Споразум у Збориву

С Википедије, слободне енциклопедије
Пољски краљ Јан II Казимир.

Споразум у Збориву закључен је 17. августа 1649, након Битке код Зборива, представља низ привилегија које је краљ Јан II Казимир дао Запорошким козацима, чиме је окончана прва фаза устанка Богдана Хмељницког.[1]

По уговору, Пољско-Литванска унија се обавезала:

Последице[уреди | уреди извор]

Запорошки хетман Богдан Хмељницки.

Мада је привремено прекинуо рат, овај споразум никада није у потпуности примењен. Са пољске стране, против споразума устали су католичка црква и разбаштињена властела и великаши који су изгубили поседе у Украјини, предвођени Јеремијом Вишњовјецким и литванским великим хетманом Јанушом Рађивилом.[2] Са козачке стране, Хмељницки није могао да врати побуњене сељаке и нерегистроване козаке у положај кметова, тако да је рат настављен у пролеће 1651.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Fajfrić 2008, стр. 258–267
  2. ^ а б Zamoyski 1988, стр. 160–166

Литература[уреди | уреди извор]