Стартни блок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Модерни стратни блок са сензорима за притисак и електронски звучницима на Панамеричким играма 2007

Стартни блок је уређај који се користи у атлетици, у спринтерским дисциплинама, како би спринтери брже кренули из ниског старта на знак сигналног пиштоља са знатно мањим ризиком од пада због инерције.

Стартни блокови се користе у тркама на 100 и 400 метара, у тркама на 400 метара са препонама, те у мушкој трци на 110 и женској на 100 метара с препонама.[1]

Историја[уреди]

Прије појаве стартних блокова тркачи су копали рупе у стази како би се спустили у ниски старт прије почетка трке. У ту сврху на старту су стајале мистрије. На тај начин се оштећивала стаза коју је требало поновно довести у ред за нове трке, а био је повећан и ризик од повреда.

Први стартни блок је направио Аустралијанац Чарли Бут са својим оцем 1929. године.[2] Први стратни блокови су били од дрвета. На неким стазама се и данас и данас чувају такви блокови да додацима златних структура. Преносиви блокови су имали дуге металне шиљке којима су се укопавали у земљу. Након дрвених блокова дошли су метални блокови. Стартни блокови који су кориштени шездесетих година двадесетог вијека су били врло тешки и подешавани су шарафима који су се брзо ломили и рђали што им је скраћивало рок трајања. Прављени су и лакши блокови од лима.

Када су се почетком седамдесетих почеле користити гумене стазе за све временске услове, стари блокови су постали још више несигурни са тркаче. И прве тартан стазе су имале рупе предвиђене за стартне блокове који су опет морали да имају нешто краће шиљке. Међутим, и такви блокови су се често помјерали приликом старта па је судијама било дозвољено да у том случају понове старт трке. Због тога је било дозвољено да друга особа сједи на крају блока како би својм тежином спријечила исклизнуће блока. Оваква пракса је и данас присутна на такмичењима изузетно ниског нивоа гдје се на лошим стазама кориосте застарјели блокови.

Модерни блокови[уреди]

Модерни блокови се заснивају на иновацији коју је увео Ник Њутон 1978,[3] а затим и дорадио у наредним годинама. Њутон је за потребе своје кћерке, која се такмичила у спринту, направио стратни блок од ливеног алуминијума.[4] Ови лагани, али чврсти блокови су замјенили климаве и зарђале блокове који су се кориситили деценијама.[5] Након тога је Њутон додатно унаприједио свој изум па се ни данашњи блокови не разликују превише од његових тадашњих конструкција.[6][7]

Данашњи блокови имају уграђене сензоре који прате реакцију тркача приликом старта. Уколико тркач реагује прије пуцња или прије проласка 1/10 секунде након пуцња сматра се да је погрешно стартовао и дисквалификујуе се, осим у посебним околностима, а старт трке се понавља.[1] У блокове су уграђени и електронски звучници који обезбјеђују да сви тркачи чују звук стартног пиштоља у исто вријеме.

Референце[уреди]