сама говоре. Неки нису одмах препознали о чему се ради. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:43, 9. септембар 2011. (CEST) с. р.[одговори]


На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Age of Empires III да исти постане један од добрих чланака.
Гласање траје у периоду 10. септембар 2011. — 17. септембар 2011. --VuXman talk 20:22, 10. септембар 2011. (CEST)[одговори]
На страни Википедија:Сјајни чланци/Гласање је покренуто гласање/расправа за чланак Рис Видерспун да се скине са списка сјајних чланака.
Гласање траје од до -- Болен (р) 21:24, 13. септембар 2011. (CEST)[одговори]


http://thelastbyzantineempress.blogspot.com/p/blog-page_04.html

Obrati paznju na ovo? Da li ti je autor prevoda poznat?--ClaudiusGothicus (разговор) 22:14, 16. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Епи, дед погледај јесам ли лепо (колико је то могуће) објаснио шта је unplugged. Болен (р) 17:22, 17. септембар 2011. (CEST)[одговори]
Акустична – та ми је реч требала! Хвала! Болен (р) 17:40, 17. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Здраво[уреди извор]

На страни Википедија:Сјајни чланци/Гласање је покренуто гласање/расправа за чланак Рис Видерспун да се скине са списка сјајних чланака.
Гласање траје од 20.09.2011. до 27.09.2011. -- Boleyn
15.56 – počeo sam da čitam poruku. Болен (р) 15:56, 22. септембар 2011. (CEST)[одговори]
Nema na čemu, zaslužio si je odavno. Vikipedijance delim na one od značaja za Vikipediju, i one koji taj značaj nemaju. Ti spadaš u ovu prvu grupu. Temeljno i stručno obrađuješ temu koju voliš. U najvećoj ljubavnoj priči svih vremena ja sam samo donekle porodica Kapuleti (ili Monteki) – često mi se stvari obijaju o glavu. I večito sam guram svoju rudu, jer se drugi nekako plaše da pomognu, više vole da budu ušuškani i idu linijom manjeg otpora. Ali nekako mi ne smeta to što sam neretko sam protiv svih. Ima tu nekog inata i mazohizma. I definitivno stoji ona od moje voljene Beti Dejvis: I'm just too much. Болен (р) 16:17, 22. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Ево и ја сам ти доделио споменицу. Нема ту много шта да се прича. Свака част и само тако настави!!!--Sima90 (разговор) 17:18, 23. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Jel ti znas sta revertujes? Gomilas tacke pored zareza, vrlo gadno gledati i nepreporucljivo po pravopisu. -- Bojan  Razgovor  13:42, 25. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Ти рече да нећеш имати интернет до октобра, па ја дадох себи ту слободу да затворим гласање и обавим остале перипетије. Још једном, честитам. Болен (р) 18:27, 26. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Izvini, ali mnogo mi je simpatično ovo... Zar ne misliš da je borba sa botom pomalo donkihotovski posao? --Јагода испеци па реци 20:54, 27. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Ma, nema frke, nema potrebe za diskusijom. Samo si me podsetio na mene, pre jedno tri godine... --Јагода испеци па реци 21:25, 27. септембар 2011. (CEST)[одговори]
Hvala na savetima, svakako ću ih poslušati. Jezici su moja ljubav, pa iskreno verujem da će sve teći kao po loju. Olako shvatam samo Čel-Bašika, Todora Željkovića i najveću pustinju na svetu, jer na neki drugi način brzo ostaješ bez živaca. --Болен (р) 01:38, 30. септембар 2011. (CEST)[одговори]
Joj, sunce ti jebem! Rekoh šta ti bi odjednom! Znaš, Epi, neki put je i laku noć dovoljno! --Болен (р) 01:36, 2. октобар 2011. (CEST)[одговори]
Ходер, што би рекли Шпанци. Јел’ с тобом све у реду? Јел’ ти је потребна нека пажња? Нађи бре неку рибу па се мало мази с њом. Не буљи толико у ТВ и компјутер екран, свеца му. --Славен Косановић {разговор} 01:42, 2. октобар 2011. (CEST)[одговори]
Добро, добро, знам ја за то. --Болен (р) 12:18, 2. октобар 2011. (CEST)[одговори]
Ja sam uvijek bio iznenadjen koliko ljudi se peca na taj „virtuelni vibrator“ na Vikipediji. Ne mogu da ne kazem da mi nisu sumnjivi takvi likovi... . No, o tom potom. --Славен Косановић {разговор} 19:19, 2. октобар 2011. (CEST)[одговори]
Otkad je imati djevojku i maziti se s njom perverzija? To je samo dobronamjeran savjet. Mwedjutim, mozda sam pogrijesio pa sam umjesto djevojka trebao reci "nadji decka"... Ko ce ga znat. U virtuelnom svijetu nije moguce pogoditi iz prve. I jedno i drugo je normalno u normalnom svijetu i nije to nikakva perverzija, nego stvar ukusa. --Славен Косановић {разговор}
Ne, ja sam pomislio da ti je Vikipedija prva opcija za uzivanje, pa sam se zabrinuo. No, nadam se da nije tako. Sve najbolje ti zelim. --Славен Косановић {разговор} 21:13, 2. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Биг Софо[уреди извор]

Значи ни ти као ни Слаја не чујеш ИЈ, ајде то Х или К је мање битно али на она два снимка се јасно чује Сх(к)орцијанитис. Самарџија (разговор) 21:49, 4. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Хвала пуно на споменици! --Никола (разговор) 22:12, 4. октобар 2011. (CEST)[одговори]

У сваком случају боље и дигресија него да опалим и Јагоди шамар зато што брани некога коме је српски матерњи језик.

Da se nisi ti ipak malkice zaneo? Ja sam prema tebi bila pristojna, pa isto očekujem i od svojih sagovornika. Osim toga, lupanje šamara nije baš osobina kojom bi se pohvalio neko kao osoba koja pretenduješ da budeš (ili barem kakvom pretenduješ da se predstaviš). Zato, zaobiđi Jagodu u istoj rečenici sa nasilnim akcijama. ---Јагода испеци па реци 11:54, 6. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Pogledaj moj preglog na Trgu/Ideje... --Болен (р) 12:12, 7. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Међувики веза[уреди извор]

Здраво. Хоћу само да ти кажем да кад започињеш нову страницу, ако у њу прије него што је направиш ставиш интервики ка енглеској википедији, онда ти бот у наредних 5 минута аутоматски дода све остале интервики везе и на свим другим језичким пројектима дода везе ка ср чланку. То све страни бот уради аутоматски, али само ако додаш интервики везу ка ен википедији прије него што направиш чланак. Ово ти пишем чисто информативно. Поздрав --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:08, 8. октобар 2011. (CEST)[одговори]
Добро. Тако сам ја раније прво прави чланак, па тек онда касније додавао интервики. И онда сам се чудио што се веза ка нашем чланку никако не појављује на другим пројектима. Ваљда страни ботови тако раде да додају везе само ако додаш интервики прије него што направиш чланак. Заправо они то раде само у тек објављеним чланцима у које су додате интервики везе. пс Ја сам отишао на ен википедију и тамо додао везу ка чланку који си ти написао, а онда је у чланак дошао бот и додао и остале међувики, а након тога и у све остале језичке пројекте, тако да се аутоматски повећава посјећеност чланка на српском. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:35, 8. октобар 2011. (CEST)[одговори]
Ма теби је чланак добар и сигурно ће бити посјећен. :) Знаш ли на шта мислим кад кажем међувики веза? --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:50, 8. октобар 2011. (CEST)[одговори]
Добро. Поздрав --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:10, 9. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Сања Малагурски[уреди извор]

