Дарувар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дарувар

Daruvar.JPG
Дарувар

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Бјеловарско-билогорска
Становништво
Становништво (2011) 8.567
Агломерација (2011) 11.633
Географске карактеристике
Координате 45°35′35″N 17°13′26″E / 45.59301558250577, 17.223839661529695
Дарувар на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Дарувар
Дарувар на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Далибор Рохлик (СДП)
Поштански код 43500

Дарувар је град у Хрватској у Бјеловарско-билогорској жупанији. Удаљен је 125 km од главног града Загреба и око 130 km од Осијека. Смјештен је у западном дијелу Славоније, у брежуљкастом предјелу под планином Папук, у Поиловске заравни, на плодним наносима из плеистоцена. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 11.633 становника, а у самом насељу је живело 8.567 становника.[1]

Историја[уреди]

Античко доба[уреди]

Урбана историја Дарувара је дуга и ускоро ће бити двије хиљаде година од снивања првог локалитет а познатог као организована урбана цјелина. Најстарије познато насеље, смјештено поред љековитих геотермалних извора на простору Даруварске котлине датира у 4. в. п. н. е. Археологија нам на овом подручју својим налазима, (камене сјекире), казује да је био настањен и раније, у камено доба.

Грци и Римљани су панонско-келтска племена настањена у котлини називали Јази, (Iassioi или Ласи), што значи „Топличани“ или „Исцјелитељи," пошто су њихова искуства са топлим врелима била брзо примијећена и записана у важне историјске књиге. Приликом продора Римљана у Панонију та су племена били савезници Октавијана Августа при опсади и покори града Siscia, (данашњи Сисак), у 35. п. н. е. Као награду, добили су своју самоуправу под именом Res Publica Iasorum. Поред племенског средишта Јаза Римљани су основали оснивају своје насеље под именом Aquae Balissae ("Врло јака врела)". Развој насеља и термалног љечилишта потпомогао је и повољан прометни положај на римским путевима Сисција - Мурса, Салона - Аквинкум и Сирмиј - Петовиј. Цар Хадријан је 124. године насељу додијелио престижни статус муниципија, (Municipium Iasorum), а територија му се простирала између обала ријека Саве на југу те Драве на сјеверу.

Према сачуваним натписима, познате Јазијске „Исцјелитељске Терме“,(Thermae Iasorum), провинција је била посјећена од царева -- Хадријан, Марко Аурелије, Комод, Септимије Север, Константин I Велики. Налази указују да је у Aquae Balissae постојао форум украшен царским коњаничким брончаним киповима и статуама, Јупитеров храм, термални комплекс с Силвановим храмом, амфитеатар. Најпознатији археолошки налаз из Дарувара је царски мрежасти диатретни пехар за вино који је данас изложен у Kunsthistorisches Museum-у у Бечу.

Средњи вијек[уреди]

Након помицања узрокованих Великом сеобом народа (4.-7. вијек.) од 11. је вијека ово подручје припадало средњовјековној Загребачкој бискупији и Крижевачкој жупанији. У Даруварској котлини, на брежуљку Стари Славик изнад геотермалних извора племићи Нелипићи од Добре Куће подижу своје утврђење Каменград (Kuwar). Положај, саобраћај, плодна земља, угодна клима као и већ миленијум раније тада познати љековити извори омогућили су на простору котлине развој четири средњовјековна трговишта -- Топлице, Четвртковац, Димичковине и Подборје с фрањевачким самостаном Светог Краља Ладислава. Традиционално лијечење топлом водом настављено је и у средњем вијеку. Три цркве Блажене Дјевице Марије указују да се топла вода нарочито цијенила као и у праисторији и римском добу у третману изљечење женске неплодности.

Каснији развој[уреди]

Даруварско подручје је изузетно богато средњовјековним споменицима културе. Добра Кућа, Ступчаница, Кристаловац, Војк-Керестур, Св. Дух, Павловина, Петровина, Багеновац, Сирач и Жељнак су само неки од двораца хрватског племства. О богатом црквено-културном животу поред фрањевачког самостана у Подборју свједоче самостани као сто су бенедиктински Св. Маргарете, павлински Св. Ане и августински Св. Три Краља у мјестима Бијела, Вријеска и Сређани као и егзистенција 22 средњовјековне жупе. Провале и освајања Турака средином 16. в. прекидају развој подручја. Фрањевачки самостан Св. краља Ладислава у Подборју је у то доба био претворен је у турску пограничну тврђаву. Насељавају се Срби као чувари Османског царства пред Хабзбуршком монархијом, (Војна крајина и Банска Хрватска), западно одавде. Простор трговишта Топлица с црквом Блажене Дјевице Марије поред геотермалних врела, за вријеме Турака је био познат као Илиџа.

