Тројански коњ (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Тројански коњ.

Тројански коњ је део мита о Тројанском рату, како је опеван у Вергилијевој епској поеми Енејида. Догађаји у овом миту одигравају се после Хомерове Илијаде, а пре Енеиеде и Хомерове Одисеје.

Грчка опсада Троје трајала је десет година. Видећи да никако не могу да пробију зидине Троје Грци су смислили ново лукавство – огромног шупљег дрвеног коња. Коња је саградио Епеј и испунио га грчким ратницима које је предводио Одисеј. Остатак грчке војске је тобоже напустио бојиште а у ствари се сакрио иза планине Тенед. Тројанци су прихватили коња као знак мира. Грчки шпијун Синон убедио је Тројанце да је коњ поклон упркос упозорењима Лаокоона и Касандре. Лепа Јелена и Деифоб су такође испитивали коња. Тројанци су увелико славили подизање опсаде и када су Грци изашли из коња читав град је био омамљен пијанством. Грчки војници су отворили капије града да би остатак војске ушао и град је немилосрдно опљачкан, сви мушкарци су побијени а жене и деца одведена у ропство.

Детаљ „Уношења Тројанског коња у Троју“ Ђованија Тјепола

"Тројанско звоно“ је додатни елемент мита, које је, према сазнањима, огласило почетак за напад на Троју.

Не може се са сигурношћу тврдити да је Тројански коњ постојао. Једини докази су писани извори који су настали много касније.

Дрвени коњ из филма „Троја“ из 2004, изложен у Чанакалеу

Постоји мали музеј основан 1955. на територији античког града Троје, близу Дарданела (данас у Турској). У музеју се налазе остаци града и симболични дрвени коњ изграђен у башти музеја. Дрвени коњ из недавног филма „Троја“ постављен је на морској обали испред оближњег града Чанакале.

На основу овог митолошког догађаја створен је израз „Тројански коњ“ који значи да неочекивани дар или изненадна предност у ствари значе проклетство или потајну превару. Израз такође значи „подмукли напад“ уопште.

Стари латински стих каже:

equo ne credite, Teucri.
quidquid id est, timeo Danaos et dona ferentis.

("Не верујте коњу, Тројанци! Шта год да је, плашим се Данајаца кад дарове носе.") који је изговорио Лаокоон у Вергилијевој Енејиди. Од тога је настала савремена пословица. „Чувај се Данајаца (тј. Грка) и кад дарове носе." и израз данајски дарови.

Неке савремене спекулације кажу да је Тројански коњ можда био нека опсадна справа која је личила на коња, а да се касније кроз усмену предају претворила у мит о дрвеном коњу. Мисли се да је био висок је око 5 м.

Спољашње везе[уреди]