Шарлах

Из Википедије, слободне енциклопедије

Шарлах (лат. Scarlatina) је заразна болест која настаје као последица инфекције сојем пиогеног стрептокака (Streptococcus pyogenes) који лучи неку од изоформи стрептококног пирогеног егзотоксина (СПЕ А, Б или Ц). У току 18. и почетком 19. века шарлах је био тешка, па и смртоносна болест, али, услед, за сада необјашњеног, пада вируленције узрочног микроорганизма у тридесетим годинама 20. века, као и због модерне терапије, то је сада, углавном, лака дечија болест.

Дефиниција и препознавање болести[уреди]

Шарлах је акутна заразна болест из групе стрептококоза. Болест почиње нагло, са знацима температуре, гушобоље и појавом ситне, зрнкасте макулопапуларне оспе на кожи и слузокожи. Оспа може бити праћена тачкастим крварењима, која су уочљива на местима прегиба, као што су врат, лакат, препоне и струк. Оспе на лицу нема. Ишчезавање оспе праћено је перутањем коже, карактеристичном појавом за шарлах.

Уколико се болест не лечи на време, као компликација може настати запаљење великих зглобова и срчаног мишића, познато под именом реуматска грозница. Дијагноза овог обољења поставља са на основу епидемиолошке анкете, карактеристичне зрнасте оспе и налаза инфективног агенса у брису ждрела.

Инфективни агенс[уреди]

Шарлах

Инфективни агенс је бактерија Streptococcus pyogenes, која има преко осамдесет различитих типова. Способност лучења еритрогеног токсина, одговорност за појаву оспе код шарлаха, значајна је за ову бактерију.

Streptococcus pyogenes је отпоран у спољашњој средини, а у биолошком материјалу, на пример испљувку, може се одржати неколико недеља.

Инкубациони период[уреди]

Код шарлаха инкубациони период кратак, 1 — 3 дана, а некада може бити и дужи.

Резервоар заразе[уреди]

Резервоар заразе су болесник од шарлаха и клицоноша. Заразност зависи од времена примењене терапије. Уколико се лечење примени одмах, заразност се скраћује на један до два дана. Супротно, заразност је дуга и траје обично десет дана код болесника. Код клицоноша заразност траје до три недеље.

Пут преноса[уреди]

Болест се шири Флигеовим капљицама и пољупцем.

Улазно место[уреди]

Улазно место је слузокожа горњих дисајних путева.

Осетљивост и отпорност[уреди]

Осетљивост је општа. После прележане болести антитоксична отпорност обично је трајна.

Остале епидемиолошке карактеристике[уреди]

Шарлах се ендемски јавља у градовима, а епидемије болести се региструју у дечјим колектиливима, наручито у школама. Сезона пораста оболевања је јесење-зимски период године, који се поклапа и са формирањем дечјих колектива, односно са поласком у школу. У тим ситуацијама боравак у затвореном простору и близак контакт обезбеђују ширење шарлаха Флигеловим капљицама.

Мере спречавања[уреди]

Примена хигијенских услова рада и живота у дечјим колективима може спречити појаву болести. Проветравање просториај колективног боравка у предшколским установама, школама и интернатима и откривање клицоноша Streptococcusa pyogenesa у њима основне су мере спречавања болести.

Мере сузбијања[уреди]

Шарлах се сузбија обавезном пријавом, раним откривањем болесника и применом изолације и лечења. У односу на колектив, код лица из контакта са болесником откривају се клицоноше инфективног агенса.

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Шарлах