Ових дана је у жижи интересовања, а ти још ниси набавио њену слику. Цццццц mickit 17:43, 9. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Милосав[уреди извор]

Дедер, не било ти заповеђено, молим те провери ову измену. Фала. --Јагода испеци па реци 12:16, 10. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Oket, kako ti kazes, obratila sam se tebi jer znam da si ti s tim likom poprilicno upoznat. --Јагода испеци па реци 12:53, 10. октобар 2011. (CEST)[одговори]
Не знам, мени се учинило да ти је познат, јер си Влади помагао док је писао чланак. Нема везе. Ваљда је добро Хвала у сваком случају. --Јагода испеци па реци 14:50, 10. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Нађох времена...[уреди извор]

Да се јавим... Сад је Стори (Story) издао, односно још увек издаје биографију Лепе Брене, у деловима. Прилично је добра, има мало хвалоспева, али добра. Има доста старих интервјуа, али и новијих, ексклузивних. Па да те питам: како ћу ја то да наведем као извор пошто планирам да ускоро напишем њену биографију (пошто скупим све делове)? Мислим, не могу за сваку тврдњу да ставим једну исту референцу. Заправо, како уопште да референцирам новине? И још да ти се захвалим на безрезервној подршци коју ми пружаш. Читам старе разговоре и неке странице (за то једино имам времена кад се зажелим Википедије) и видим да у свим мојим дуелима ти налазиш оправдање за неке моје поступке, и стајеш на моју страну. Јест' да се ово не ради на странама за разговор јер после одмах крећу приче о којекаквим пактовима и шта ти ја знам чему, али, као и увек, није ме брига. Па, још једном, хвала пуно, и знај да увек можеш да рачунаш на моју помоћ. --Болен (р) 22:20, 14. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Што се тиче Брене, урадићу тако. Што се тиче осталог, рећи ћу само да не заслужујеш да живиш овде. --Болен (р) 17:01, 15. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Nema na čemu. Zaslužio si je, kao što rekoh u svom obrazloženju. --Јагода испеци па реци 16:16, 16. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Averil Cameron је жена!--ClaudiusGothicus (разговор) 22:25, 16. октобар 2011. (CEST)[одговори]

http://en.wikipedia.org/wiki/Averil_Cameron

Знам, али Аверилка је врло познато име у свету позноантичких и рановизантијских студија. Имао сам ту част да је упознам.--ClaudiusGothicus (разговор) 22:44, 16. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Прћић каже Аверил. Госпођа је и поред положаја декана у Оксфорду, британског академика и племићке титуле била врло предусетљива за разлику од доброг дела наших академика и професора које човек не може ни да упозна из прве руке јер су то оогроооомне величине.--ClaudiusGothicus (разговор) 22:13, 17. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Рат у Либији[уреди извор]

Зашто се бришу моје измене на чланку "Рат у Либији"? На страну што је све поткрепљено референцама, једино српска верзија на целом свету остаје неажурна? Иако је јасно да је пуно "усијаних глава", остале "Википедије" унеле данашње измене.--ХЕЈТЕР (разговор) 22:46, 20. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Хвала на промени имена у чланку Хокеј на леду!--Никола (разговор) 23:34, 20. октобар 2011. (CEST)[одговори]

Споменица[уреди извор]

Искрено, најискреније, пре око два сата сам размишљао да ти дам своју споменицу, али у тренутку ми се чинило глупо. Ем због наше препирке још одавно, не знам ни сам због чега, ем због садашње ситуације на Вики. Све на свему, хвала пуно на споменици и на финим речима, надам се да ћу оправдати исто. --Pavlica talk 18:48, 2. новембар 2011. (CET)[одговори]

... nažalost ne znam jer se nisan sretao sa izrazom brave ček ne znam ni koji je to jezik a pod pojmom fasada se danas podrazumevaju svih pet izgleda ražunajući i krovni ništa što je rimska ona isto ima fasadu, na kojem bi to jeziku trebalo da bude ? verovatno neću biti od pomoći --Vcesnak (разговор) 22:40, 3. новембар 2011. (CET)[одговори]

... ja sam uopšte protiv toga da se fasada- deli na glavnu i sporednu a izgledi mogu biti severni, južni, čak i krovni ako treba na onoj slici koju si mi ponudio glasi fraza: "držite se hrabro fasade" na engleskom je brave - hrabar.

Znači ništa što je stručno za arhitekte. Stručno je da postoji peta fasada i da pod fasadama treba smatrati njih svih pet bez obzira što se radi o čak i starom objektu i ako u seoskoj arhitekturi postoji glavna fasada koja se naročito ukrašava kod npr. vojvođanske kuće. Ja ne govorim mnogo engleski ali se u članku koji ti je zapeo za oko govori kako se prilikom rekonstrukcije fasade skele hrabro drže za nju... ...evo odgovor: ne postoji izraz u arhitekturi "bravo fasada" kao neki od stručnih izraza. Pozdravi i svako dobro--Vcesnak (разговор) 23:10, 3. новембар 2011. (CET)[одговори]

... rekao bih da se tu govori o "hrabroj fasadi" odnosno na to kako je hrabro fasada komponovana kako frontalna fasada sa mnogo lukova na koji se tereti prenose tako po visokim kulama u uglovvima tako i hrabra u rasporedu lukova u fasadi unutrašnjeg dvorišta. Ako nađeš češki ili slovački tekst a možda i nemački mogao bih da Ti pomognem u prevodu opisa ovog objekta.

Može da se kaže: ... da se radi o palati a ne o fortifikaciji, koja je namenjena boravku i ima trem sa lukovima u prizemlju i stupovima na spratu glavnog objekta bazilikarne konstrukcije kao glavnog objekta između dve okrugle kule koje ga nadvisuju sa lukovima u gornjem spratu iza kojeg se nalaze velika atrijumska dvorišta koje zatvara sistem objekata tipa bazilika ili oblekata na jednu vodu sa kolonadama stubova u čijoj se unutrašnjosti nalazi neveliko svetilište verovatno hram posvećen nekom bogu kao najveći objekat u atrijumima i drugi mali sadržaji, kao i da je objekat bez vidljivih fortifikacionih elemenata a ispred njega se nalazi park sa geometrijskim stazama koji je oivičen zidom koji skupa sa objektom sprečava ulaz u unutrašnjost i atrijume za nepozvane. --Vcesnak (разговор) 00:06, 4. новембар 2011. (CET)[одговори]

Уколико само овде наилазиш на проблеме и сматраш да је то неоправдано и да је на Остави ситуација боља, онда ти свакако препоручујем да слике шаљеш тамо. Имаш исте лиценце као и овде, а слика ће моћи да се користи и овде и на другим пројектима. Што се тиче музеја и архива, треба правити разлику између коришћења слике за сопствене потребе (нпр. писање рада, личну колекцију, учење и сл.) и објављивање слике, односно коришћење у комерцијалне сврхе. mickit 19:09, 4. новембар 2011. (CET)[одговори]

