Милано
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 45° 27′ 49″ СГ Ш, 9° 11′ 18″ ИГД
| Милано итал. Milano |
||||
|---|---|---|---|---|
| Главни градски трг - Пјаца дел Дуомо | ||||
|
||||
|
|
||||
| Држава: | ||||
| Регион: | Ломбардија | |||
| Становништво - град: - агломерација: |
1.295.705 3.912.819 |
|||
| Површина града | 182 km² | |||
| Густина становништва | 7.128 ст/km² | |||
| Надморска висина | 120 m | |||
| Дан града | 7. децембар | |||
|
|
||||
| Веб-страна | comune.milano.it | |||
| Градоначелник | Летиција Морати | |||
|
|
||||
Милано (италијански: Milano) је други по величини град Италије, главни град округа Милано и покрајине Ломбардије у северној Италији.
Милано се сматра "привредним срцем" Италије. Град је такође и светски познат привредни, модни и медијски центар. Милан је чувен по својој готској катедрали, опери „Миланска скала“ и великом архитектонском и уметничком наслеђу.
У свету Милан је најпознатији као једно од средишта светске моде (уз Париз и Њујорк).
Садржај |
[уреди] Положај града
Милано се налази у северном делу Италије. Град нема излаз на море или реку, а најближа поморска лука је Ђенова на 145 км јужно. Од престонице Рима град је удаљен 585 км северно, а од првог већег града, суседног Торина, 130 км источно.
[уреди] Природне одлике
Рељеф: Милано се развило у северном делу Падске низије, на месту где се подножје Алпа најјужније спушта у равницу. Град на равничарском терену, али непосредно северно почињу први брегови и брда.
Клима: Клима у Милану је измењено континентална клима са приметним утицајем са средоземне са Јадрана. Стога је миланска клима је влажна, а магла и смог сматрају се дневним редом. У лето је веома топло, а зими је снег редовна појава и веома је хладно у односу на већи део Италије.
Воде: Иако се Милано није развио као град на реци не може се рећи да водотоци нису присутни. Тако је градска област окружена рекама Олоном на западу и Ламбром на истоку. Бројни канали повезују град са језерима на северу и рекама Ломбардије.
[уреди] Историја
400. године пре Христа Милано је био келтско насеље и носио је назив Медиоланум. Године 222. пре Христа ово место освојили су Римљани. Након више векова римске владавине Милано је 293. године проглашен главним градом Западног римског царства. Године 402. нападнут је од стране западних Гота, а 50 година касније (452.) заузели су га Хуни. У току такозваног Готског рата против цара Јустинијана, источни Готи су га 539. освојили и уништили.
За време освајчких ратова цара Фридриха I Барбаросе против ломбардијских градова, Милано је 1162. г. великим делом уништен. Након оснивања Савеза ломбардијских градова 1167. г. Милано је имао главну улогу у овом удружењу, а убрзо после тога постао је војводство. Један од значајнијих војвода био је (1395. г.) Ђан Галеацо Висконти (Gian Galeazzo Visconti). У власт племства Сфорца прешао је 1450. г. и постао један од водећих ренесансних градова у Италији.
Од 1492. г. Милано је углавном био под француском влашћу. Прво га је заузео Лудвиг XII, затим 1515. г. Франц I и Карло V. Једно време је, падом Северне Италије, био под Хабзбурговцима (1525. г.). Наполеон је освојио Ломбардију 1796. г., а Милано је био главни град Цисалпске републике. Након Бечког конгреса (1815. г.) Милано и Ломбардија додељени су Аустрији. Године 1848. г. подигнут је петодневни устанак кога је угушио фелдмаршал Радецки. Тек пошто су трупе Сардиније, Пијемонта и Француске поразиле аустријске код Солферина 1859. г. град је био под влашћу Сардиније и Пијемонта односно Виктора Емануела II, да би ускоро постао деле новоосноване државе Италије и главни град успостављене покрајине Ломбардије. Неколико наредних деценија донели су граду брз развој и напредак и велики раст становништва. Захваљујући томе град је постао много савременији од већине италијанских градова, који се до данас нису тргли из "средњовековног сна".
