Соломон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Соломон

Цар Соломон - руска икона
Цар Соломон - руска икона

Титула Краљ Израела
Претходник/ци Давид
Наследник/ци Ровоам
Јеровоам
Порекло и породица
Отац Давид (краљ)
Потомство Ровоам

Соломон (или хебрејски: שְׁלֹמֹה Шломо; стандардни хебрејски: Šəlomo; тиберијански хебрејски: Šəlōmōh, арапски: Сулејман - у значењу мир) у хебрејској Библији (хеб. Танах, код хришћана Стари завет), је трећи краљ Израела (укључујући Јуду), градитељ Јерусалимског Храма у Јерусалиму, чувен по великој мудрости, богатству и снази, али и оптужен да је занемарио поштовање само једног јеврејског бога. Помиње се касније у многим легендама. Такође спада у ред највећих мајстора кабале, легендарних кабалиста.

Име Соломон[уреди]

Име Соломон (Шломо) значи мирољубив, а долази од хебрејског Шеломох (арапски Сулејман). Име које је Бог дао Соломону било је Једидија (што значи „од Бога вољен“) па тако неки истраживачи сматрају да је Соломон краљевско име узето или по заузимању престола или пред смрт. Име Соломон повезује се са периодом мира у Израелу за време његове владавине. (Прва књига дневника 22:7-9)

Соломонов случај је један од неколико таквих који се описују у Библији када одређене личности не задрже име које им је од Бога дато. Соломонов долазак на свет је виђен као милост Божја након смрти Давидовог и Витсавејиног претходног детета.

Библијска верзија[уреди]

Соломон је други син Давида и Витсавеје. У Библији, пророк Натан саопштава Давиду да је Божја воља да његов прворођени син умре као казна за убиство Урије Хитита и његовог порода са женом му Витсавејом којег је починио Давид.[1]. После једнонедељног поста и молитве, Давид доби вест да му је син мртав и утеши ожалошћену Витсавеју која зачне Соломона.

Даљи догађаји[уреди]

Соломонов живот записан је у Књизи о царевима 1–11 и 2 дн. 1–9. Владарски трон наслеђује од оца око 1037. п. н. е. (Прва књига о царевима 6:1). Отац га је одредио за свог наследника без обзира на протесте старијих синова којима мајка није била Витсавеја. Соломон је засео на трон нешто пре очеве смрти на наговор Натана и Витсавеје да би се спречила побуна Адоније.

За време Соломонове четрдесетогодишње владавине Хебрејско царство је достигло свој врхунац. Ово раздобље се у јеврејским историјским списима са правом назива „августово доба“. Стекао је поштовање сународника скупивши само за једну годину 666 талената злата (по Првој књизи о царевима 10:13.)

Прва половина његове владавине била је далеко успешнија него друга која је, по писаним изворима, била засењена идолатријом којој се одао те његовим многобројним браковима. По Првој књизи о царевима 11:3, имао је 700 жена и 300 конкубина. Чим је засео на престо, почео је ширити границе свог царства ушавши у унију са Египтом женидбом се ћерком фараона.

Грађевине и друга дела[уреди]

Соломон се окружио свом раскоши и вањским сјајем који је могао бити доступан неком источњачком владару а за то време његова власт је јачала. Склопио је савез са Хирамом I, краљем Тира, који му је често био од велике помоћи у његовим подухватима. Много година пре смрти, Давид је активно учествовао у прикупљању материјала за изградњу храма у Јерусалиму у којем је трајно требало да буде смештен заветни ковчег.

Након завршетка храма, Соломон подиже многе грађевине у Јерусалиму и широм свог царства. Пуних тринаест година градио је краљевску палату у Офелу. Започиње и велике радове на изградњи система за снабдевање Јерусалима водом, гради тврђаву Милон (у (Септуагинти, „Акра“) за одбрану Јерусалима а у дивљини гради Тадмор који ће служити подједнако и као трговачки центар и као војна база.

За време његове владавине Израел је доживео велики економски процват. Са Тиром, Египтом и Арабијом постојале су разгранате копнене везе, а са Шпанијом, Јужном Индијом и обалом Африке поморске. Сјај и раскош Соломоновог двора били су без премца. Соломон је био чувен по својој мудрости и изрекама. Са свих страна су долазили људи да би чули мудрости Соломонове, па чак и краљица Македа из Сабе, (претпоставља се да се радило о држави у области Арабија феликс која је покривала подручје данашње Етиопије). Њихов син, Менелик I, у складу са етиопском традицијом, постаће први владар Етиопије. Соломонове мисли су сачуване у народним предањима, иако није могуће све мудре мисли у тим предањима приписати само једном човеку.