Хвала Епи на лепим речима и више него корисним саветима. Нажалост схватио сам то и ја, овде где би консензус требало да буде основа свега систем грчких античких богова је ипак преовладао. Само изгледа наш је проблем превише врховних божанстава на једном месту. Искрено изгубио сам и вољу и жељу да се борим са ветрењачама јер просто нема смисла. Толико омаловажавање нечијег занимања и уопште одређене групе људи је... хм у најмању руку психолошки занимљиво, а тек занос због истераног ината који за последицу има тотално осипање ових наших вики редова. Али опет има ово и својих позитивних страна. Упознаш нормалне, паметне и особе за пример за које с временом схватиш да би ти била част да их упознаш. --НиколаБ (разговор) 21:24, 4. новембар 2011. (CET)[одговори]

Среџување[уреди извор]

Ах, па ја турих шаблон, јер видех да чланак није сређен. Просто ки суљпа. Не дискриминишем када су у питању чланци на које треба залепити налепницу. ;) --филип @ 23:21, 9. новембар 2011. (CET)[одговори]

пиратски Правопис испод тезге[уреди извор]

Слобода народу! Чуо сам да неки пирати код нас на википедији дилају неке пиратске Правописе, Знаш ли нешто о томе? --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:43, 14. новембар 2011. (CET)[одговори]
Јави ако ступиш у контакт са тим пиратом који дилује. И не брини да ћеш бити опоменут за пиратерију ако испустиш везу. пс Живјели мунгоси, смрт змијама. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:28, 15. новембар 2011. (CET)[одговори]

Тражиш и ти ђавла, видим ја.[уреди извор]

Оћеш и тебе да оптужи како му мењаш коментаре?!--Јагода испеци па реци 12:22, 15. новембар 2011. (CET)[одговори]

Ups, ne potpisah se. Nemoj, molim te, na Admin tablu. Pogotovu ne sad. Nemam živci na gubljenje!--Јагода испеци па реци 12:22, 15. новембар 2011. (CET)[одговори]
Нисте баш у истом кошу, и немој мој коментар узимати толико к срцу, молим те, јер је био више шаљив него џангризав. Само ми је нејасно да се дискутује толико око нечег око чега сте се већ начелно договорили. Но, свесна сам тога да вероватно многе моје дискусије другима изгледају тотално бесмислене, тако да заиста коментар није ишао у правцу било каквог прекора, него више шале. Но, нисам турила смајли из већ познатих разлога... --Јагода испеци па реци 15:14, 15. новембар 2011. (CET)[одговори]
Ма видим и знам, само што не реагујем. Нема сврхе. Ионако је то све млаћење мртвог коња, што би рекли браћа Енглези. Мени је много битније оно што видим око те дискусије, а то је да су дотична господа изгледа остала поприлично усамљена у својим тровачко-пљувачким напорима. Пошто немам обичај да „ударам“ на оне који су већ пали, елегантно напуштам сцену и идем да се бавим паметнијим стварима... --Јагода испеци па реци 15:51, 15. новембар 2011. (CET)[одговори]
Захваљујем на лајку. --Јагода испеци па реци 16:00, 15. новембар 2011. (CET)[одговори]

Зашто си склонио моје уносе у вези Дисовог сина и ћерке?--Круло

Форум сам ставио,јер је сајт на коме се ти подаци налазе угашен,а на форуму је цитиран.Могу ли да вратим измене без референци на тај форум?--Круло

Транслејт[уреди извор]

Јој, кад руси здрндају древни текст онда је то право ремек дело стихоклепања и мука за превођење. Иде овако:

Боговима угодни господар и краљ васцеле земље, рођен од великога Ормузда - Хозрој, безвредном и безначајном поданику нашем Ираклију. Не желећи да испуњаваш своје вазалне дужности, ти који себе називаш господарем и краљем, ти расипаш благо моје и њиме подкупљујеш поданике моје. Од твоје разбојничке војске ја мира немам. Зар ја нисам тај који је уништио Грке? Кажеш ми да се уздаш у свога Бога. Зашто Бог твој не спаси Кападокију, Јерусалим и моћну Александрију из руку мојих? Зар не знаш да сам ја господар копна и мора, и не могу сада угрозити Цариград (ово ми баш и није јасна реченица); али опростићу ти све преступе твоје. Узми жену своју и децу своју и дођи овамо и од мене добићеш поља и воћњаке и маслинике, и живи свој живот, а ја са љубављу ћу да пазим на тебе. Не дозволи да те заведе твоја узалудна нада, Христос, који није могао ни себе самога да избави из руку Јеврејских које га распеше на крсту. Како Он да те спаси од руку мојих? Ако пак наставиш путем тог бездана, моје руке допреће до тебе, и тада спознаћеш мене, онако како не желиш да видиш.

Сем овог са Цариградом (које ми баш није најјасније) то ти је то. Јеси сигуран да тако иде та реченица? --НиколаБ (разговор) 19:13, 16. новембар 2011. (CET)[одговори]

Е хвала. У овом случају овако: Зар не знаш да сам ја господар копна и мора? Не желећи да сада угрожавам Цариград одлучих да, опростим ти све преступе твоје.

Мени ти енглески преводи делују веома сиромашно и банално, док руси то раде тако да посвећују велику пажњу времену из ког периода потиче спис. Надам се да ће ти бар мало помоћи. --НиколаБ (разговор) 20:17, 16. новембар 2011. (CET)[одговори]

Ту реченицу ипак стави овако: Зар не знаш да сам ја господар копна и мора, и Цариград још једино угрозити не могу; али теби опростићу све преступе твоје. --НиколаБ (разговор) 20:23, 16. новембар 2011. (CET)[одговори]

Ako smem da se umešam, rečenica sa Carigradom znači zapravo najavu uništenja i Carigrada. U prvom engleskom navodu ide nešto kao: Zar misliš da neću uništiti i Carigad? A u drugom navodu ide: Još mi je jedino Carigrad ostao neosvojen (Jedino Carigrad ostade neosvojen, Jedino mi Carigrad još uvek izmiče... ). Ta rečenica ne može da se spoji sa prethodnom na onaj način na koji je to Nikola uradio, zato vam i nema nikakvog smisla. Bolje je ovako: And could it be that even now you do not know that land and sea has been made obedient to me. Now it is only Constantinople which I have been unable to dig up. Yet, I will forgive all your faults. I zar je moguće da još uvek ne znaš da sam potčinio i zemlju i nebo? Još samo Carigrad osta van mog domašaja. Još mi jedino Carigrad ostade neosvojen. Ipak, oprostiću ti sve grehe. Ne treba ono "tvoje", sasvim je jasno da mu ne oprašta tuđe. Nadam se da sam malo pomogla. --Јагода испеци па реци 21:04, 16. новембар 2011. (CET)[одговори]

