Торзија тестикуларних апендикса

С Википедије, слободне енциклопедије
Торзија тестикуларних апендикса
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностУрологија
МКБ-10N44
МКБ-9-CM608.2
OMIM187400
DiseasesDB12984
MedlinePlus000517
eMedicinemed/2780
MeSHD013086

Торзија тестикуларних апендикса или Моргагнијева хидатида је је увртање, око своје петељке, малих продужетака-апендикса у облику полипа (педункулираних или сесилних). Најчешћи је узрок акутног скротума дечака у ​​препубертету.[1] За разлику од торзије тестиса, стање није хитно у смислу опстанка тестикуларног ткива.[2]

Анатомија[уреди | уреди извор]

Апендикси скротума, или мали продужеци у виду полипа, су остаци Милерових или Волфових структура:[3]

  • Милерове структуре су остаци апендикса у подручју горњег пола тестиса
  • Волфове структуре су остаци апендикса у подручју епидидимиса (пасеменика).

Апендикс тестиса присутн је у 92% свих тестиса и обично се налази у подручју горњег пола тестиса у удубљење између тестиса и пасеменика. Апендикс пасеменик присутн је у 23% тестиса и обично пројектује из главе пасеменика (епидидимиса), мада његова локација може да варира.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Торзија тестикуларних апендикса настаје увртањем, око своје петељке, малих продужетака у облику полипа (педункулираних или сесилних) који се могу јавити на горњим половима епидидимиса и тестис. Њиховим увртањем настаје прекид циркулације. Тада настаје клиничка слика која је скоро истоветна са клиничком сликом торзије семене врпце

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничка слика карактерише се болом, најчешће мањег интензитета него код торзије тестиса. Деца се јављају након више од једног дана тегоба јер се болови јављају нешто спорији.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Карактеристична је болност при палпацији квржице изнад горњег пола тестиса и која има карактер торквирана Моргагнијева хидатиде која се просијава плавичасто кроз кожу скротума.[4] Дијагноза се успешно поставља применом ултрасонографског прегледа тестиса.[5][6]

Одлагањем дијагнозе може доћи до гнојне упале која даљим ширењем може изазвати епидидимоорхитис.[7][8][9]

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Терапија[уреди | уреди извор]

Не постоји јединствени став око терапије. Неки заговарају конзервативну терапију: поштеда, антибиотици и експплоративни приступ.[10]

Бол обично престаје у року од једне недеље, али може трајати неколико недеља. За његово лечење користе се аналгетици из групе НСАИЛ и облоге са ледом.[11]

Хируршко лечење препоручује се због опасности од пропуштања торзије тестиса. Захват је кратак, укључује одстрањење торквираног апендикса, а опоравак је кратак уз брзо враћање телесним активностима.

Став већег броја дечјих хирурга је да се сваки акутни скротум експлорира, па тако и у случају дијагнозе торзије тестикуларног привеска.[12]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nason, Gregory J; Tareen, Farhan; McLoughlin, Danielle; McDowell, Dermot; Cianci, Fiona; Mortell, Alan (2013-01-03). „Scrotal exploration for acute scrotal pain: A 10-year experience in two tertiary referral paediatric units”. Scandinavian Journal of Urology. 47 (5): 418—422. ISSN 2168-1805. doi:10.3109/00365599.2012.752403. 
  2. ^ Sahni D, Jit I, Joshi K, Sanjeev. Incidence and structure of the appendices of the testis and epididymis. J Anat. 1996 Oct. 189 ( Pt 2):341-8. [Medline].
  3. ^ Kogan SJ, Hadziselmovic F, Howards SS. Pediatric andrology: congenital and acquired scrotal abnormalities. Adult and Pediatric Urology. 4th ed. 2002. Vol 3: 2570-2581.
  4. ^ Barloon TJ, Weissman AM, Kahn D. (април 1996). „Diagnostic imaging of patients with acute scrotal pain”. Am Fam Physician. 53 (5): 1734—50. PMID 8623698. .
  5. ^ Strauss S, Faingold R, Manor H. (март 1997). „Torsion of the testicular appendages: sonographic appearance.”. J Ultrasound Med. 16 (3): 189—92. PMID 9166815. S2CID 19069462. doi:10.7863/jum.1997.16.3.189. ; quiz 193-4.
  6. ^ Aydogdu O, Burgu B, Gocun PU, Ozden E, Yaman O, Soygur T,; et al. (фебруар 2012). „Near infrared spectroscopy to diagnose experimental testicular torsion: comparison with Doppler ultrasound and immunohistochemical correlation of tissue oxygenation and viability.”. J Urol. 187 (2): 744—50. PMID 22177196. doi:10.1016/j.juro.2011.09.145. .
  7. ^ Boettcher, M.; Bergholz, R.; Krebs, T. F.; Wenke, K.; Treszl, A.; Aronson, D. C.; Reinshagen, K. (октобар 2013). „Differentiation of epididymitis and appendix testis torsion by clinical and ultrasound signs in children”. Urology. 82 (4): 899—904. PMID 23735611. doi:10.1016/j.urology.2013.04.004. .
  8. ^ Rakha E, Puls F, Saidul I, Furness P. (август 2006). „Torsionof the testicular appendix: importance of associatedacute inflammation.”. J Clin Pathol. 59 (8): 831—4. PMC 1860437Слободан приступ. PMID 16569689. doi:10.1136/jcp.2005.034603. .
  9. ^ Karmazyn B, Steinberg R, Livne P, KornreichL, Grozovski S, Schwarz M; et al. (март 2006). „Duplex sonographicfindings in children with torsion of thetesticular appendages: overlap with epididymitis and epididymoorchitis.”. J Pediatr Surg. 41 (3): 500—4. PMID 16516624. doi:10.1016/j.jpedsurg.2005.11.046. .
  10. ^ Watkin NA, Reiger NA, Moisey CU. (октобар 1996). „Is the conservative management of the acute scrotum justified on clinical grounds?”. Br J Urol. 78 (4): 623—7. PMID 8944521. doi:10.1046/j.1464-410X.1996.16321.x. .
  11. ^ Holland JM, Graham JB, Ignatoff JM. (фебруар 1981). „Conservative management of twisted testicular appendages.”. J Urol. 125 (2): 213—4. PMID 7206059. doi:10.1016/S0022-5347(17)54975-7. . [Medline].
  12. ^ Even L, Abbo O, Le Mandat A, Lemasson F, Carfagna L, Soler P,; et al. (април 2013). „Testicular torsion in children: Factors influencing delayed treatment and orchiectomy rate”. Arch Pediatr. 20 (4): 364—8. PMID 23433663. doi:10.1016/j.arcped.2013.01.008. .

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).