Након изгона Турака у 1699. подручје пада под управу бечке дворске коморе до 1745. када властелинства Подборје, Сирач и Пакрац купује гроф Антун Јанковић. Јанковић мијења хрватско име насеља Подборје у Дарувар са значењем Ждралов град на мађарском језику или прецизније Ждралов дворац према прелијепом дворцу који је гроф започео градити у 1771. Хрватско народно име Подборје остаје у употреби све до средине двадесетог стољећа као додатак уз имена сусједних насеља као Батињани Подборски, Врбовац Подборски, Дољани Подборски, Подборски Кравјак.

Привредни и културни развој[уреди]

С циљем привредног развоја династија Јанковића насељава своје посједе пољопривредницима и обртницима из остатка Хрватске, из Чешке, Словачке, Њемачке и Мађарске тако је простор, ријетко насељен од ратова с Турцима поновно напучени. Досељеницима са искуством у пољодјелству, обрту и трговини је обећана земља за култивацију те материја за изградњу кућа. Изградњом првих градских купки у (1772) Јанковићи су зацртали једну од основних функција града Дарувара данас а то је -- термалног љечилишта. Каснији гроф Јулије Јанковић, (1820—1904.), мецена је Илирског препорода те многих хрватских установа насталих за и након времена Бечког апсолутизма и касније. Потпомогао је градњу ХАЗУ, (Хрватска Академија Знаности и Умјетности) Народног музеја, споменика бану Јелачићу, оснивач је многих хуманитарних и просвјетних заклада, нарочито у Пожешкој жупанији гдје је дјеловао на промицању школства и народног здравља.

Одласком из Дарувара 1879. грофовска породица Јанковић продаје посједе и напушта ове крајеве. Њиховом градитељском дијелу припада жупна црква Пресветог Тројства из 1764., Антунова купка, (1772.), дворац Јанковић (1777.), Иванова купка (1812.), Школа сестара милосрдница (1870.). Од привредних објеката у вријеме између средине 19. ст. и краја Првог свјетског рата, пошто је главна господарска грана било шумарство, постојала постојала је пилана. Исто тако ту је била сукнара те и дабас постојећа пивовара од 1840. Брже од индустрије развијали су се трговина и угоститељство пошто су били повезани за љечилишта. Котар Дарувар је 1912. имао је 63 трговаца, 412 обртника, 68 „ситничара," 41 гостионичара и 92 крчмара. Изградња пруге Банова Јаруга - Дарувар - Барч отворена уз саму назочност самог цара, (Фрањо Јосипа) у 1897. допринијела је градском развоју тако да се ускоро изграђени нови објекти: Рестаурант Тераса, Швајцарска вила, Вила Арцадиа и Централна Блатна Купка која с својом великом куполом постаје један од симбола Дарувара.

Становништво[уреди]

Град Дарувар[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 13.243 14.210 13.546 12.355 11.228 10.002 9.553 8.078 7.056 7.215 5.881 5.031 4.017 3.467 2.278
  • напомене:

Настао из старе општине Дарувар.

Дарувар (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 9.815 9.748 9.193 8.097 6.139 5.117 4.812 3.460 2.761 2.644 1.846 1.663 1.283 1.101 616
  • напомене:

У 1991. смањено издвајањем дела насеља у самостално насеље Даруварски Виногради. У 2001. повећано за део подручја насеља Даруварски Виногради у којем је садржан део података од 1921. до 1991. Од 1857. до 1910. садржи податке за насеље Даруварски Виногради.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Дарувар је имало 9.748 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
3,587 36,79%
Срби
  
3,083 31,62%
Чеси
  
1,372 14,07%
Југословени
  
806 8,26%
Мађари
  
148 1,51%
Албанци
  
42 0,43%
Муслимани
  
34 0,34%
Италијани
  
25 0,25%
Македонци
  
21 0,21%
Словаци
  
18 0,18%
Немци
  
15 0,15%
Словенци
  
14 0,14%
Црногорци
  
14 0,14%
Роми
  
7 0,07%
Јевреји
  
6 0,06%
Румуни
  
3 0,03%
Русини
  
3 0,03%
Аустријанци
  
2 0,02%
Бугари
  
1 0,01%
Грци
  
1 0,01%
Пољаци
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
остали
  
7 0,07%
неопредељени
  
320 3,28%
регион. опр.
  
10 0,10%
непознато
  
207 2,12%
укупно: 9.748

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ Приступљено 27. 4. 2013.. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дарувар