Шид

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овом чланку је потребно хитно чишћење. То подразумева граматичке, језичке, стилске и сличне исправке, да би се добио правовописно и граматички коректан, а тиме и квалитетан енциклопедијски чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Чланак је означен овим шаблоном од {{subst:ТРЕНУТНИДАН}}.{{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}.{{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}. Уколико се чланак не среди у року од месец дана биће обрисан.

Шид
Административни подаци
Држава Србија
Покрајина Војводина
Управни округ Сремски
Општина Шид
Географски подаци
Географске координате 45° 07′ 25" СГШ
19° 13′ 21" ИГД
Површина 47,4 km²
Надморска висина 113 m
Становништво (2002)
број становника 16 311
густина насељености 344 ст./km²
Остали подаци
Поштански број 22239
22240
Позивни број 022
Регистарска ознака ŠI / ШИ

Шид

 Шид на мапи Србије


Координате: 45° 07′ 25" СГШ, 19° 13′ 21" ИГД
Шид је градско насеље у општини Шид у Сремском округу, смештен на падинама Фрушке горе. Према попису из 2002. било је 16.311 становника (према попису из 1991. било је 14.275 становника).

Садржај

[уреди] Географија

Надморска висина је 104 m. То је седиште најзападније општине Срема,веома сликовит и живописан крај између реке Дунав и питомих обронака Фрушке горе на северу и реке Саве на југу. Воћарско виноградарски крај, са великим винским подрумом. Поред пољопривреде, развијена је прехрамбена индустрија, посебно прерада жита. Савремена индустријска кланица и фабрика за производњу јестивог уља. Текстилна индустрија и трикотажа. Занимљив туристички потенцијал, нарочито за лов и риболов. У граду се налази спомен кућа и галерија познатог сликара Саве Шумановића. Како и када је Шид формиран као насеље, научно утврђених историјских података нема. Постоје само разне претпоставке. Почетком 18-ог века Шид је био једно од највећих насеља између Винковаца, Вуковара и Сремске Митровице. За процене о величини и значају Шида постоје писмени подаци. Најранији помен из тога времена је податак да је у Шиду умро Лука Наталис 1702. године, викар апостолског посланства.

[уреди] Култура

У близини села Привина Глава налази се манастир Привина Глава, по легенди манастир је добио је име по оснивачу, властелину Приви (или Приби) из 12. века. У граду налази се такозвани Руски двор, бивши летњиковац грко-католичких епископа из 18. века.

Положај Шида у Сремском округу

[уреди] Демографија

У насељу Шид живи 12.825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,5 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 5.510 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 6.710 [1]
1953. 7.268
1961. 9.058
1971. 11.823
1981. 13.450
1991. 14.275 14.089
2002. 16.834 16.311
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
12.427 76,18%
Словаци
  
899 5,51%
Хрвати
  
724 4,43%
Русини
  
681 4,17%
Југословени
  
455 2,78%
Роми
  
81 0,49%
Мађари
  
59 0,36%
Црногорци
  
37 0,22%
Украјинци
  
31 0,19%
Албанци
  
21 0,12%
Македонци
  
19 0,11%
Муслимани
  
18 0,11%
Чеси
  
10 0,06%
Руси
  
9 0,05%
Румуни
  
3 0,01%
Немци
  
3 0,01%
Словенци
  
2 0,01%
Бошњаци
  
2 0,01%
Буњевци
  
1 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
непознато
  
422 2,58%


[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе


Координате: 45° 07' 42" СГ Ш, 19° 13' 35" ИГД



- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B8%D0%B4
Направи књигу