Сава Бојић
Сава Бојић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1953 |
Место рођења | Чачак (СР Србија), СФР Југославија |
Занимање | гитариста, аранжер, композитор, пратећи вокал |
Музички рад | |
Жанр | рок, фолк, евергрин |
Инструменти | електрична гитара, жичани инструменти |
Издавачке куће | Јужни ветар, Јувекомерц, ПГП-РТС, ЗАМ, СЈ-Студио |
Остало | |
Повезани чланци | Јужни ветар |
Сава Бојић (Чачак, 1953) српски је гитариста, аранжер, продуцент, композитор, пратећи вокал и текстописац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је и првих 18 година је живео у Чачку где је направио своје прве људске и музичке кораке и где је завршио основну школу и Гимназију, а прва група у којој је свирао звала се “Question Mark” (Р&Р банд).
Узори су му били многи инострани рок музичари тог доба, као нрп. Џими Хендрикс. Прве акорде му је показао старији колега, комшија, а касније и блиски сарадник Предраг Вуковић Вукас. Пошто је потекао из чачанске рок генерације (Радомир Михајловић Точак, Бора Ђорђевић…), Бојић се тада опредељује искључиво за рок музику, па је прве свирке и снимке остварио са пионирима рока у групама Тако и Поп машина.
Крајем шездесетих година, преселио се у Београд и завршио Филолошки факултет, а као и многи музичари тог доба, свирао је у многим реномираним хотелима на мору.
Први већи успеси[уреди | уреди извор]
Иако по вокацији рокер, Сава је ипак оставио најдубљи траг у српској народној музици, пре свега као члан легендарне групе Јужни ветар.
Прекретница у животу и каријери десила се крајем 1977. године,када је заједно са басистом (касније кумом) Миодрагом М.Илићем, познатијим као Миле Бас, остварио сарадњу са тада веома активним и актуелним народним оркестром под управом хармоникаша Александра Аце Степића. Поред сталног ангажмана у оркестру Александра Аце Степића, Сава у то време свира и на многим албумима на којима је био члан студијских оркестара Бранимира Ђокића, Томице Миљића, Драгана Кнежевића и други.
Заједно са Миодрагом М. Илићем, снимао је са оркестром Александра Аце Степића и Милетове прве ауторске хитове (Душан Костић Не иди од мене, Хоћу, бабо итд), па се 1978. година сматра као претеча касније великог естрадног бума званог Јужни ветар.
Јужни ветар[уреди | уреди извор]
Након првих хитова, 1979. године, Миодраг М. Илић, заједно са Савом, оснива студијски ансамбл „Кошутњак”, састављен већином од музичара ансамбла Аце Степића, под чијим потписом излазе три сингла, а средином 1980. године мењају име и званично почиње да се пише музичка историја под именом Јужни ветар.
Осамдесете године[уреди | уреди извор]
Са мањим паузама, Сава је део Јужног ветра, али је желео да ради и на народњачким стиловима. Дана 1. јануара 1981. године напустио је оркестар Александра Аце Степића и почео да свира са концертним оркестром Златне струне, са којим је доста наступао по иностранству, па је 1981. године паузирао и у раду са Јужним ветром.
После краће паузе се враћа у Јужни ветар и тада почињу снимања са првим члановима будуће велике петорке - Синаном Сакићем и Шемсом Суљаковић.
Године 1983. се кристалише и музички четверац - Миодраг Илић, Сава Бојић, Перица Здравковић и Момчило Моша Јовановић (бубњеви), а на Савину препоруку, на кратко их је појачао и клавијатуриста Лазар Ристовски, али већ крајем 1984. године услед набавке ритам машине Моша одлази, па Јужни ветар у наредном периоду наступа као тројац (Миле, Сава и Перица).
Сава је најчешће у свом студијском и турнејском раду са Јужним ветром и осталим бендовима користио електричне гитаре марке Ibanez i Charvel Charvel, a повремено и Fender Stratocaster и Telecaster. Често је користио и традиционалне инструменте, бузуки, шаргију, саз, класичну и акустичну гитару којим је уносио пријатан медитерански, оријентални и грчки звук у песмама.
И поред великог успеха, крајем 1985. године, услед првих несугласица и жеље за студијским радом са осталим музичарима, Сава Бојић поново на кратко напушта Јужни ветар, кад га мења Јосип Бочек. У том периоду Сава снима пар албума у сарадњи са Ралетом Ћајићем и Драганом Кнежевићем, међутим, убрзо се враћа 1986. године за велику турнеју Јужног ветра широм Југославије, снима пар албума са Јужним ветром, али поново долази до несугласица и већим делом 1987. и почетком 1988. године поново паузира (поново га мења Јосип Бочек). У тим краћим паузама у раду, Сава је радио као студијски музичар на многим пројектима, а најзначајнији су од раније рад на саундтреку за серију Врућ ветар, као и каснија сарадња са Микијем Јевремовићем, са којим је снимио више албума, а најпознатија сарадња је на пар верзија Микијевог хита Пијем.
