Сима Ћен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сима Ћен

Сима Ћен (трад. кин. 司馬遷, упрошћ. кин. 司马迁, пинјин. Sīmǎ Qiān, око 145. п. н. е. - 90. п. н. е.) је кинески писац који се сматра оцем кинеске историографије. Радио је као префект Царских писара под владавином цара Хан Вудија. Кастриран је након што се замерио цару. У затвору је довршио Шији (Општа историја), књигу у којој је описао све најважније догађаје у Кини од времена легендадрног Жутог цара до Хан Вудија. Та књига је својим стилом и приступом материји утицала на историографију не само у Кини, него и у другим земљама источне Азије.

То врло опсежно историјско дело написано је приповедачким стилом врло систематично и читко и хронолошким редоследом. У њему су, уз бројне историјске догађаје, такође дати прикази различитих дворских интрига и догодовштина везаних за тадашње политичке личности и њихову каријеру. Шији се састоји од пет тематских делова. То су:

1. царски анали и важнија историјска збивања из разних династијских раздобља,

2. хронологија и генеалогија,

3. историјски записи из теорије обреда, музике, астрономије и трговине,

4. монографије угледних кинеских породица

5. седамдесет краћих монографија значајнијих историјских личности.

Ћенов Шији такође осликава начела друштвене етике оног времена. Сима Ћен је несумњиво ненадмашан писац и историчар - отац кинеске историографије - који је био и остао све до данас недостижан узор и недодирљив ауторитет за бројне нараштаје кинеских историчара и приповедача.