Смоленск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смоленск
рус. Смоленск

Smolensk wagzal Barry Kent.jpg
Железничка станица

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Област Смоленска област
Основан 863.
Статус града 863
Становништво
Становништво (2010) 326.863
Густина становништва 1897 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 54°46′00″N 32°02′00″E / 54.783333, 32.05
Временска зона UTC+4
Надморска висина 242 м
Површина 166,35[1] км²
Смоленск на мапи Русије
{{{alt}}}
Смоленск
Смоленск на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Валентина Михајловна Олејникова
Поштански код 214XXX
Позивни број (+7) 4812
ОКАТО код 66401
Веб-страна admcity.smolensk.ru

Смоленск (рус. Смоле́нск) је град у западној Русији и административни центар Смоленске области. Налази се у горњем току Дњепра, 378 километара западно-југозападно од Москве. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 326.863 становника.

Географија[уреди]

Град се налази на обалама горњег Дњепра, који у пределу града пролази кроз Смоленску висораван. Река, која тече у град у смеру од истока према западу, га дели на два дела: северни, задњепровски и јужни централни.

Клима[уреди]

Клима у Смоленску је умерено-континентална, ублажена утицајем Атлантског океана. У Смоленска владају релативно топла лета и умерено хладне зиме. Просечна годишња температура је 5,0 °C. Најхладнији месец је јануар са просечном температуром - 7,3 °C, а најтоплије месец је јул са просечно 17,1 °C. Годишња количина падавина износи у просеку 721 милиметара. Просечно током године у 178 дана преовлађује облачно време, 103 дана са маглом и 28 дана са грмљавином. Највише падавина је у летњем периоду.


Клима Смоленска
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 9,3 9,0 17,5 26,0 30,2 31,2 33,3 33,0 29,5 24,8 13,9 8,9 33,3
Средњи максимум, °C −4,6 −3,5 1,5 10,4 17,6 21,0 22,1 21,1 15,1 8,4 1,0 −2,8 9,0
Средња температура, °C −9 −6,5 −1,9 5,7 12,2 15,9 17,1 15,8 10,5 4,8 −1,2 −5,1 5,0
Средњи минимум, °C −10,3 −9,8 −5,3 1,6 7,1 11,1 12,4 11,9 6,4 1,6 −3,5 −7,7 1,3
Апсолутни минимум, °C −37,9 −36,8 −28,1 −19,8 −5,4 −0,7 4,4 0,3 −4,4 −12,8 −24,8 −35,2 −37,9
Количина падавина, mm 44 38 40 41 56 88 100 69 77 58 56 54 721
Извор: Погода и климат


Историја[уреди]

Средњовековни корени[уреди]

Према руској хроници, кнез Олег је освојио Смоленск 882. године. Тада се међутим Смоленск није налазио на истом месту као данашњи. Овај град помиње и византијски цар Константин Порфирогенит у делу De administrando imperio: ту се каже да је Смоленск важна тврђава у Русији.

Кнежевина Смоленск је основана 1054. године. Већ крајем 12. века, кнежевина је била најјача у источној Еворпи. Чак је династија из Смоленска повремено контролисала власт у Кијевској Русији. У 12. веку изграђене су бројне цркве у Смоленску: црква св. Петра и Павла, црква св. Јована Крститеља. Једна од најлепших цркава у читавој Русији, Свирскаја, изграђена је у Смоленску на самом крају 12. века.

Између Русије, Литваније и Пољске[уреди]

Саборна црква

Иако Смоленск није страдао од монголског уништења 1240. године, убрзо се нашао између Московске Русије и Литваније. Крајем 14. и почетком 15. века Смоленск је био прикључен Литванији, а неки бољари су побегли у Москву.

У 15. веку Смоленск је био највећи град Литваније. Јединице из Смоленска су одлучујуће помогле да се у бици код Грунвалда Литванија одупре Тевтонским витезовима. Коначно, 1514. године, Смоленск је прешао под власт Московске Русије. Како би обележио овај значајни догађај, цар Василиј III је основао Новодевични манастир и поклонио му икону Богородице Смоленске.

Како би се спречили будући пољско-литвански напади, цар Борис Годунов је утврдио град. Смоленски Кремљ изграђен између 1597. и 1602. од камена био је највећи у тадашњој Русији. Али, пољско-литванске чете су ипак после двадесетомесечне опсаде успеле 1611. године да освоје Смоленск. Московска Русија није успела да поврати град током Смолеснког рата 1632. године; ипак 1654. град је прешао под контролу Русије, што су Пољаци и Литванци признали миром из Андрузова 1667. године.

Модерна историја[уреди]

Августа 1812. француска и руска војска сукобиле су се код Смоленска. Наполеон је успео да уђе у град после великих борби. После Октобарске револуције, Смоленск је проглашен делом Белорусије, чак је и Белоруска Совјетска Социјалистичка Република проглашена у Смоленску. Ипак, коначно, град је припао Руској Федерацији.

Током Другог светког рата, Смоленск је био поприште једне велике битке. Совјетске трупе су управо код Смоленска у августу 1941. године започеле своју прву контраофанзиву. У борбама је готово читав град уништен, а изгорела је стара икона, за коју се сматрало да ју је насликао апостол Лука. Смоленск је град на путу према Москви. Као такав, нашао се на путу немачким агресорима. Совјети су тамо припремили организовану одбрамбену линију, и тамо се у лето 1941. године збила битка код Смоленска.

Немачке оклопне дивизије из састава армијске групе Центар су започеле напад 10. јула, с циљем окруживања совјетских трупа у Смоленску и околини. Совјетски отпор је био жилав и жесток, а предузело се и неколико противнапада. Совјети су чак успели привремено пробити немачки обруч, при чему су и успели евакуисати јединице из окружења.

Битка је окончала се у првој половини септембра. Жестоке борбе су значајно успориле свеопштии немачки продор према Москви, тако да су обрамбене линије које су се налазиле источније, могле бити ојачане.

Називом града-хероја одликован је, одлуком Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза, 6. маја 1985. године.

У Смоленску је 10. априла 2010. дошло до авионске несреће у којој су живот изгубили бројни руководиоци Пољске укључујући и председника Леха Качињског.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 326.863 становника, 1.726 (0,53%) више него 2002.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
156.884 147.196 210.779 276.402 341.483 325,137[2] 326,863[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ БД ПМО Смоленской области. Город Смоленск
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :