Роберт Напуљски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Напуљски

Роберт Напуљски
Роберт Напуљски

Датум рођења 1278.
Датум смрти 1343.
Порекло и породица

Роберт Напуљски или Роберт Мудри или Роберт Анжујски (127820. јануар 1343) је био краљ Напуља (13091343), титуларни краљ Јерусалима и гроф Провансе. Најстарији је преживели син Карла II Напуљског.

Учествовао је у рату сицилијанске вечерње. Искрцао се на Сицилију заједно са Филипом Тарантским и заузео је Катанију, али се после морао повлачити.

Краљ и покровитељ уметности[уреди]

После смрти оца Карла II Напуљског постаје краљ. Папа Клемент V је благословио његову владавину. Робертов нећак Карло Роберт имао је подједнако права да наследи престо, јер је био син Карла Мартела Анжујског, који је био старији брат Роберта Напуљског. Међутим Карло Роберт је био заинтересован за мађарску круну. Карло Роберт је постао мађарски краљ 1310. као први мађарски краљ из династије Анжујаца.

Роберт Напуљски је са друге стране назван „миротворац Италије“. Трговина је током његове власти процветала. Саграђене су величанствене грађевине, споменици и кипови, који су променили изглед Напуља. Напуљ постаје град пуног средњовековног сјаја. На његов двор долазе бројни уметници, сликари и књижевници.

Роберт и два немачка краља[уреди]

Роберт Напуљски је искористио истовремени избор два краља у Немачкој. У Немачкој је избио спор 1314. године између Лудвига IV Баварског и Фридриха I Хабзбурга. Обојица су проглашени краљевима. Роберт Напуљски је искористио свој утицај код папе, који је подржавао француске интересе. Саветовао је папу да се не меша у сукоб, јер није желео да немачки краљеви имају контролу над Италијом. Док је трајао њихов сукоб Роберт Напуљски је господарио Италијом. Папа се умешао, тек кад је Лудвиг IV Баварски победио. Тада папа екскомуницира Лудвига Баварског, чиме опет потпомаже Роберта Напуљског. Лудвиг Баварски је папу прогласио јеретиком. Слао је војску да штити Милано, који је био угрожен од стране Роберта Напуљског.

Гвелфско-гибелински ратови[уреди]

Роберт Напуљски је предводио је гвелфску војску 1318. у Ђенови. Ослободио је Ђенову. Када је избио спор око наслеђивања у маркгрофовији Салуцо Роберт Напуљски је интервенисао у корист Манфреда V, а против Томаса II, зато јер је Томасо био женидбом везан за гибелинску породицу Висконти. Рат који је уследио, био је део ширег гвелфско-гибелинског сукоба. Роберт је опседао Салуцо и успео га освојити. Град је спалио, а Томаса је заробио, па је овај био принуђен да плати откупнину.

Наследници[уреди]

Робертов син Карло Калабријски је умро пре Роберта. Иза њега је остала Робертова унука Јована I Напуљска. Јована I Напуљска је са 16 година удана за 15-годишњег рођака Андрију Напуљског, сина Карла Роберта из мађарског огранка Анжујаца. У свом тестаменту Роберт Напуљски признаје право Андрији Напуљском на круну. Тај тестамент доводи до каснијих свађа Андрије Напуљског и Јоване I Напуљске.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Роберт Напуљски