У то време, 1987/88. године, Сава је био стандардни гитариста студијског оркестра Мише Мијатовића, са којим је снимио прегршт албума, а гостовао је и код осталих, пошто је био студијски музичар и аранжер. У том периоду оснива, заједно са колегом Златком Злајом Тимотићем бенд Оаза, са којим снима пар албума, а најпознатији је деби Џеја Рамадановског - Зар ја да ти бришем сузе за који Сава Бојић ради аранжман и који са том песмом осваја трећу награду публике на МЕСАМ фестивалу забавне и народне музике као и на албуму Весне Змијанац.
Након тога, средином 1988. године поново се враћа у Јужни ветар, где поново ниже албуме са првом петорком и Луисом, а рат на просторима екс-Југославије и пре свега, још нарушенији међуљудски односи су учинили да се златна, естрадна певачко-музичка осморка дефинитивно распадне 1991. године.
Деведесете године[уреди | уреди извор]
Јужни ветар наставља са радом на место Перице Здравковића (на препоруку легендарног текстописца Николе Грбића) долази виртуоз на хармоници Бранислав Бане Васић, а Саву мења тадашњи гитариста Луисовог оркестра, Драган Адамовић Кајга, који након два одрађена албума није испунио очекивања, па је Јужни ветар наставио као двојац Илић-Васић.
Сава и Перица настављају заједно, оснивајући групу Жар, која објављује неколико албума, међу којима је и албум, Драгане Мирковић Кажи ми,Сунце моје, као и албуме Весне Змијанац Ако ме умириш сад, Наташе Ђорђевић Кад-тад и Радише Урошевића Милена.
Ипак уметнички путеви им се разилазе, па Перица, под утицајем нових музичких таласа, прелази у комерцијалну музику и почиње да ради за Замову и Гранд продукцију.
Сава тада почиње да ради у сопственој режији, највише радећи са старим другаром из доба Јужног ветра, Мирољубом Брзаковићем Брзијем, са којим је и раније урадио пар албума, а обновио је сарадњу и са Златком Тимотићем Злајом и његовим бендом као и са Драганом Мирковић и Весном Змијанац, а ту су и албуми Марте Савић Кад сам срела ,Бубе Мирановић и других. Често је као гост сарађивао и са бендом Александра Радуловића Футе.
Упоредо је наставио са студијским радом у другим оркестрима, а на кратко је (на инсистирање Милета Китића, који је накнадно напустио Јужни ветар) обновио сарадњу и са Перицом Здравковићем, радећи на два Милетова албума, Остај овде и Привиђење, као и један за Маринка Роквића, међутим ту је више био у својству госта, па је продукција ипак више вукла на стил који је Перица Здравковић у међувремену развио. У то време снимао је и неколико албума са оркестрима Мирољуба Аранђеловића Кемиша, Миће Николића и осталима, али крајем те деценије добија поново позив од Миодрага Илића и одлучује да се врати тамо где је оставио највећи печат, у Јужни ветар.
Повратак у Јужни ветар[уреди | уреди извор]
На опште задовољство фанова, 1999. године Сава поново долази у Јужни ветар, где га је дочекао виртуоз Бане Васић, али све је кратко трајало, па заједно снимају само албуме Ацка Незировића Од раја до пакла и Синана Сакића (који се 1994.год. вратио у ЈВ), Не, не дај да те љуби.
Бане је услед жеље за изградњом соло каријере напустио бенд, али је двојац Илић-Бојић наставио да ради албуме, међутим убрзо све креће низбрдо јер продукција и потражња за новим певачима, тиражима и албумима опада и јер је Миодраг Илић направивши реорганизацију дефинитивно предност дао компјутеризацији аранжмана и продукције, па је (још 1995. године) и сам престао да свира свој матични инструмент, бас гитару, а хармонику и клавијатуре је заменио компјутер. Због тога их 2001. године напушта Синан Сакић.
Од познатијих и верних певача остао је само Иван Кукољ Куки, који је у међувремену снимио велики број албума и постао по многима шеста ЈВ звезда, али и се и он одлучује да их напусти 2009. године. И у овом периоду, двехиљадитих, упоредо са ЈВ, Сава ради као студијски музичар у другим оркестрима, али знатно мањим интезитетом у односу на деведесете, а нарочито осамдесете. Уз Јужни ветар у ово време највише је радио са Мирољубом Аранђеловићем Кемишем и Банетом Васићем.
Због даљег инсистирања на компјутеризацији и нарушених међуљудских односа, убрзо поново и овај пут дефинитивно, крајем 2009. године одлази из ЈВ-а, али по сопственом избору. Током 2010-их је често сарађивао са продукцијском кућом Саше Јелића, СЈ студио.
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сава Бојић на сајту Дискогс