Тивадар Вањек

С Википедије, слободне енциклопедије
Тивадар Вањек
Биста Тивадара Вањека у Алеји великана у Карађорђевом парку у Зрењанину
Лични подаци
Датум рођења(1910-09-20)20. септембар 1910.
Место рођењаВелика Кикинда, Аустроугарска
Датум смрти29. мај 1981.(1981-05-29) (70 год.)
Место смртиЉубљана, СФРЈ

Тивадар Вањек (мађ. Wanyek Tivadar; Велика Кикинда, 20. септембар 1910Љубљана, 29. мај 1981) био је југословенски сликар, оснивач Уметничке колоније Ечка и први управник Савремене галерије у Зрењанину.

Биографија[уреди | уреди извор]

У Велики Бечкерек долази након студија сликарства у будимпештанској Слободној школи. Од 1936. године се трајно настањује у Петровграду. Бавио се фотографијом, био је члан „Великобечкеречких импресиониста” и „Банатске групе”. Излагао је на самосталним и колективним изложбама, активно учествујући у животу Зрењанина. У зрењанинској главној улици је једно време имао фотографску радњу. Један је од оснивача Уметничке колоније у Ечки и први управник зрењанинске Савремене галерије. Поклонио је преко 250 дела у виду три поклона граду Зрењанину. Од ових поклона је формиран легат Тивадара Вањека у Народном музеју Зрењанин. Легат нам пружа увид у све фазе Вањековог сликарства, од прве слике „Сеоски лола”, преко импресионистичких и експресионистичких дела, до проналажења сопственог стила 1957. године. Посебан сегмент Вањековог сликарства представља циклус од 36 слика под називом „Пенџери пријатељства”, које је сликар посветио сликарима и радницима у култури који су давали допринос настанку и развоју ликовног живота у Зрењанину.[1]

У Алеји великана у Карађорђевом парку у Зрењанину, подигнута му је биста, рад вајарке Татјане Стефановић Зарин.

Легат у Народном музеју Зрењанин[уреди | уреди извор]

Лега у Музеју представља сликареве радове које је поклонио 1975. године општини Зрењанин, а она Народном музеју Зрењанин, 88 слика и студија насталих у периоду од 1920. до 1957. године. Затим је 1977. године поклонио збирку од 36 слика - „Прозори пријатељства”, а 1980. године поклонио је трећу збрику од 135 слика и цртежа.

Сликарев опус може се поделити на неколико периода:
- ђачки радови (1920—1930)
- рани радови - реалистичко сликарство (1930—1935)
- импресионизам (1935—1945)
- експресионизам (1946—1956)
- радови из последњих деценија (од 1957. до краја живота)[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Народни музеј Зрењанин, Педагошка служба
  2. ^ Народни музеј Зрењанин, Педагошка служба

Спољашње везе[уреди | уреди извор]