Шљунак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шљунак. Највеће зрно на слици је величине око 4 cm.

Шљунак је седиментна стена која се састоји од невезаних зрна одређене величине. У геологији, шљунак је било која растресита стена са заобљеним зрнима која су већа од 2 и мања од 75 милиметара.

Шљунак је најкоришћенији материјал у грађевинарству. У зависности од примене јављају се потребе за употребом шљунка чија зрна припадају одређеном опсегу величина. Такав шљунак се добија просејавањем, односно сепарацијом.

На тај начин шљунак се процесом сепарирања разврстава у групе које се називају сепарације.

У Србији се шљунак, најчешће, добија ископом материјала из речног корита. Након прања такав шљунак се неформално назива „природни шљунак“, чијом сепарацијом добијамо следеће групе:

  • Сепарација 1: (песак) 0 до 4 mm
  • Сепарација 2: 4 до 8 mm
  • Сепарација 3: 8 до 16 mm
  • Сепарација 4: 16 до 32 mm и
  • Сепарација 5 (иберлауф): дијаметра преко 32 mm.

Сепарацијом 1 m³ природног шљунка добија се запремина производа која је већа од 1 m³. Просечна специфична тежина природног шљунка је ρ = 1800 kg/m³, док су специфичне тежине сепарација следеће:

  • Сепарација 1: 1450 kg/m³
  • Сепарација 2: 1520 kg/m³
  • Сепарација 3: 1550 kg/m³
  • Сепарација 4: 1550 kg/m³
  • Сепарација 5: 1500 kg/m³.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Шљунак