Сесил ван Ханен

С Википедије, слободне енциклопедије
Сесил ван Ханен
Аутопортрет
Датум рођења(1844-11-03)3. новембар 1844.
Место рођењаБеч, Аустријско царство
Датум смрти24. септембар 1914.(1914-09-24) (69 год.)
Место смртиБеч, Аустроугарска
ЗанимањеСликар

Сесил ван Ханен (хол. Cecil van Haanen; Беч, 3. новембар 1844 — Беч, 24. септембар 1914) је био холандски сликар портрета и жанра рођен у Бечу, чији је значајан рад био усредсређен на Венецију.[1][2]

Живот, образовање и стваралаштво[уреди | уреди извор]

Ван Ханен је био син пејзажног сликара Ремигијуса Адријануса Ханена (1812–1894) и Емилије Мајер фон Алсо-Русбах. Рано уметничко образовање стекао је од оца и од Фридриха Шилхера, а од априла 1854. школовао се у предшколској установи Бечке академије код Петера Јохана Непомука Гајгера.[3] [4]

Похађао је Академију у Карлсруеу од 1863. до 1865. године, где су му предавали Лудвиг де Кудре и Јохан Вилхелм Ширмер. Касније је примљен у школу сликарства Карла фон Пилотија у Минхену, где му је предавао Херман Аншуц, и где се спријатељио са сликаром Вилхелмом Лајблом.[3] [5]

Године 1866. преселио се у Антверпен где је остао шест година. Овде га је подучавао Јозеф Ван Лериус, који га је упознао са историјом и сликарством портрета, и жанровским сликарством које је постало значајан фокус његовог каснијег сликарства у Венецији. Иако је од 1873. углавном живео у Венецији, провео је време у Лондону радећи као илустратор часописа.[3] [6]

Уметников аутопортрет

Сесил ван Ханен је умро 1914. у Бечу и сахрањен је на Средишњем бечком гробљу.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Cecil van Haanen", Victoria and Albert Museum. Retrieved 17 December 2020
  2. ^ "Cecil van Haanen", British Museum. Retrieved 17 December 2020
  3. ^ а б в "Cecil van Haanen ", The Magazine of Art, Cassell, 1887, pp.1-6
  4. ^ Röder, Gabriele, p.13
  5. ^ Röder, Gabriele, p.17
  6. ^ Röder, Gabriele, pp.9, 26

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Каталог вредних савремених слика и цртежа у акварелу, укључујући девет слика и цртежа Х. Херкомера […] седам дела С. ван Ханена. В. Клоуз и синови, Лондон 1891.
  • Каталог позајмљене колекције слика С. ван Ханена и других уљаних слика, уметника британских и страних школа. Галерија Томаса Меклина, Лондон 1896.
  • „Сесил ван Ханен“ in Allgemeines Künstler-Lexikon. Leben und Werk der berühmtesten bildenden Künstler, ed. Hermann Alexander Müller and Hans Wolfgang Singer, Literarische Verlagsanstalt Rütten & Loening, Frankfurt am Main 1921, p.112. Archive.org (на немачком)
  • Сесил ван Ханен. Албертина, Беч. Albertina, Wien. Zeichnungen, Ölskizzen, Gemälde. Ausstellung Frühjahr 1955. Предговор Ото Бенеш.
  • Digitalisat Haanen, Cecil(ius) van, in Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950, Austrian Centre for Digital Humanities and Cultural Heritage (1958), p.116, (in German) ISBN 3700114834 (Аустријски центар за дигиталне хуманистичке науке и културно наслеђе)
  • Редер, Габриеле (Röder, Gabriele: Digitalisat Studien zur künstlerischen Bedeutung Cecil van Haanens, University of Vienna, Faculty of Historical and Cultural Studies, MA thesis, 2002 (на немачком)
  • Ван дер Мулен, М; Изазовне границе. Породица Ханен као студија случаја о материјалној и нематеријалној размени у области визуелних уметности између Холандије и немачког говорног подручја (1815-1860) - (Van der Mullen, M; Challenging boundaries. The Haanen family as a case study regarding material and immaterial exchange in the field of visual arts between the Netherlands and the German speaking world (1815 - 1860), Uetrecht 2010)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сесил_ван_Ханен&oldid=27435105”