Тијатира

Тијатира

Тијатира
Приказ на мапи Турске
Место	Турска
Координате

Тијатира (грч. Θυάτειρα) је древни град на западној Мале Азије. Данас његови остаци се налазе у близини савременог турског града Акхисар. Током старог и средњег век, био је један од најзначајнијих градова у историјском региону Лидији.

Два пута се спомиње у Новом завету, посебно се ранохришћанска цркве у Тијатири појављује у књизи Откривења као једна од седам цркава Апокалипсе.

Историја

Археолошка ископавања указују на то да насеље на овом месту налази од 3. миленијума пре нове ере. Тијатира се налазио северно од града Сарда и 60 километара источно од Пергама на територији Лидије у близини границе са Мизијом..

Према Стефану Цариградском византијског име града је дао Селеук I Никатор, али је вероватније да је име древног лидијског порекла. Када је град потпао под власт Селеукида, обновљен је и насељен војницима]. Затим Тијатира пала под власт Пергамског царства 133. п. н. е.. Цар Атал III га је припојио Римском царству. У римском периоду сјајан град је знатно напредовао под управом цара Веспазијана. У граду су боравили и цареви Хадријан (123.) и Каракал (215.).

266. години у Тијатири се одиграла битка између војске цара Валенса и узурпатора Прокопија, који је завршена поразом узурпатора.

Након пада Римског царства 395. Тијатира је припала византијском цасртву. У 12. веку, почела је најезда османских Турака на Малу Азију, и Тијатири током два века била често на удару. У 14. веку Тијатира постаје део Османске империје, а тада је преименована у Акхисар.

Тијатира се налазила на раскрсници важних путева који олакшавају његову трансформацију у важан трговински и занатски центар. Од посебног значаја за град је била производња вунених тканина и порфире .

У Тијатири, као и у другим градовима у Малој Азији, постојала је древна хришћанска црква; Према Епифанију, почетком 3. века, готово сви становници Тијатире су били хришћанин. Црква Тијатира је једна од седам цркава Апокалипсе Међу старим хришћанским епископима Тијатире познати по именима су: Сер (325.), Фуско (431., учествовао на Сабору у Ефесу), Диамон (458.), Василије (878.). Након освајања од стране Турака Тијатирска епархија је укинута.

Почетком 20. века становништво Акхисар је било: укупно 22.000 људи, од којих 14.000 били Муслимани, 7000 - православни грци , 1000 - Јермени и Јевреји. Као резултат грчко-турске размене становништва Грчко становништво је напустило град, који је од тада хомогено Турски.