Ma đaba ste krećili, što bi reko onaj grafitopisac u mom kraju, ja ti francuski ne parlam. Znaš, prevod prevoda je obično u prevodilačkom svetu ono što se naziva horor filmom, tj. to je nešto što ne bi trebalo da se radi i što je uvek unapred osuđeno na propast. No, ponekad kao u ovom slučaju, jednostavno ne postoji mogućnost da se prevede s originala. Verujem da nema prevoda na srpski (nekog objavljenog), tako da moraš da se dovijaš kako znaš i umeš. Najbolje bi bilo da uporediš više prevoda, pa da nađeš neku zlatnu sredinu. Tačan prevod sigurno nećeš uspeti da daš, dakle moraš tragati isključivo za smislom i da smisao pokušaš da preneseš kako treba, i to bi bilo više nego dovoljno. Što se tiče navođenja prevoda u člancima njikipedije, mislim da bi u trebalo na neki način naznačiti da to nije zvaničan prevod, nego da je sasrtavljen na osnovu ruskog, engleskog i francuskog prevoda originala sa jermenskog. Ne trebaju ti jermenska slova, ali ako si baš zapeo, ne znam da li imaju u ovom našem interfejsu, jer ima dosta drugih alfabeta. Pogledni tu, možda se i prijatno iznenadiš. --Јагода испеци па реци 21:42, 16. новембар 2011. (CET)[одговори]

hehehe, o da, jermenski parlam sve u 16. Vidiš, a nije ti palo na pamet da u ruskom prevodu ima viška? Da li ima kod Rusa viška ili kod Engleza manjka, to nikad nećemo saznati, jer original ne razumemo. Tako da ovo što je prevedeno, dobro je, i jedino treba voditi računa da to 1) i dalje ima smisao koji ima u većini prevoda koje ste konsultovali 2) da prirodno zvuči u srpskom. Više od toga se jednostavno ne može... A za njiki je dovoljno, jer je prevod ovde samo ilustrativnog karaktera... Nego... Kao neko ko se bavi istorijom, koliko je po tvom mišljenju reč "dofen" ukorenjena u srpski jezik? Ima li druge reči koja bi je glat mogla zameniti a da se značenje (francuski prestolonaslednik) ne osakati?--Јагода испеци па реци 22:03, 16. новембар 2011. (CET)[одговори]

Управо хтедох да ти напишем ово што је Јагода закључила. У том делу руски превод је био непотпун и управо се односи на тај део. Покушат ћу да ступим у контакт са неким ко познаје јерменски језик па да евентуално уради тачан превод на руски или енглески.

У праву си што се тиче текстова о Јерменији, заиста има обиље података веома лако доступних, и што је мени још важније добар део тих докумената постоји на руском језику. Ја сам чак и урадио текст о Месроп Маштоцу просветитељу који је саставио јерменско писмо али никако да га приведем крају, јер ми треба неко ко добро влада историјом да то све преконтролише. Он је за Јермене био што и свети Сава за нас. --НиколаБ (разговор) 00:39, 17. новембар 2011. (CET)[одговори]

Битно да Мијут закључио, а овај што је састављао Просветину енциклопедију је ионако неписмен хаха. Него јеси читао Месропа, шта мислиш о том чланку?--НиколаБ (разговор) 18:18, 17. новембар 2011. (CET)[одговори]

Управо тако Епи. Логично је да су руски историчари много упућенији у историју тог подручја јер су и они део те историје већ вековима.--НиколаБ (разговор) 18:40, 17. новембар 2011. (CET)[одговори]

Molim te da pripaziš na rečnik koji koristiš, ne zato da bi meni nešto učinio, nego da bi ostao na nivou akademskog građanina. Takođe ne bi bilo loše da povedeš računa o argumentima koje iznosiš jer Simonida je apsolutno irelevantna za raspravu o Ani Bolen ili Hadsonovom zalivu jer jer pre svega nije englesko ime, a pogotovu njena tužna sudbina nema veze s temom, te mi zaista nije jasno čemu iznošenje toga u raspravi. Takođe, Vasko da Gama kao i Simonida, nije apsolutno relevantan za priču jer je 1) Portugalac, 2) i nije Vašku da Gama zato što se za osnov transkripcije uzima brazilski, a ne portugalski portugalski, koji nema glas /š/, i fonetskiji je od porgugalskog porgugalskog te se to o čita kao /o/ a ne kao /u/. Ja razumem nezadovoljstvo koje je proizvela An Bolin i nisamsigurna da bih u ovom slučaju poslušala g. Prćića, ali sam zgrožena nivoom na kom se vodi rasprava na Trgu i na razgovoru članka. Seti se onoga što si lajkovao i ne zaboravi da je Dred sam, a da je vas barem trojica protiv njega samog. Budi džentlmen i ne udaraj one koji su već pali, a pogotovu ne one koji nisu tu i ne mogu da se brane. --Јагода испеци па реци 20:43, 17. новембар 2011. (CET)[одговори]

То да је бразилски разумљивији од правог португалског не пије воду. Они имају „ђ“ i „ћ“, уместо „д“ и „т“, кад је испред „е“ i „и“. Да ли се можда Гранде транскрибује као Гранђе ?--Zrno (разговор) 21:36, 17. новембар 2011. (CET)[одговори]

Европски португалски који тренутно учим на факултету убија колико је тежак! Епи, неизмерно ти хвала што си исправио Ану. Не могу да ти опишем колико сам био срећан када сам видео да је то неко већ урадио!!! --Boleyn (р) 12:38, 18. новембар 2011. (CET)[одговори]

Зар ти не рече да си престао, зарад титуле академског грађанина? Знаш, мислим да сте доста исмевали људе који то нису заслужили и који нису ту да могу да се бране. Лепо сте се изиграли, али и за појас задените. Молим вас. Најлепше. Оваквим речником штетите не само Википеидји, него и самима себи. Можда вам сад то изгледа апсурдно, али доћи ће време кад ћете схватити да сам у праву. Све најбоље вам желим, обојици. --Јагода испеци па реци 12:55, 18. новембар 2011. (CET)[одговори]

Па добро, одазвала сам се. И увек ћу се одазвати, код особа које још увек их не сматрам изгубљеним случајима (јер са изгубљеним случајима не вреди уопште разговарати, зар не? Да вреди, не би били изгубљни ...) Ајде. Све ја разумем, али ајмо мало да два пута размислимо пре него што напишемо неке ствари, јер на Википедији више нема пуј пике не важи — кад се једном нешто каже, остаје овде заувек.--Јагода испеци па реци 13:04, 18. новембар 2011. (CET)[одговори]

Потпис[уреди извор]

Поздрав! Да ли могу да те замолим да твој занимљив и леп потпис стављаш одмах након твојих коментара, и да не пребацујеш потпис у следећи ред, јер тиме текст чиниш потпуно нечитким? Унапред хвала, и извини што те узнемиравам! :) --БелиПисац ima reč 14:03, 18. новембар 2011. (CET)[одговори]

Ево тачно ово! :) Пример. Већ сам раније виђао још, али ево, скорији. :) Овако је много прегледније, а пошто имамо могућност увучених редова, на тај начин се дискусија прати лагано и згодно. Извини још једном, и хвала ти. --14:14, 18. новембар 2011. (CET)

Јао што ми ниси ближи - мораћу на приватне часове латинског. Западе ми чувени Козић! --Boleyn (р) 00:49, 19. новембар 2011. (CET)[одговори]

Ablatīvus absolūtus? Ma gde! Taman posla. Radimo sve iz početka (što je za mene trebalo da bude dobro - dolazim iz turističke škole), no prof. (kao i svaki prof. latinskog) je malo udaren. Što da bude jednostavno kad može i komplikovano. --Boleyn (р) 00:54, 19. новембар 2011. (CET)[одговори]

Латињара, хехе. --Boleyn (р) 01:21, 19. новембар 2011. (CET)[одговори]

