Стефан Витковић
| Стефан Витковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | друга половина ХVII вијека |
| Мјесто рођења | Мостаћи, Требиње,  Османско царство |
| Датум смрти | 24. август 1753. |
| Мјесто смрти | Березовац,  Руска Империја |
| Војна каријера | |
| Чин | пуковник |
Стефан Витковић (друга половина ХVII вијека, Мостаћи, Требиње − 24. август 1753. Березовац. Русија) је био официр српског порекла у руској војсци.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рано је остао без родитеља, па га је у своју кућу примила породица Стевана Пишчевића, граничног официра у Шиду. Као поручник је 1724. ступио у службу руског цара Петра Великог. У Русији је био под патронатом угледне грофовске породице Владиславић. поријеклом из Херцеговине. Као официр Српског хусарског пука истакао се у борбама у Персији и против Пољака и Татара. Око 1740. постао је бригадир Српског хусарског пука. Био је ожењен племкињом Теодором Николајевном из Смоленска.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Енциклопедија Републике Српске. 2, В-Г. Лакташи: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2018. стр. 154—155. ISBN 978-99976-42-04-2.