Након Првог светског рата у овом граду основан је Сноп борбе (Fasci di combattimento), претеча фашистичког покрета. Из Милана је 1922. г. Бенито Мусолини извео марш на Рим. У Другом светском рату 1944. г. град је у великој мери разорен и уништен. После рата Милано се наставио развијати и постао једно од средишта европске привреде.
[уреди] Становништво
2008. г. Милано је имао нешто близу 1.300.000 становника, двоструко више као на почетку 20. века, али за 30% мање него 1970. године. Опадање становништва током протеклих деценија узроковано је пресељењем сталним становништва (махом младих породица) у мирнија предграђа са вишим квалитетом живота. Ово се одража се и на градско становништво, које је изузетно старо и са никим природним прираштајем.
Град данас има значајан удео имигрантског становништва. 86% становника су грађани Италије. Осталих 14% су досељеници из свих крајева свега.
Милано има огромно градско подручје са око 3 милиона становника (тзв. "Велики Милано"). Метрополитенско подручје града има око 7,5 милиона становника и превазилази границе не само градксог округа, већ и границе Ломбардије.
[уреди] Привреда
[уреди] Индустрија
Милано је индустријска метропола Италије и важи за један од привредно најзначајнијих градова Европе. Од око 200 највећих предузећа Италије, скоро половини је седиште управо у Милану. Ту се налази већина издавачких кућа, рекламних кампања, института за истраживање тржишта и трговачка удружења земље. Он је и центар моде и дизајна. а 1910. године овде је основана фабрика аутомобила Алфа Ромео (данас део Фијата). Такође светски позната фирма гума и каблова, Пирели, налази се у Милану.
[уреди] Саобраћај
Милано је положен на северу Италије, где се држава везује за европско копно. Тако је Милано и саобраћајно чвориште земље. У њему се налази центар железничке петље и веома је развијен друмски саобраћај. Милано има три аеродрома: интернационални Аеродром Малпенса, национални аеродром Линате и аеродром код Бергама.
Град има и веома развијен јавни градски и приградски превоз. Милански метро има 3 метро линије.
[уреди] Култура и културне знамениитости
Град Милано назива се и "северним бисером", будући да има дугу и бурну прошлост. Она почиње у антици када су подигли Римљани покоривши Северну Италију и њене становнике Гале. Сведоци тог догађаја су многе грађевине сада изузетно посећене од стране туриста. Веома је важно напоменути да је Милано један краћи период био престоница свемоћног и снажног Римског царства, под којим је подрхтавао већи део Европе. Ипак, данас је Милано савремени град, али још увек поседује старе грађевине који му дају душу. Најзначајније знаменитости су:
- Миланска катедрала (Дуомо) - Ова грађевина је најважнији архитектонски симбол града и мајсторско дело италијанске готике. Налази се на тргу који је добио име по катедрали (Piazza del Duomo). Почела је да се гради крајем 14. века, а дорађивала се и у прошлом веку.
- замак Сфорца - представља значајан средњовековни споменик. Често је преправљан, а данас је претворен у музеј, институт за уметност и историју.
- Галерија Виторио Емануеле - То је један од најимозантнијих и најлепших примера тржних центара из 19. века.
- Миланска скала - Милано је светски познат и по опери, Миланској скали, саграђеној у XVIII веку. У њеној дворани има места за преко 3000 гледалаца. Ова грађевина располаже и позоришним музејом, а то је у ствари историја скале.
- Црква Санта Марија дела Грације - Године 1492. г. дошао је Леонардо да Винчи на Милански двор. Леонардо је у Милану нацртао је бројне скице брана за изградњу каналног система. У цркви Санта Марија дела Грације налази се чувена „Тајна вечера“.
- Црква свете Анастазије
- Тријумфални лук - спада међу најзанимљивије туристичке објекте и представља неокласично дело намењено прво Наполеону, а касније краљу Виторију Емануелу II.
- Национални музеј знања и науке „Леонардо да Винчи“
- Музеј ослобођења
- Музеј Мансонија
- Галерија ди Брера
- Национална библиотека ди Брера, ...
[уреди] Галерија слика
[уреди] Спољне везе
- milan.arounder.com Град Милано - виртуелна тура по граду
- www.comune.milano.it Званична страница Града Милана
- www.sottomilano.it Метрополитенско подручје Милана (итал.)
- ATM - Градско саобраћајно предузеће