Хахахаха, јадна жена! Ма, нееее, у реду је она скроз, упадање у шахт је свакодневна појава! --Boleyn (р) 01:40, 19. новембар 2011. (CET)[одговори]

Potrebna mi je tvoja pomoć. Verujem da si do sad već prešao ranosrednjovekovnu istoriju Balkana, te kako Srba tako i Hrvata. Prenela sam članak o Primorskoj Hrvatskoj sa hr viki, jer mislim da je sasvim ok (nije za sjajan, ali bože moj, pristojan je). Sredila sam mu jezik, imena, referenciran je i ima literaturu, međutim, na str. za razgovor se uporno tvrdi da se radi o propagandi autohtone hrvatske istorijske škole. Pisala sam već Klaudiju i Vojvodi ali oni se verovatno neće moći javiti do sutra (a i to je pitanje, jer su puni obaveza), tako da bih te molila da ga pogledaš i da začepiš usta onim histericima na str. za razgovor. Naravno, ako ima nešto što misliš da treba da se popravi, slobodno to uradi, ili reci meni da ja uradim, ako tebe mrzi. Ne kažem da je članak savršen, ali odgovorno tvrdim da nije zaslužio ono nacionalšovinističko histerisanje na str. za razgovor. Hvala ti unapred. --Јагода испеци па реци 03:54, 20. новембар 2011. (CET)[одговори]

Da, to bi bilo dobro. Ne zbog ove dvojice, nego inače, zbog samog članka. Da prosto ne poveruješ kakvi ljudi mogu da budu... Da mi je neko pričo... Hvala u svakom slučaju, i nadam se da ću moći i dalje da računam na tebe po ovom pitanju, jer mislim još toga da ubacim, pošto mii se čini da je cela serija tih članaka o njihovim kraljevima sasvim solidno odrađena. A stvarno bi bilo mnogo naporno da svaki članak bude odrađen kao ovaj... --Јагода испеци па реци 04:03, 20. новембар 2011. (CET)[одговори]
Што обриса ово? Ако територије нису добре, стави како треба, дакле, шта је тачно обухватала та Приморска Хрватска (додај, или обриши из те реченице шта треба, ставила сам у текст сакривено), јер ми се квари смисао следећег текста без тог описа...--Јагода испеци па реци 11:26, 20. новембар 2011. (CET)[одговори]
Epi, istoričar ne treba da ima ni naciju, ni preferenciju, do istorijske istine. Tako da mi se ta tvoja priča o njihovim i našim verzijama nekako ne dopada. Ako je neko istoričar prvog reda, onda će ga prihvatiti sve strane, kao npr. Klaićevu. Što se tiče samog naziva, pa sad... Nekako se mora nazvati ta zemlja, da li treba da te podsećam da je i naziv Vizantija čedo 19. veka? Zato molim te, ako ima nešto netačno u onome što je sakriveno, popravi, ako nema, ja ću da ga vratim. Osetljivosti kojekakvih velikosrBskih patriJota me apsolutno ne zanimaju, isto kao što me ne zanimaju ni velikohrvatski, veliko albanski niti bilo koji drugi velikonacionalni interesi. Mislim, neko ko s toliko mržnje i prezrenja govori o svemu što nije srBsko, i neko ko traži da Srbi budu mirođija u svakom božjem članku koji se tiče Balkana jednostavno po meni nisu kompetentni da uopšte učestvuju u stvaranju takvih članaka i na takve se apsolutno ne treba obazirati, jer iz njih govori pre svega prvo mržnja, a mržnjom se ne pišu ni enciklopedija niti istorija. Mene jedino što zanima kad je istorija u pitanju jeste naučni, nepristrasni pristup i analiza postojećih izvora. Politika me ič ne interesuje. Uostalom, Vojvoda se već izjasnio tamo na razgovoru, a očekujem i Klaudija uskoro, koji će, nadam se, samo potvrditi da je članak sasvim ok. Porfirogenit prosrpski orijentisan. Daj molim te. To je podatak za kojekakve forume, ne za ozbiljnu enciklopediju. Svašta. --Јагода испеци па реци 17:35, 20. новембар 2011. (CET)[одговори]
Слажем се с тобом, скроз. А јел имаш ти ту Клаићку? Ако има неслагања у литератури, треба лепо навести шта каже један, шта други шта трећи и готово. Назив Приморска Хрватска се узима условно, и то је сасвим лепо дефинисано у оној првој реченици коју си ти додао. Сад треба додати мање више које територије је обухватала и то би било то. Ако има неслагања, наведе се и готова прича. Никад нисам тврдила да су ти тркстови савршени, али су свакако много бољи од многих које људи преносе. Уз мале дораде могу бити сасвим пристоји чланци који дају сасвим пристојну информацију о неким појмовима из хр. историје. Потражићу и ја Клаићку на гугл буксу или евентуално можда може да се и скине књига однекле. Једино што не могу да поднесем јесте то бесно нападање и та мржња која се просипа из сваког слова које одређене особе напишу. То је деструктивно и штетно, како за Википедију, тако и за кориснике, како оне који учествују, тако и оне који то посматрају. А и губљење је времена и живаца, апсолутно беспотребно. --Јагода испеци па реци 18:36, 20. новембар 2011. (CET)[одговори]
Ma misliš ti da on uopšte zna ko je bio Šišić, ili bilo ko na koje se tamo poziva? Da zna, ne bi kao glavni argument izvlačio Jovana Dučića, istoričara!!! Nego, hvala ti na linkovima. Ne znam da li si ispitivao linkove, ali kad klikneš na onu Nadu, odeš na neko mesto gde upišeš neki kod a onda odeš na str za skidanje gde ima i link ka izvoru, a izvor je neki srBski forum međutim, postuju linkove za skidanje za sve i svašta, od Hitlera do Klajna! Tako da sam našla i Klaićkinu Srednjovekovnu Bosnu. U svakom slučaju, ako i ne uradim ništa ovde (mislim, pod ovakvim pritiskom srBskih patriJota, smuči ti se svaki posao), uradiću sigurno nešto za Biblioteku, bilo ja, bilo naši saradnici, kojima će ove knjige i te kako dobro doći. Još jednom ti hvala. --Јагода испеци па реци 09:09, 21. новембар 2011. (CET)[одговори]
Samo da ti javim da su fajlovi Nade Klaić korumpirani i ne mogu se otvoriti. Šišić je ok. Da li si ti ozbiljan kad kažeš da je Porfirogenit naklonjen Srbima? Ja ne mogu da verujem, zaista. --Јагода испеци па реци 10:29, 21. новембар 2011. (CET)[одговори]
Probaj ovo, Klaić, Srednjovekovna Bosna, mislim da fajl nije velik. 1,7KB. Meni je skino u roku od 2 sekunde. A evo ti i Povijest Hrvata, pa kad budeš imao više kilobajtova... --Јагода испеци па реци 10:47, 21. новембар 2011. (CET)[одговори]

