Томас Алва Едисон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Томас Алва Едисон

Едисон
Едисон

Општи подаци
Датум рођења 11. фебруар 1847.
Место рођења Мајлан (Сједињене Америчке Државе Охајо)
Датум смрти 18. октобар 1931.
Место смрти Вест Оринџ (Сједињене Америчке Државе Њу Џерзи)
Рад
Поље физика

Томас Алва Едисон (енгл. Thomas Alva Edison; Мајлан, 11. фебруар 1847Вест Оринџ, 18. октобар 1931) је био амерички физичар и плодан проналазач.

Едисон није стекао скоро никакво формално образовање, пошто је био избачен из школе као заостао, а подучавала га је мајка[1]. Са 14 година већ је био предузимач и радио по 14 сати дневно, као разносач новина и продавац хране на железници, зарађујући 14 долара недељно. Убрзо је уредио лабораторију у напуштеном вагону, као и штампарију за своје новине „Grand Trunk Herald“, које је највећим делом сам писао; са шеснаест година је постао телеграфиста и започео каријеру проналазача (током америчког Грађанског рата) и изумео и патентирао електрични апарат за бележење гласова на изборима.

Око три године касније, 1869, изумео је „тикер“ с папирном траком, коришћен за слање цена с берзе широм земље, продао га за 30.000 долара и отворио индустријску истраживачку лабораторију. После тога је своје пуно време посвећивао изумима, пријавивши за живота укупно 1069 патената.

У његове запаженије проналаске спадају микрофон с угљениковим гранулама, за побољшање Беловог телефона, фонограф (направа за снимање звука на бубањ превучен фолијом, пронађен 1877.) и електрична сијалица. Сијалица је захтевала тестирање с неуобичајено великим бројем покушаја и грешака и употребу преко 6.000 супстанци док није открио карбонизовано бамбусово влакно које је у вакууму светлело преко 1000 сати. То је са своје стране водило побољшаним генераторима једносмерне електричне струје (Едисон је њихову ефикасност повећао од 40% до преко 90%), кабловима за струју и електричном метру и представљало револуцију у осветљењу домаћинства и јавном снабдевању једносмерном електричном струјом на релативно кратким растојањима.

Током рада на сијалици открио је и „Едисонов ефекат“, чињеницу да електрична струја тече од загрејаног влакна ка оближњој електроди али не и у обрнутом смеру, што је касније представљало основу за термојонску диоду. Едисонов утицај на живот у 20. веку био је огроман.

Извори[уреди]

  1. ^ „Edison Family Album“. US National Park Service Приступљено 11. 3. 2006.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :