Слободан Милеуснић

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Милеуснић
Лични подаци
Датум рођења(1947-04-09)9. април 1947.
Место рођењаГовеђе Пољe код Дарувара,  Хрватска
Датум смрти22. новембар 2005.(2005-11-22) (58 год.)
Место смртиБеоград,  Србија
Научни рад
Пољеисторија уметности

Слободан Милеуснић (Говеђе Пољe код Дарувара, 9. април 1947Београд, 22. новембар 2005) био је историчар уметности и секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу је завршио у родном месту и у Тројеглави, а Богословију „Свети Сава” у Београду (1968). Исте године уписао је Теолошки факултет на ком је дипломирао 1973. На Филозофском факултету („Историја уметности, музеолошки смер”) дипломирао је 1977. године. Усавршавао се у Немачкој, на постдипломским студијима, и 1984. године одбранио магистарски рад „Српско сликарство 17. и 18. века у Славонији” на Филозофском факултету у Београду. На истом Факултету одбранио је 2004. године докторску тезу „Пожешка митрополија”. Од 1975. био је запослен у Српској патријаршији, у Музеју Српске православне цркве.

Рад[уреди | уреди извор]

Био је главни и одговорни уредник ревије „Српска православна црква – њена прошлост и садашњост” (1985—1989) и главни и одговорни уредник листа „Православљe” (1989—1992). Учесник је бројних научних скупова у Србији и иностранству. Био је управник Музеја Српске православне цркве, координатор „Савета за обнову храмова и културне баштине Српске цркве” и секретар Светог архијерејског синода. Био је члан Републичког одбора за обнову манастира Хиландара, затим члан Управног одбора Народног музеја у Београду, Матице српске у Новом Саду, односно Галерије Матице српске и „Културно-просветне заједнице Србије”. Добитник је више признања из области заштите црквено-уметничког наслеђа, музеологије и деловања у области културе (плакета Михајло Валтровић, Златни беочуг града Београда и друго).

Дела[уреди | уреди извор]

Поред неколико научних и стручних монографија, објавио је и преко петсто чланака, приказа, предговора, енциклопедијских прилога, интервјуа у домаћој и страној периодици, зборницима радова и енциклопедијама.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Слободан Милеуснић, Свети Срби. Лазарица-прес, Београд, 2003

Спољашње везе[уреди | уреди извор]