Три суверена и пет царева

Из Википедије, слободне енциклопедије
Историја Кине
Историја Кине
ДРЕВНА
3 суверена и 5 царева
Неолитичка Кина Прије 2100. пне.
Династија Сја 2100–1600. пне.
Династија Шанг 1600–1046 пне.
Династија Џоу 1122–256 пне.
  Династија Западни Џоу
  Династија Источни Џоу
    Период пролећа и јесени
    Период зараћених држава
ИМПЕРИЈСКО
Династија Ћин 221. пне.–206. пне.
Династија Хан 206 пне.–220 не.
  Династија Западни Хан
  Династија Сјин
  Династија Источни Хан
Период трију држава 220–280
  Веј, Шу & Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин 16 држава 304–439
  Источни Ђин
Северне и јужне династије 420–589
Династија Суи 581–618
Династија Танг 618–907
  ( Династија Северни Џоу 690–705 )
5 династија и
10 краљевстава

907–960
Династија Лијао
907–1125
Династија Сонг
960–1279
  Династија Северни Сунг З. Сја
  Династија Јужни Сунг Ђин 1115–1234
Династија Јуен 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНА
Кина 1949–садашњост

Република Кина
1911-садашњост

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Три суверена и пет царева су били митски владари и народни хероји у Кини од 2852. п. н. е. до 2205. п. н. е., што је било пре династије Сја.

Три суверена[уреди]

Три суверена су били владари-богови или полубогови који су користили њихове магијске моћи да би побољшали живот народа. Због њихових врлина, за време њихове владавине Кина је цветала и био је велики мир.

Трима суверена се преписују разноврсни идентитети у различитим кинеским списима. У Записима великог историчара Сима Ћена, Суверени су сврстани као:

  • Небески Узвишени (天皇)
  • Земљани Узвишени (地皇)
  • Човечји Узвишени (泰皇 или 人皇)

Чинкиу јундоу шу (春秋運斗樞) и Чункиу јуанминг бао (春秋元命苞) наводе да су:

  • Fuxi (伏羲)
  • Nüwa (女媧)
  • Shennong (神農)

Пет Царева[уреди]

Пет Царева су били легендарни, морално савршени краљеви-мудраци. По Записима великог историчара то су били:


Yao и Shun су такође познати као Два Цара, а, заједно с Јуом Великим (禹), оснивачем династије Сја, се сматрају узорним влдарима и моралним примерима које су у каснијој кинеској историји користили конфуцијанци. Shangshu Xu (尚書序) и Diwang shiji уводе Shaohaoa (少昊) уместо Жутог цара.

Пјесма Чуа (楚辭) као Пет Царева наводи богове - стране свијета:

  • Shaohao (исток)
  • Zhuanxu (сјевер)
  • Жути цар (центар)
  • Shennong (запад)
  • Fuxi (југ)

Књига обреда (禮記) изједначује Пет Царева с Пет Лоза (五氏), које творе:

  • Youchao-shi (有巢氏)
  • Suiren-shi (燧人氏)
  • Fuyi (伏羲氏)
  • Nüwa (女媧氏)
  • Shennong (神農氏)

У одређеном смислу, први хисторијски Цар Кине био је Qin Shi Huang (秦始皇), који је увео нови израз за „Цара“ (хуангди 皇帝) комбинујући називе „узвишени“ (хуанг 皇) и „бог-краљ“ (ди 帝).