Рима

Из Википедије, слободне енциклопедије

Рима или слик је реч грчког порекла која означава гласовно подударање слогова на крају стихова, најчешће у лирским песмама. Њена функција и значење се разликују у зависности од песничке епохе или школе[1]. Са књижевнотеоријског аспекта, рима се може поделити на неколико врста.

Функција риме[уреди]

Осим своје основне улоге да ствара структуру песме који је пријатна за слушање[2], рима је саставни део песничког ритма. Она означава и наглашава крај стиха, и ствара специфичне звуковне ефекте, што доприноси мелодији песме[3]. Такође појачава унутарњу повезаност и јединство строфа[3]. Симетричност стихова се постиже захваљујући рими[2]. Она доприноси емоционално-смисаоном значењу песме (на пример, приликом исказивања укрштености или паралелности осећања, потребе за нежношћу).

Историја риме[уреди]

Још пре настанка писане речи, рима се користила у усменој књижевности првих људских заједница[2]. Пошто је олакшавала памћење различитих предања, често су је користили бардови и песници, приликом преношења историјских и културних аспеката своје цивилизације млажим генерацијама. У средњем веку рима је била главна особина стиховног израза[1]. Током епохе симболизма, крајем 19. века, рима се почела третирати на флексибилнији начин[1]. Римоване речи се више нису морале строго слагати у гласовима и акценту. То значи да се врши слободније фонолошко грађење риме, примењује необавезност у њеној употреби, чиме се нарушава њена звуковна идентичност и доследност, те граде њени нови облици. Деканонизација риме се наставила и током 20. века, и поделила у два правца[1]. Први се залагао за смањење хомофоније, што је значило да се различитост у гласовном склопу римованих речи више разликовао. Други правац се заснивао на ставу да не треба постојати законитост употребе риме, те је она добила већи степен необавезности.

Врсте рима[уреди]

Правилна, чиста и богата рима[уреди]

  • Код правилне риме се подударају наглашени вокали речи, као и сви остали гласови, који следе после наглашеног вокала.
Cquote2.png
Болна лежи, а нас вара нада
Оздравиће, оздравиће млада!
Cquote2.png
 
Јован Јовановић Змај, „Ђулићи увеоци“
  • Чиста рима настаје ако се подударају и акценти наглашених вокала.
Cquote2.png
Много ми пута дрхташе груди,
Много ми срца цепаше људи,...
Cquote2.png
 
Ђура Јакшић, „Поноћ“[4]
  • Рима је богата ако подударање почиње и пре наглашеног вокала.
Cquote2.png
Около жуте лојане свијеће,
Ми, дјеца, сјели, кô какво вијеће, ...
Cquote2.png
 
Алекса Шантић, „Претпразничко вече“[5]

Мушка, женска и дактилска рима[уреди]

Код мушке риме, подударање је само у једном слогу (нпр. свет-цвет), код женске у два (гасе-красе, личе-диче), а код дактилске у три (младости-радости).

Парна, укрштена и обгрљена рима[уреди]

  • Код парне риме се римују два узастопна стиха, по шеми a, a, b, b (истим словима су обележене речи које се римују).
Cquote2.png
То су збори, то су гласи
Којима се прошлост краси,
Што продиру кроз свет мрачни
Са гробова оних зрачни‘...
Cquote2.png
 
— Јован Јовановић Змај, „Светли гробови“[6]
  • Код укрштене риме се римују први и трећи, односно други и четрвти стих, по шеми a, b, a, b.
Cquote2.png
И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;
Cquote2.png
 
Милан Ракић, „Симонида“[7]
  • Код обгрљене риме се римују први и четврти, односно други и трећи стих, по шеми a, b, b, a.
Cquote2.png
Над острвом пуним чемпреса и бора,
Младо крупно сунце пржи, пуно плама;
И трепти над шумом и над обалама
Слан и модар мирис пролетњега мора.
Cquote2.png
 
Јован Дучић, „Подне“[8]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г [http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/carkic/fonostilistika/mcarkic_fonostilistika_2_c.html „II. РИМА У СТИХУ – МОДЕЛИ И ФУНКЦИЈЕ“]. Пројекат „Растко“ Приступљено 13. 12. 2013.. 
  2. ^ а б в „What Is the Function of Rhyme in Poetry?“. wiseGEEK Приступљено 13. 12. 2013.. 
  3. ^ а б „Osnovni elementi poezije – podsetnik i vodič za tumačenje“. serbiana1 Приступљено 13. 12. 2013.. 
  4. ^ „Djura Jaksic Ponoc“. Caffe del Montenegro Приступљено 13. 12. 2013.. 
  5. ^ „Алекса Шантић: ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ“. Поезија суштине Приступљено 13. 12. 2013.. 
  6. ^ „Jovan Jovanović Zmaj, Pesme“ Приступљено 13. 12. 2013.. 
  7. ^ „Милан Ракић, Симонида“ Приступљено 13. 12. 2013.. 
  8. ^ „Jovan Ducic, Podne“. www.boske.rs Приступљено 13. 12. 2013.. 

Литература[уреди]

  • Раде Радмиловић, Дара Ињац, „Књижевни приручник“, ИПП Змај, Нови Сад, 1998.
  • мр Љиљана Николић, Босиљка Милић, „Читанка са књижевнотеоријским појмовима за трећи разред средње школе“, ЗУНС, Београд, 2012.