Hvala ti na informaciji i linkovima. Već sam nešto menjala tamo u Primorskoj Hrvatskoj, nešto oko broja vojske Hrvatske koju nvodi Porfirogenit. Kad smo već kod njega, pazi: meni ne treba da objašnjavaš šta se dešavalo u 19. veku a pošto i sam znaš, onda ti je valjda jasno da navođenje tog hr. istoričara 19. veka u bilo kom članku jeste ravno navođenju Jovana Dučića kao "ozbiljne" reference za istorijske teme. Ne znam zašto, ali stekla sam utisak da ti taj podatak smatraš bitnim za priču o ovim člancima, otudf moj komentar, ali to i nije toliko bitno. Drugo, treba takože da znaš da kad pričaš s nekim kao što je BČ, treba da vodiš jako računa jer on ne zna sve što ti znaš, pa samim tim lako može da te pogrešno razume (kao što i jeste). Da ne bude da ja pričam to zato što ga mrzim, evo pa sam vidi: Vojvoda je rekao na članku da se u to doba ne može govoriti o nacionalnoj svesti ni Hrvata niti bilo kog drugog naroda, a naša velikosrBska bratija je to odmah protumačila kako je Vojvoda rekao da su samo Hrvati bili ti koji nisu imali nacionalnu svest tada, a Srbi, pošto su stariji od ameba, naravno da jesu, pa samim tim se izvlači zaključak da je Hrvatska bila naseljena Srbima i tamo nekim Slovenima, a ne Hrvatima. Kad mu je Vojvoda kulturno ukazao na grešku i potrudio se da to temeljno objasni zašrto je to greška, ti vidi šta mu je odgovorio. Mislim da je svaki komentar suvišan i da ti je savršeno jasno s kim imaš posla. Zato vodi računa kako pričaš s određenim osobama, jer dok si reko keks tvoje reči će biti izvrnute i protumačene onako kako to njemu odgovara. I nemoj tako o braći Grcima, oni nas mnogo vole. A viz. stav koji si opisao nije ništa čudan: pa smatrali su se naslednicima Rimskog carstva stoga ne treba da bude čudno da imaju isti stav prema varvarskim plemenima kao i Rimljani. No, of kors. Neki jednostavno te stvari ne znaju i ne žele da znaju. Bitno je da su Srbi stariji od ameba, i da su još u praistoriji imali nacionalnu svest, a Hrvate aj da lepo počnemo da brišemo sa stranica istorije, jer kad nisu svesni, i ne treba da postoje. --Јагода испеци па реци 20:14, 21. новембар 2011. (CET)[одговори]

да сам сам свестан тога да је сваки покушај да му се укаже да греши исплатљив колико и пречишћавање палићког муља.

E, sad je na mene red da kažem like. Inače, iskreno se nadam da će Klaudije naći minut dva da im održi bukvicu. Vidim da je već počeo, ali nešto se bojim da ga obaveze mogu sprečiti da se zamajava tamo s njima. Meni su oni naporni, i to mnogo, tako da ne verujem da ću se više upuštati u neke diskusije. Imam sad novu zabavu, da iščitam Klaićku i Šišića, pa ću polako tamo da dopunjavam reference, a ako treba i tekst. Ti ako si voljan, kad god se priključiš, dobro si došao. A o hr. historičaru patriJoti, još ćemo da diskutujemo... --Јагода испеци па реци 22:46, 21. новембар 2011. (CET)[одговори]

Ma Epi, mrka kapa. Eno Miuta sad je navalio ko mutav da u uvod napiše kako je "hrvatska istorija puna falsifikata od kojih je jedan Trpimirova darovnica", kao da je to najbitnije na ovom svetu, i kao da se falsifikati tokom srednjeg veka nisu pravili, nego su ih samo i isključivo Hrvati pravili sram ih bilo majku im falsifikatorsku. A šta ćemo sa silnim lažnim rodoslovima, počev od Koce pa do samih Nemanjića, to nema veze. Misim, strašno je to kad ideš tako zaslepljen pa izgubiš skroz perspektivu. Meni je njih zapravo žao, jer kako da se ljutiš na nekog za koga znaš da jednostavno nije sposoban da nešto shvati? Teško da ja Klaudija uopšte mohu ufatiti, sad je trenutno BAŠ u frci, a ni Vojvoda nije bolji s vremenom, a ono malo slobodnog veremena što imaju, potpuno je razumljivo da gsa neće gubiti na rasprave sa Miutom i BČ. Ne znam, ako ugrabe vremena, javiće se opet, rekli su mi da hoće, ali naravno, ne očekujem previše. Što se Jirečeka tiče, ne znam, možda i to ima na netu? --Јагода испеци па реци 23:37, 21. новембар 2011. (CET)[одговори]

Opasan si ti, sve živo nađeš! :) Hvala na linkovima ali skinuću sutra na poslu, sad mi se mnogo spava... Laku noć ti želim. --Јагода испеци па реци 23:50, 21. новембар 2011. (CET)[одговори]

Вардарска Хрватска[уреди извор]

Ево код нас су позвани историчари, који су се изјаснили да у оно доба није постојала јасно дефинисана национална свијест и националне државе. На једној страни имамо Јована Деретића, који је причао о Србима у времену око 600-те године, и њега су овде прогласили за припадника "српске аутохтонистичке школе". Пази сада који би то апсурд био да имамо историју Хрвата око 600-те године, све са измишљеним краљевима и царевима који су владали разним државама које су све до једне носиле назив Хрватска (Бијела, Жута, Црвена, Посавска, Панонска, Приморска итд). :))) На другој страни у историјским уџбеницима имамо кратке текстове о доласку Словена на Балкан у седмом вијеку, и то је све што се нагађа. А поред тога имамо хрватске историчаре који пишу изванредно детаљну историју Хрвата који су изузетно тада били национално свјесни и све своје државе су звали Хрватска, иако досадашња историја не познаје термин Хрватска из тог времена. Досадашња историја познаје термин Зета, Рашка, Травунија, Далмација итд. Тако да се ја не уздајем генерално баш много у историчаре који прате историју Хрвата од прије доласка Словена на Балкан. Можда је најбоље не обрађивати и не копирати те области које се баве „државама и краљевима“ које су се простирале од Бугарске до Венеције, и које су биле толико моћне да Византија ту није могла ни близу да приђе. :))) Можда најбоље не збуњивати збуњене. Ето ;) --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:08, 21. новембар 2011. (CET)[одговори]

Зна Васо, посебно у том времену величања Србохрвата, једнородног народа са освртајима на препород хрватске националне свијести из 19. вијека. ;) Са нагласком на отоњу тезу, „брат је мио, које вјере био“. А за Порфирогенита, зна се, великосерБски националиста. ;) Мислим, збинио збуњен збуњенога... :) Шта рећи, суштина је у ономе „Можда најбоље не збуњивати збуњене“. А ти ћеш већ знати шта коме и како. :) Наће се већ неки историчар па ће да напише, а и боље тако него да надасве искрени ентузијасти копирају или све базирају на једној књизи коју им неко препоручи. Историја је компликована, једна књига обрађује једну тему, али изоставља другу итд. Писати историју Далмације на основу „Историје Срба у Далмацији“ можда није фер, јер се та историја бави само Србима у Далмацији. Уосталом, овде једва да је обрађена историја Срба, тако да још немамо чланак о Панонској и Приморској Србији. Ваљда се чека процват српске историјске школе. :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:58, 21. новембар 2011. (CET)[одговори]
Схватио си, треба нам чланак о Тисућљетна Хрватска. То је суштина. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:05, 21. новембар 2011. (CET)[одговори]
Разумијемо се. :) Поз --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:35, 21. новембар 2011. (CET)[одговори]

Разговор[уреди извор]

Другар, као и сви остали, потребно је да учествујеш у разговору на страници за разговор, а не да сам уређујеш било шта или да се са неким приватно договараш. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:59, 23. новембар 2011. (CET)[одговори]

