Сагитална раван

С Википедије, слободне енциклопедије
Сагитална раван
Сагитална анатомска раван и дорзовентрална и краниокаудална оса.
Средњи сагитални пресек људске лобање, Леонардо да Винчи, око 1489.
Детаљи
Идентификатори
Латинскиplana sagittalia
TAA01.2.00.003
FMA11361
Анатомска терминологија

Сагитална раван која је ограничена високим и дубоким димензијама, у анатомији, је уздужна раван која под правим углом у односу на чеону раван пролази кроз тело од напред (спреда) ка назад (позади), и дели га на десни и леви део.[1] Ове две половине су потпуно асиметричне.[2]

Иако се ова раван може провући кроз тело било где, она има бесконачан број. У анатомији човека постоји посебно место за сагиталну раван, а то је тачно на средини тела - кроз сагитални шав који повезује две паријеталне кости лобање. У овом случају се назива средња или средња сагитална раван, или скраћено сагитална раван.

Покрети тела у сагиталној равни обухватају флексију, екстензију и хиперекстензију, као и дорзалну и плантарну флексију.[3]

Назив[уреди | уреди извор]

Анатомски термин сагитално сковао је Жерар из Кремоне (лат: Gerardus Cremonensis; итал: Gerado di Cremona 1114–1187),[4][5] а потиче од латинске речи sagitta, која значи стрела - јер попут стреле пробија тело и пролази од напред (спреда) ка назад (позади), па је примена параболичне путање стрела послужила као један од начина да се демонстрира извођење термина.

Стрела и перо на стрели послужило је анатомима да демонстрирају начин на који је изведен термин сагитално.

Друго објашњење би било пресецање сагиталног шава позади ламбдоидним шавом — слично перу на стрели.


Намена[уреди | уреди извор]

Сагитална раван у анатомији и клиничкој пракси служи као просторна референца која олакшава опис и лоцирање органа и структура тела.

Анатомија[уреди | уреди извор]

Главне анатомске равни људског тела, укључујући средњу сагиталну или средњу (црвену), парасагиталну (жуту), фронталну или короналну раван (плава) и попречну или аксијалну раван (зелена)

Сагитална раван (такође названа и средња раван , медиосагитална , медијална или медијана која је у центру тела) пошто је окомита на тло, пролази тачно кроз средину тела и мозак, и у анатомском смислу дели тело на две приближно подједнаке половине, леву и десну (чинећи билатералну симетрију).[6] Он пролази кроз структуре средње линије као што су пупак и кичма. То је једна од две равни која, у комбинацији са пуплчаном равни дефинише четири квадранта људског трбуха.[7]

Парасагитална или парамедијална раван се користи да опише било коју раван паралелну или суседну сагиталној равни,[8] и може бити:

  • Средња клавикуларна линија која пролази кроз клавикулу или кључну кост.
  • Латерална и парастернална раван.[9]

Сагитална линија[уреди | уреди извор]

Сагитална линија или сагитални рез је референтна вертикала која теоретски прелази преко тела у средњем и централном делу, као замишљени висак. Сагитална линија помаже у разликовању чланова или елемената на левој или десној страни , али се примењује и у случају да би се на људском телу одредило шта је испред или иза.

Иако је ова референтна линија поделе чешћа и видљива у студијама или шемама у две димензије, она је као референца применљива и на три димензије.

Сагитална раван, позната и као уздужна раван, дели тело на леву и десну половину.

Покрети који се обављају у сагиталној (уздужној) равни[уреди | уреди извор]

Покрети који се обављају у сагиталној (уздужној) равни укључују кретање напред и назад. Наше свакодневне активности се обично одвијају у овој равни јер се обично крећемо замахујући рукама и ногама испред себе.[10]

Покрети у сагиталној (уздужној) равни укључују:

  • Флексију: савијање удова да би се смањио угао у зглобу (нпр подизање бучице током савијања бицепса савија лакат)
  • Екстензију: покрет који повећава угао у зглобу (нпр подизање ноге иза себе током стајања продужава зглоб кука)
  • Дорзифлексију: савијање скочног зглоба тако да се врх стопала и прсти померају према потколеници
  • Плантарну флексију: савијање скочног зглоба тако да се стопало гура надоле, а прсти померају у страну

С обзиром да је то једна од најчешћих равни кретања, постоји много вежби које се крећу у сагиталној (уздужној) равни. Примери укључују прегибе на бицепсу, напред или уназад , чучњеве, дизање , ходање и трчање.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mark Vella (May 2008). Anatomy for Strength and Fitness Training. New Holland Publishers. . стр. 16—. ISBN 978-1-84773-153-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ „Анатомски планови и оси људског тела / Анатомија и физиологија”. Thpanorama - Буди боље данас! (на језику: српски). Приступљено 2022-09-22. 
  3. ^ Kinematic Concepts for Analyzing Human Motion. In: Hall SJ. eds. Basic Biomechanics, 7e. McGraw-Hill;
  4. ^ „Novecientos años de Gerardo de Cremona”. abc (на језику: шпански). 2014-10-14. Приступљено 2022-09-19. 
  5. ^ Arráez-Aybar, Luis-Alfonso; Bueno-López, José-L.; Raio, Nicolas (2015). „Toledo School of Translators and their influence on anatomical terminology”. Annals of Anatomy - Anatomischer Anzeiger. 198: 21—33. PMID 25667112. doi:10.1016/j.aanat.2014.12.003. .
  6. ^ „Dorlands Medical Dictionary:median plane”. 2009-05-10. Архивирано из оригинала 10. 05. 2009. г. Приступљено 2022-09-19. 
  7. ^ Kapit, Wynn . The anatomy coloring book. San Francisco: Pearson. 2014. ISBN 9780321832016. .
  8. ^ „Medical Definition of PARASAGITTAL”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-19. 
  9. ^ Yokochi, Chihiro; Rohen, Johannes W. (2006). Color Atlas of Anatomy: A Photographic Study of the Human Body. Hagerstown, MD: Lippincott Williams & Wilkins. pp. 2006. 217 p. ISBN 0-7817-9013-1.
  10. ^ „The 3 Anatomical Body Planes and The Movements In Each”. Healthline (на језику: енглески). 2022-07-13. Приступљено 2022-09-25. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Čukuranović R. Anatomija čoveka. Drugo izdanje. Sveti Sava, Gnjilane 2002.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).