Јаков

Из Википедије, слободне енциклопедије
Свети пророк Јаков (руска икона)
Свети пророк Јаков, 1558.

Јакоб (хеб. יַעֲקֹב Yaʿăqōḇ), Јаков (грч. Ἰακώβ) или Јакуб (арап. يَعْقُوب Yaʿqūb), познат и као Израел или Израиљ (хеб. יִשְׂרָאֵל Yiśrāʾēl - „истрајан у Богу“[1]) је био трећи патријарх јеврејског народа, са којим је Бог начинио завет, и легендарни предак дванаест племена Израела, која су названа по њему.

Као пророк се поштује у јудаизму, хришћанству, исламу и другим абрахамским религијама.

Јаков у хебрејској Библији[уреди]

У хебрејском Танаху (код хришћана познат као Стари завет), Јаков се помиње као вођа народа и један од пророка. Он је био син пророка Исака и Ребеке, и унук Авраама и Саре. Према библијском предању, након што је начинио завет са Богом, Јаков је рекао:

Cquote2.png
Ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одела да се облачим. И ако се вратим на миру у дом оца свог, Господ ће ми бити Бог; А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и шта ми год даш, од свега ћу десето дати теби.
Cquote2.png
 
— Књига постања 35:7, Књига левитска 27:30
Џејмс Тисо, Јаков чека Исава.

Према Књизи постања 27 Јаков је имао старијег брата близанца под имнеом Исав. Када је дошло време да Исак да благослов старијем сину, благослов је добио Јаков уместо Исава, јер је Исав једном приликом продао Јакову право на благослов. Када су се дечаци родили, Бог је такође рекао да ће благослов припасти Јакову. Звог овога се Исав наљутио, толико да је хтео да убије Јакова. Јаков је зато отишао у дом свог деде у Харану, где је толико заволео Рахилу, кћерку свог ујака Лабана, да је пристао да за њега ради седам година како би је оженио.

Прве брачне ноћи Лабан је Јакову уместо Рахиле дао Леу, своју старију кћерку, објаснивши да је код њих обичај да се најпре уда старија кћерка. Јаков је касније узео и Рахилу за жену, коју је волео више од Лее, након што је пристао да још седам година ради код оца девојака.

Јаков је имао је дванаест синова од којих је настало дванаест израелских племена названих по десет имена његових синова и двоје синова његовог сина и наследника Јосифа. То су: Рувен, Леви, Јуда, Исахар, Симон, Зевулон, Дан, Јосиф, Нафтали, Гад, Асер и Венијамин.

На повратку у своју земљу Јаков се борио са непознатим човеком у коме је препознао Бога, према Књизи постања 32. Тада га је Бог благословио и дао му име Израел, јер се храбро борио и са Богом и са људима. Помирио се са братом Исавом и настанио у Сихему.

Крајем свог живота, у доба велике глади, Јаков је отишао у Египат на позив свог сина Јосифа. Пре смрти је благословио својих дванаест синова, претке дванаест племена Израела. Верници верују да је Јаков сахрањен у Пећини патријараха (пећини у Макпели) у Хеброну, где се налазе и гробови Аврама, Саре, Исака, Ребеке и Лее[2].

Референце[уреди]

  1. ^ Wells, John C. (1990). Longman pronunciation dictionary. Harlow, England: Longman. стр. 381. ISBN 0-582-05383-8.  entry "Jacob"
  2. ^ Richman, Chaim (1995), "Focus on Hebron," © 1995 Light to the Nations

Биди још[уреди]

Спољашње везе[уреди]