Нема шта ти мени да објашњаваш. Мани се рата измјена, посебно још ако ниси учесник расправе на страници за разговор. То што се договараш са Јагодом, то је твоја приватна ствар. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:08, 23. новембар 2011. (CET)[одговори]
Наравно, и мени је драго да си нашао заједнички језик са Јагодом. Међутим, немој да вршиш измјене без договора са заинтересованим странама на страници за разговор. Дакле, пројекат је отворен за све, и не можеш да фга уређујеш без договора са осталима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:16, 23. новембар 2011. (CET)[одговори]
Немој од мене ништа да тражиш, пошто ја не уређујем чланак. Све остало у вези чланка треба да изнесеш на страници за разговор. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:30, 23. новембар 2011. (CET)[одговори]
Какав лик. Има образа да каже да не уређује чланак, али да опструира уређивање то може... Ово је невероватно! --Јагода испеци па реци 10:32, 23. новембар 2011. (CET)[одговори]
Искрено се надам. Јер, ја сам на измаку снага. Заиста.--Јагода испеци па реци 10:45, 23. новембар 2011. (CET)[одговори]

Не шаљи ми више ружне поруке и не оцјењуј који су моји истомишљеници. Ако ја почнем да анализирам тебе и твоје поступке, као и твоје односе са другима и поља којима се бавиш, или да коментаришрм ко су твоји истомишљеници, могао би да се увриједиш. Ако ја нисам био безобразан да поменем твоју припадност, или опредјељење, немој ни ти туђе. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:43, 23. новембар 2011. (CET)[одговори]

Нисам схватио твоју посљедњу поруку. Да ли би могао да појасниш? --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:47, 23. новембар 2011. (CET)[одговори]

Srbi i Hrvati[уреди извор]

Ma sve ja to znam, a posebno što se darovnice tiče, već ti rekoh da mi je potpuno nejasno to tako strastveno kvalifikovanje iste falsifikatom koji su "pokvareni Hrvati sočinili", jer takve stvari nisu ništa novo u srednjem veku, a bogami ni ranije a ni kasnije. Bilo bi lepo kad bi se od toga napisao jedan dobar članak, BAŠ zato što se radi o temi koja je prst u oku ovim našim srBskim nadrihistoričarima. Eto i Klaudije je pokušao da ih dozove pameti, ali ne vredi, i njegove reči su okrenuli u svoju korist. Vidiš, ja zbog ovih stvari više ne pišem na njiki, i zbog ovih stvari sam i prestala to da radim i otvorila svoj sajt. Kad radiš sa normalnim i razumnim ljudima, pisanje ti je pesma, plus ne gubiš vreme na kojekakve prepirke i apsolutno nepotrebna objašnjavanja. Ali, to je jedna od "draži" ovako otvorenog projekta tako da budi spreman na sve: administratori, ako budu imali volje, uključiće se i budi siguran da će znati kako da presude, ali ne radi se samo o tome da se priključe oni, nego treba da se priključi bilo ko ko shvata o čemu se ovde radi. Podrška je ono najvažnije, bez obzira da li dolazila od administratora ili običnog korisnika. Jer, što je nas više, to je njih manje, i lakše je boriti se s njima, i u krajnju ruku, na kraju će i doći do administratorske intervencije. Jer, prvo što če da se desi jeste da se članak zaključa, i da se traži diskusija na str. tza razgovor, a ja za takvo gubljenje vremena nemam ni vremena a bogami ni živaca. Ja sam im dodala onu čuvenu rečenicu da su "tamo živeli Srbi i Hrvati", da vidimo da li će sad da te puste da radiš na miru. Ništa nas ne košta da probamo. A ako ne ide... Ša šta da se radi... Vikipedija gubi, ali ne zato što mi nismo hteli. --Јагода испеци па реци 17:22, 24. новембар 2011. (CET)[одговори]

Ma što se mene tiče, slobodno izbriši i promeni. Ipak, savetovala bih ti da staviš svoje reference na str. za razgovor, jer ih oni sigurno neće imati, a onda ako dođe do intervencije administratora, biće mu lakše da odluči šta treba da radi. Nemoj se upuštati u diskusije s njima, nego ako nešto prisviraju, stavi reference u tekst i teraj dalje. Što se razlike između njih dvojice tiče, mislim da ti je BČ sa Jovanom Dučićem dovoljno rekao o sebi i svojoj ozbiljnosti kad su istorijske teme u pitanju. Dakle, BČ = vazduh. Ostaje Miut, ali pošto je već svima jasno da on NEMA literature, onda mislim da neće biti mnogo teško. Bitno je da ti imaš reference za ono što unosiš, a znajući te, sigurna sam da ih imaš u obilju. I da znaš, njima nije uopšte cilj da se članak poboljša. Da jeste, nešto bi uradili na njemu od juče. Jedino što im je bitno jeste da se zaustavi bilo kakav rad na istom. Stoga teraj i ne obraćaj pažnju na njih. I stavi Radove u toku. Obavezno. --Јагода испеци па реци 21:12, 24. новембар 2011. (CET)[одговори]
Да ли ми верујеш, управо о томе ми прича један наш сарадник чији мејл управо читам!

Прво каже Ајнард умјесто Ајнхард, али хајде добро и онда каже да су Срби настањивали мјесто Срб које је на унском путу и ту стаје. Међутим Нада Клаић је позната по томе што негира и категорички одбацује сваку власт Срба у Босни. Тако даље у књизи на истој страни, само пасус ниже и каже.

Миут, или нема књигу, или намерно изоставља податке који њему не иду у прилог. Крени ти, ја треба да поправим нешто код Трпимира, још нисам видела да ли је Бокица откључао чланак...--Јагода испеци па реци 08:59, 25. новембар 2011. (CET)[одговори]

Да, то каже и овај наш сарадник. Иначе, што год да предузмеш а да иде у циљу елиминисања оваквих деструктивних понашања, ја ћу те подржати, јер мислим да је заиста доста било тога да те такви као Миут и БЧ терају да губиш драгоцено време на натезања уместо да га потрошиш на неке много корисније ствари... --Јагода испеци па реци 09:22, 25. новембар 2011. (CET)[одговори]
Окет, слажем се. Ајд, било би БАШ занимљиво да имамо пар сјајних чланака из хрватске средњовековне историје. То би био прави погодак како у односу на ове наше "медиевисте-сметала" тако и у односу на хр. вики. Чисто сумњам да се они баве српском историјом... Колико год ти треба времена да се припремиш, нигде се не журимо, мада што се њих тиче, мислим да неће бити проблема, мислим да су одустали. А ако нису, чињенице су на нашој страни, тако да ће тај проблем врло брзо бити решен. --Јагода испеци па реци 11:45, 25. новембар 2011. (CET)[одговори]

Ne razumem, što mešaš Slaju u ovo, kad se on ovde nije oglašavao uopšte? --Јагода испеци па реци 16:19, 27. новембар 2011. (CET)[одговори]