Слабљење и пропаст[уреди]

За слабљење и пропаст Соломоновог царства био је оптужен сам Соломон, а његови критичари су му приговарали да је због многоженства и великог богатства постао декандентан и да се одао многим облицима идолопоклонства који су били у супротности са верским законима. Због одавања идолатрији, Соломона посећује пророк који му предсказује да ће се након његове смрти његово царство поделити на (Израел и Јудеју) и да ће његов син, Ровоам, испаштати због његових бројних грехова. Соломон умире после четрдесетогодишње владавине и бива покопан у Јерусалиму.

Соломон у Курану[уреди]

Види Сличности између Библије и Курана

Соломон се такође појављује у Корану, где је именован као Сулејман.

Напомена[уреди]

По јеврејском закону (Халака), постојао је обичај да војник који оде на ратиште, као што је био случај са Витсевејиним мужем, може својој жени дати ретроактивни развод, односно, када сматра да ће погинути или нестати може поништити њихов брак и на тај начин дозволити жени да се поново уда. Ову рупу у закону искористили су Давид и Витсавеја, што је за неке критичаре било довољно да их оптуже за наводну прељубу, иако је, заправо Витсавејин брак у том тренутку био поништен. У библијским текстовима нема елемената који би подржали ову тврдњу, пошто се наводи да је Давид спавао са Витсавејом тек пошто је Урија био послат на ратиште.

Тумачења Џорџа Ролинсона[уреди]

„Соломоново краљевство,“ каже Џорџ Ролинсон, „једно је од најмаркатнијих делова целокупне библијске историје. Један мали народ који је стотинама година покушавао да опстане окружен ратоборним племенима, од којих је свако покушавало да тај народ пороби и завлада њиме, нагло је, вођен генијалним умом једног војника-краља, достигао безмерну славу и величину.“

Ролинсон наставља: „успостављено је краљевство од Еуфрата до границе са Египтом, широко преко 700 километара; то исто краљевство, иако нагло створено, скоро истог тренутка је ушло у период мира који је трајао пола века. Богатство, раскош, високи уметнички домети, развијена економија, неоспоран углед међу свим великим народима тог времена - све су то благодети у којима је уживало Соломоново краљевство у том периоду, да би се на крају тог раздобља нагло урушило и пропало“.

Ролинсон закључује: „владајући народ је подељен, подански народи су слабили, нагло добијену самосталност су врло брзо изгубили, и поново почиње тешко раздобље патњи, борби, поробљавања, опоравка, понизног потчињавања и очајничких покушаја“.

Касније легенде[уреди]

По рабинским казивањима, Соломону се приписују (али не у целини) делови Библије као што су Изреке, Књига проповедникова и Соломонова песма. Затим је ту Соломонова мудрост, написана вероватно у 2. веку п. н. е. где је Соломон представљен као астроном. На крају, ту су и књиге поезије Соломонове оде и Соломонови псалми.

Еуполемус, јеврејски историчар који је писао око 157. п. н. е., томе додаје и копије апокрифних писама размењиваних између Соломана и владара Египта и Тира.

Гностички спис Адамова апокалипса, који је највероватније настао између 1. и 2. века, позива се на предање у којем Соломон у потеру за одбеглом девицом шаље војску демона и представља најраније помињање касније веђ уобичајене приче о Соломоновој наводној моћи да заробљава и контролише демонске силе. Ова легенда о Соломоновој моћи да контролише демоне појављује се, разрађена до у детаље, у раном хришћанском спису названом Соломонов завет пуном елемената гротескне демонологије.

Соломонова власт над демонима уобичајени је састојак каснијих јеврејских и арапских предања и у њима се Соломону приписује и поседовање магичног прстена названог "Соломонов печат".

Стара краљевска легенда из Етиопије, по спису Кебра Нагаст, наводи да се краљица од Сабе вратила у своје краљевство носећи Соломоново дете. То дете ће, напослетку, наследити трон давши себи титулу Менелика I, Цара Етиопије. Он ће бити родоначелник династије која ће, уз неколико краћих прекида, владати Етиопијом све до смрти цара Хајла Селасија 1974. године.

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Његов претходник:
Давид
Цар уједињеног Израела Његови наследници:
Ровоам и Јеровоам