20. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 20. јануар
- 1265. — Први пут сазван енглески парламент. Доњи дом чинила два представника нижег племства из сваке грофовије и два грађанина из свих већих градова, а Горњи дом барони и више свештенство.
- 1667. — Завршен тринаестогодишњи рат Русије и Пољске, који је избио када су побуњени украјински Козаци признали врховну власт руског цара. Миром у селу Андрусову код Смоленска Пољска била приморана да Русији уступи Кијев, Смоленск и део Украјине на левој обали Дњепра.
- 1841. — Завршен Први опијумски рат Велике Британије и Кине. Миром у Нанкингу поражена Кина приморана да Британцима плати ратну одштету и препусти им Хонг Конг.
- 1876. — На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе.
- 1887. — САД и Хаваји склопили уговор по ком су Американци добили право да Перл Харбур користе као поморску базу.
- 1945. — Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију.
- 1961. — Џон Кенеди у 43. години инаугурисан за председника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји.
- 1967. — У Бамбулабаду откривен фосил дотада непознате врсте горила, претпоставља се из неолита, који је решио недоумице око Дарвинове теорије и тим открићем људска генетика је доживела препород.
- 1973. — У Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва.
- 1981. — Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, поставши најстарији председник у историји САД.
- 1981. — После 444 дана у заробљеништву из амбасаде САД у Техерану ослобођена 52 америчка таоца.
- 1987. — У Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година.
- 1990. — У Београду одржан последњи конгрес Савеза комуниста Југославије, 14. Ванредни конгрес СКЈ. Због неслагања у решавању кључних проблема југословенске заједнице, словеначка и хрватска делегација напустиле скуп, што је био крај Савеза комуниста Југославије, а многи сматрају да је тиме почео распад СФРЈ.
- 1996. — Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације, изабран за председника Палестинске Управе са 88,1 одсто гласова на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца.
- 2000. — У Анкари се први пут од 1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске.
- 2001. — Филипински председник Џозеф Естрада повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције.
- 2003. — Бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999.
- 2006. — Осама бин Ладен најавио нове терористичке нападе у изјави снимљеној на аудио-касети.
- 2008. — Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић, око 35%, остали испод 10%.
- 2009. — Барак Обама инаугурисан за 44. председника Сједињених Америчких Држава
Рођења [уреди]
- 225. — Гордијан III, римски цар
- 1707. — Фридрих Лудвиг фон Хановер, принц од Велса († 1751.)
- 1775. — Андре Мари Ампер, француски физичар и математичар († 1836.)
- 1908. — Јован Мариновић, црногорски и југословенски револуционар († 1982.)
- 1970. — Бранка Катић, српска глумица
- 1983. — Мари Јагучи
Смрти [уреди]
- 842. — Теофило, византијски цар (*813.)
- 1612. — Рудолф II, цар Светог римског царства
- 1666. — Ана Аустријска, француска краљица (* 1601.), супруга Луја XIII и мајка Луја XIV.
- 1898. — Коста Абрашевић српски песник
- 1921. — Живојин Мишић, српски војвода. (* 1855.)
- 1936. — Џорџ V, британски краљ
- 1945. — Петар Бојовић, српски војвода
- 1984. — Џони Вајсмилер, амерички спортиста и филмски глумац
- 1993. — Одри Хепберн, америчка глумица холандског порекла