Videla sam sad ono na Trgu. Mislim da nije trebalo da otpočinješ tamo raspravu, nego da nastaviš da pišeš članak. Jer, nije nam cilj da se upetljamo u neke bezvezne rasprave sa Miutom koji očigledno nema pojma i vrli je pristalica g. Deretića, jer to je samo gubljenje vremena, a neće se niko uključiti, iz prostog razloga što administratori nisu istoričari pa neće da se mešaju kao i u slučaju pravopisnih rasprava. Dakle, treba da se maneš objašnjavanja i ubeđivanja s Miutom i da radiš na tekstu, ako hoćeš. A on ako ima nešto protiv, neka kaže na str. za razgovor. Ova diskusija ide samo njemu u prilog, a tebe će skroz iscrpeti totalno bespotrebno.--Јагода испеци па реци 16:30, 27. новембар 2011. (CET)[одговори]
Ma Miut može do sutra da svira, ako nema reference (a nema ih), nema on šta da prismrdi. --Јагода испеци па реци 16:20, 27. новембар 2011. (CET)[одговори]

Dodaj Relju u članak, s napomenom da je usamljen u toj tvrdnji. --Јагода испеци па реци 16:32, 27. новембар 2011. (CET)[одговори]

Sa Samuilom treba biti vrlo oprezan, ako se ne varam, na str. za razgovor se javio i Klaudije i dao svoje mišljenje u vezi s tim. Što se Miuta tiče, ja ti rekoh, bolje kreni da upotpunjuješ članak (ako si, naravno, zainteresovan za to) a Miut ako ima problema, neka se javi na str. za razgovor. Ako bude bilo problema, i ako rasprava bude bila TAMO, onda će administratori i reagovat. Ovde na Trgu ne vredi raspravljati o članku, jer tu na Trgu administratori i da hoće, ne mogu ništa da urade, jer nema konkretne stvari na kojoj bi mogli intervenisati. Trg je za diskusije opštijeg karaktera, ne za diskusije o člancima. A Miuta pusti... Vidiš da je sad zapeo da po svaku cenu menja Akademiju znanosti i umjetnosti u Akademiju nauka i umetnosti. Tolika nterpeljivost prema svemu što ima čak i samo miris na Hrvate nije normalna... --Јагода испеци па реци 16:57, 27. новембар 2011. (CET)[одговори]

Primorska Hrvatska[уреди извор]

Onako na brzinu na netu imaš ovu PDF knjigu.

Za kasnije Hrvatsko razdoblje po meni najinteresantnije su one prastare knjige imena "Codex diplomaticus regni croatiae dalmatiae et slavoniae" koje su kolekcija "preživjelih" hrvatskih dokumenata od 11 veka pa na dalje (iako ne verujem da te zanimaju "originalni" dokumenti)--Rjecina2 (разговор) 03:17, 2. децембар 2011. (CET)[одговори]

Codex ima "originalne" tekstove na latinskom i prevod na hrvatski ili srpski jezik (službeno ime jezika u tadašnjoj Hrvatskoj)--Rjecina2 (разговор) 10:06, 4. децембар 2011. (CET)[одговори]
Pored ostalog na hrvatskom wiki izvoru imaš knjige Hrvatska Poviest od Šišića Horvata i Smičiklasa. Pretpostavljam da na srpskom wiki izvoru imate slične knjige iz srpske istorije ?--Rjecina2 (разговор) 10:16, 5. децембар 2011. (CET)[одговори]

'Rvacki kraljovi.[уреди извор]

Jesi li video ti tu seriju? Ako jesi, zanimlje me šta misliš o istoj. Ako nisi, preporučujem da pogledaš jer je zaista s tehničke strane, zaista maestralno urađena. U rangu dokumentaraca BBC, npr. --Јагода испеци па реци 01:15, 4. децембар 2011. (CET)[одговори]

hehe.. U isto vreme smo pisali jedno drugom. Hvala za Iraklija, ja sam ga pisala. Ispraviću tog Kaegija, promaće mi to, nisam se tad mnogo brinula o transkripciji... Što se tiče arheologa... Ehem... Pa zar ti njega još uvek shvataš ozbiljno? --Јагода испеци па реци 01:19, 4. децембар 2011. (CET)[одговори]
Ма пусти БЧ. Него, баш сам сад гледала управо ту о Бранимиру. Није баш да га је уврстио у свецке краљове, него га је признао као неовисног. Иначе, бап у тој епизоди се врло опрезно прилази том појму и нације и неовисности и владања и врло је лепо објашњено да се о некој нацији не мере у то доба ни размишљати, да је тад било битније да владаш народом, а да припадање једном народу није значило обавезно и етнички чисто исто порекло, него једноставно бити под истим владарем. Шта ја знам. Мени је серија поприлично добро урађена, и врло умерено. Барем ово што сам до сад видела. Сад, јест, не спомињу Србе, осим кад су говорили о Људевиту, али бого мој, па серија је о хрватским краљевима, не о српским... Исшравила Кегија. А јеси видео Софију, Јустинову жену? И она ми је један од чланака на које сам поприлично поносна. Наравно, све је то написано уз строгу контролу Клаудија, пошто је он да кажемо специјалац за византијска питања... --Јагода испеци па реци 01:42, 4. децембар 2011. (CET)[одговори]

Dobro ne nas Rotkovic, ali ovi Neocrnogorci da [3] Ne znam da li ga i oni cupaju iz konteksta. -- Bojan  Razgovor  02:59, 4. децембар 2011. (CET)[одговори]

Clanke ja pisala, a Klaudije samo nadgledo... ;)--Јагода испеци па реци 12:22, 4. децембар 2011. (CET)[одговори]

Evo malo razonode[уреди извор]

Znam da ce te ovo zabaviti. Mene jeste, suze mi na oci podjose... Samo mali citat „Vojvoda koji se pominje u romanu je Janoš Hunjadi, srpski vitez koji se borio protiv Turaka. Mi smo ga zvali Sibinjanin, što znači Srbin“ --Јагода испеци па реци 13:42, 5. децембар 2011. (CET)[одговори]

Jao jeste! Tu sitnicu sam previdela! Pa čak ne znaju ni kako je čoveku ime, jer na rumusnkom ono T sa kvačkom je zapravo glas /c/!. Joj bogo moj. Ja ne znam kako ti, ali mene ovakve stvari zaista od srca nasmeju. Ponekad toliko da me stomak zaboli od smeja... Čuj, Vlod Serbin. Al nije im malo, nego i Janoša da prisvojimo. Misiiiim, kako je g. Deretić krenuo, na kraju će na svetu ostati samo jedna nacija: Srbi. Čak će i amebe da postanu Srbi. Jojjjjj... --Јагода испеци па реци 20:42, 5. децембар 2011. (CET)[одговори]
Их Дракула Србин, него шта него Србин . Него јел знате и да се Кемал Ататурк звао Ђока као мали и да је родом из Гуче, а и немачка канцеларка је наша само да знате. П.С. се извињавам због оваквог упадања у ваше просторије --НиколаБ (разговор) 21:28, 5. децембар 2011. (CET)[одговори]

Категорија:Чланци за сређивање Историја[уреди извор]

Видим да радиш на сређивању чланака са историјском тематиком. Погледај несређене историјске чланке Категорија:Чланци за сређивање Историја, било би добро да се ту мало подигне квалитет уколико имаш времена и живаца да се њима бавиш. --Алекс (разговор) 14:47, 5. децембар 2011. (CET)[одговори]

еррррр......[уреди извор]

Мислим да не разумем баш ово последње. Кад си то даво подршку у расправи између... Цицерона и Катилине? --Јагода испеци па реци 01:56, 6. децембар 2011. (CET)[одговори]